Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

НАРОДНОСНЕ МАЊИНЕ

461

стварима, у новинама п у публикацпјама сваке врсте, па јавнпм зборовима. На пр. писма се могу адресоватп на једном језику који нпје српско-хрватско-словеначки, фирме могу битп на таквом једном језпку, новпне се могу на њему издавати п зборови држати, у црквама се може на њему служити и проповедати. (b) У саобраћају са властима употреба језика народноспе мањпне допуштена је само у извесној мерп. Уговор од 1919 предвиђа само толпко, да he се код судоВа учинитп потребне олакшпце иародноспим мањинама за употребу њиховог језпка било писмену било усмену. То још не значп да се сав поступак мора водитп на њиховом језпку; то значи само, да припаднпцпма народпосних мањипа треба, према могућностп, допустптп употребу материнског језика, како у њиховим усмеиим исказима, тако п у њиховпм писменим актпма. Употрсба материнског језика обезбеђена је само код судских властп, а пе и код осталпх. На пр. молбе упућене парламенту не бп могле бпти на једном страном језпку; псто тако нп молбе упућене једноме мпнистру. (3) Слобода вере. Уговор од 1919 ујемчава припаднпцпма мањина како ириватно тако и јавно исповедање сваке вере, у колико не би било противно јавном поретку п добрпм наравима. У том погледу не би било разлнке између уговора од 1919 п Видовданског Устава, којп ујемчава слободу вере и савестп. Питање је важно да лп уговор од 1919 обезбеђује, са слободом приватне и јавне вероисповести, још п неограничено право оснивања вероисповедиих удружења ? Такво једно неограничено право не би се слагало са чланом 12 Устава, који за нова веропсповедна удружења, дакле за још непрпзпате вере, тражп законско овлашћење. Уговор од 1919 говори о праву мањина на оснивање верских установа; под тпм пзразом могла би се разумети вероисповедна удружења, али право на оснивање верских установа уговор не признаје мањпнама неограничено, него само у оној мери у којој оно припада осталим држављанима. Према томе, општи уставпи прописи о вероисповеднпм удружењима важплп бп и за верске мањпне. Њима ппко не би могао сметати у вршењу њиховога култа, али ако би хтеле установптп једну прпзнату цркву, оне би могле то учппитп само с одобрењем државне власти, јер је то општи услов за установљење сваке признате цркве. У оним градовима и дпстриктима у којима верске мањине чине знатап део становнпштва, опе имају права на државну, одн. општинску помоћ сразмерно своме броју. „Знатап део“ нпје врло одређен израз; исто тако нп „дистрпкт.“ На пр. у нашој држави, која адмппистративна јединпца одговара дистрикту: срез? округ? област? Свакојако верске мањине имају права на државну, одн. општпнску помоћ само опда, ако у државном, одн. оп-