Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 53

У јесен године 1827. оде мој брат Штефица у кадетску школу у Турањ покрај Карловца. Учење у гимназији никако му није пријало и силом је хтио у војвиштво. Можда га је ва то потакао осим мрзовоље

према учењу и лијепи минијатурни портрет нашег. стрица Јосе Стефановића. Био је у прекрасној хусарској униформи. А можда је и сама униформа била узрок, јер отац ју је из пијетета био сачувао.

Ја сам стога био једино дијете у кући родитељској, па како је братовим одласком у војничку школу нестало узрока за стални боравак у граду, преселише се моји родитељи опет на село у Водостаје, гдје смо остали до једанаесте моје године.

Међу сусједима нашим био је аустриски генерал гроф Нуџент, који је послије обнове папинске владе у Риму заповиједао аустриским четама, и због тога га је папа Пијо УП. именовао „римским кнезом“. У Напуљу се био оженио с једном принцезом РиариоСфорца, а у Хрватској је накуповао знатан посјед: Трсат код Ријеке, Босиљево и (Стелник на цести између Ријеке и Карловца, затим Каштељ и Ловић између Карловца и Загреба.“ Каштељ је на по пута између Карловца и Водостаја, па се ту до конца живота завезло трајно пријатељство између мојих родитеља и обитељи Нуџент. Напосе се мило спријатељила грофица Нуџент с мојом мајком, тако, да би, увијек идући у Каштељ, дневно похађала моју мајку. Разговором дође се на потребу једне боне за мене. Грофица, каошто је већ била пријазна, позуди своју бону мојој матери, но она се захваљиваше за толику пријазност, те је истом онда прими, када је грофица увјерила, да се сваке године зими враћа у Италију, па може у Милану, Риму или у Напуљу наћи прикладну бону, док ће то мојој мајци у Хрватској већ теже бити. Та грофичина понуда имађаше за ме толико сретне посљедице, да је и као старац у успомени захвално благосивљем. :

Бона дође к нама у кућу, чим је грофица Нуџент отпутовала у Италију на зимовање. Бона је била (Словенка, родом из Липе крај Постојне, а звала се