Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

448

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ГРАЂАНА

води једну пропаганду без службенога карактера. Због тога„ што приликом вршења тих права, појединац дејствује у својству грађанпна а не државног органа, Устав је политичка права обухватио заједно са правима личне слободе под истим називом „општпх грађанских права“.

ГЛАВА II. СОЦИАЛНА ПРАВА И ДУЖНОСТИ.

(Устав, одељак 111, УО. 16—18 март, 21 и 23 мај 1921. УС. 27 мај 468. У старим српским уставима није било помена осоциалним правима и дужностима. Та права и дужности јављају се тек у Видовданском Уставу. По старим српским уставима, држава је давала појединцу правну безбедност, п давала му је, путем једне слободно изабране Скупштине, могућност надзора над државном политиком. У љегов привредни живот и односе између друштвених класа она се није мешала. Исто тако, питања физичкога одгоја и духовнога развитка народа, као и све оно што стоји у вези са његовим културним развитком, није се рачунало у задатке државе, или бар не у њене главне задатке. Видовдански Устав доноси нове погледе, по којима држава није само правна п полптичка, него такође социална и културна заједница. У таквој заједници, Устав не може бити огранпчен на ггравне и политичке прописе; отуда у Видовданском Уставу читав један одељак који носи назпв: „ Соцпалне и економске одредбе". 469. Основно начело које влада тим одељком, изражено је у члану 26: „Држава има у интересу целине, а на основу закона, право и дужност да интервенише у привредним односима грађана, у духу правде и отклањања друштвених супротности." С тим у вези стоји и члан 25: „Слобода уговарања у привредним односпма признаје се, у колико се не противи друштвеним интересима." Значај овпх прописа лежи у томе, што је утврђено право државе да „интервенише“ у цривредним односима. То њено пнтервенисање треба да буде у „духу правде". Шта се разуме под тим изразом? У немачком Уставу, одакле су узетп, не само мисао, него донекле и изрази члана 26, сматрало се, да правда изискује, да свакоме грађанину буде „обезбеђен опстанак човека достојан“. Наш Устав није ишао тако далеко. Како изгледа, он је сматрао да дух правде изискује „отклањање друштвених супротности," или, тачније речено, њпхово убла-