Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ЛИЧНА СЛОБОДА П ПОЛПТИЧКА ПРАВА

447

зборове ненаоружане: под оружјем зборови се не би моглп држати ни са допуштењем управне власти. Блпже одредбе о зборовима прописаће се законом (а не уредбом). У колпко би зборови посталп опасни за јавни ред п безбедност, противу њпх би се могле предузети не само репреспвне судске, него и репресивне полпцијске мере. Полпцпја не би имала права да забрани унапред један збор за који претпоставља да може бпти опасан за јавни ред и безбедност, али би имала права да растури једап збор који бп фактпчкп постао опасан за јавни ред и безбедност. (b) Слобода удружења. За удружења чији циљеви нпсу по закону кажњпви није потребно одобрење управне власти. Слобода удруживања не значи слободу стварања правних лпца; на какав he се начин, и под којпм условима стварати правна лица, то је ствар спецпалног законодавства. Предлог да се грађанпма прпзна право стварања правних лица, био је учињен, али није био примљен у Уставотворној Скупштпни. (3) Право молбе. Грађанпма је признато право подношења молби свпма властима. Подношење молби, према томе, не може бити забрањено, п нпко не може битп узет на одговор за сам чпн подношења молбе (премда би могао бити узет на одговор због садржине молбе, на пр. ако је она непристојно п увредљиво наппсана). Надлежна власт дужна је молбу да прпмп (не сме је непрочптану одбитп), али не мора је узети у поступак. Законом могу бпти проппсани формални услови за узимање молбе у поступак, на пр. да је молба учтиво написана, да су њени наводп подупрти доказима, птд. Молба која не би испуњавала те формалне услове, не би се узимала у поступак. Молбе се подносе како о личнпм тако и општим предметима, на пр. молбе о законодавним реформама, тзв. петицпје. Молбе може поднети свако лице бпло физпчко бпло правно; оне су личне пли колективне, према томе да ли их подноси само један или њих неколшш заједничкп. 467. Сва ова политичка права, слобода штампе, слобода збора п удружења, право молбе, представљају разне начине на које поједпнац узима учешћа у јавномживоту. Посредством тих права, он сам још не постаје један од чинилаца у стварању државне воље, као што на пр. то постаје посредством бирачкога права. Одређујући народне посланике који решавају о законима, бирачи узимају, бар посредним начпном, учешћа у стварању државне воље. Приликом вршења политичких права која смо овде испптпвали, појединац остаје п даље приватна личност; он се не претвара у државни орган; његова права састоје се само у томе, да путем штампе, збора, удружења, петиције, каже своје лично мшпљење о јавним пословпма, и да у корист тога мшпљења