Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 717

сило са свима прописима. Како се између младе господе убрзо склопило интимно пријатељство, желио је гроф Јурај да упозна и наше родитеље. Дошао је к нама у Водостаје, а позвао нас је и себи у Ласињу.

Приликом прве посјете, коју смо му одвратили за његов поход, чуо сам први пут да се споменула ријеч „библиотека“. Гроф Јурај имађаше два ормара са стакленим вратима, пуна елегантно увезаних књига. Тако шта ја дотад нијесам био видио, јер смо ми у кући имали осим оне прије поменуте светачке легенде само још неколико господарствених и побожних књига. А на столићу покрај мајчине постеље лежала још једна мала књижица; на хрпту је златним словима имала утиснуто „Ногани5“. Ту би књижицу гдјекад обичавала моја мати да чита послије обављене своје вечерње побожности. Бјеше фино мало издање Хорација на латинском а тај језик, како сам већ напоменуо, разумијеваше и говораше моја мајка. Зато ми је та дотад невиђена скупина књига била збиља нешто ново и силно ми је импонирала. Мислио сам у себи, да у читавом свијету нема на окупу толико књига. Гроф Јурај наслађивао се мојим дивљењем и страхопоштовањем, отвори ормаре и рекне, да слободно могу вадити и огледати сваку поједину књигу. Нијесам пустио, да ми то двапут каже. Започео сам с најдоњим редом највећих књига. Ту су биле панораме многих градова и то ме је тако уљуљало у весеље тога разгледања, да нијесам хтио ни обједу долазити. Радило се о дјелу у више свезака. Могао сам до душе прочитати у бакрорезу наслов, „Мептушгфокенеп дег Ме“, али нијесам га разумио, јер нијесам знао њемачки. Био је то неке врсте „Меуегз Оптуегаши“. Жеља да би тако што могао читати покрене ми одлуку, да ћу чим брже научити њемачки тим више, што су готово све књиге у књижници биле њемачке. Остатак се састојао из т. 38. „џепних књига“, у малим свешчићима у елегентном повезу са златорезом и с неколико бакрописа. Особито ме развеселише мали Рамбергови бакрорези у спису Стефана Шицеа „Тазсћепђисћ дег Глеђе ипа Егеппд-