Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

76 ДР ИМБРО ИГЊАТИЈЕВИЋ-ТКАЛАЦ

тринаест година. Како је прије могао долазити само за великих празника, ријетко смо сеи виђали у мом дјетињству, па смо били међусобно страни, као да и нијесмо браћа. И ово пар седмица, које је проборавио код куће прије одласка у нову штацију, то је био заправо мој први сусрет с мојим братом. Али попут година растављали су нас све више и више и његови разговори. Није имао воље да се бави с једним осмогодишњим дјечаком, а ја се опет нијесам отимао о његово друштво. При јелу је приповиједао своје доживљаје у Милану и Риму, а то дашто да нијесу за аустрискога официра могли бити увијек пријатни догађаји. Али његова солдачка мржња није

_имала краја према „издајнички подлој, кукавичкој и

ребелској фукари“ — тако је он звао патриотску ломбардиску аристократију и образовано грађанство. Рефрен је увијек гласио, да би он, кад би био цар, дао тај сав скот вјешати и стријељати, јер је с њим немогуће живјети у миру. Такви су ме разговори дубоко дирали, а ја се заузех за Талијане, како сам знао и могао, те га назовем злодухом, јер мрзи људе, који љубе своју домовину. Разумије се да ми је заповједио својом надмоћношћу година и ауторитетом једнога ц. кр. заставника да шутим, а коначно ми прорече, да ћу и ја као они „проклети ребели“ у Мункачу или на Шпилберту наћи бесплатан стани опскрбу. Из тога је јасно, да се између нас у таквим приликама није могао развити никакав братски одношај и да смо један другом посве страни све тамо до наших зрелијих година.

Мога брата додијеле у ласињску компанију, а заповједником је био капетан гроф Јурај Драшковић, · тада још врло млад и лијеп човјек, кога“ су из једне

_ хусарске пуковније овамо премјестили, да се опорави

од тешких губитака, које је имао због карата и коња. Штација мога брата бијаше мало село Ковачевац, нека три сата с колима далеко од Ласиње. Гроф Јурај био је весео, што му је у близини млад и елегантан официр, па је брата задржавао у гостима код себе у Ласињи и по неколико седмица, што се дашто ко-