Vasiona

„Аероби“ je нештовећаод ракете „Уек Корпорал”. Дуга je била око 6 т. са пречником од 38 cm. Под пуним оптерећењем тежила je 500 kg, од чега 5£ °/ 0 отпада на гориво. Носила je корисни терет од 72,5 kg на висину од 140 km. Пуштена je такође са специјалног торња, при чему je добијала брзину од 1130 km) час после 2 секунде. Тада je ступао y дејство њен мотор са течним горивом и при потпуном сагоревању добијала je брзину од 4.345 km на час. „Вајкинг“ je после „ V —2“ највећа од описаних ракета. Последња њена верзија имала je дужину 13 /п a пречник 114 cm. Тежина јој је„ износила 7,5 тона, од чега je 80% отпадало на течно гориво кисеоник и алкохол. Неке су изграђиване читаве од алуминијума. Достизале су до 6.437 кт/ час, Поред америчких ракета и немачке „ V — 2“ y последње време и Французи су израдили ракету за испитивање великих висина, која je названа а Вероника“. Експериментална пушташа извршена су y Сахари. Ова ракета има дужину 6 т, a пречник 53 cm. Тежи једну тону, a може да носи корисни терет од 50 kg на висину од 60 —1000 km. Да би ce отклонило штетно |дејство отпора ваздуха приликом пуштања ракета, извршени су y августу ове године експерименти пуштања ракете са балоном. Балони спеЦијалне израде уздизали су ракете до висине од око 15 km, na je тек тада ракета активиРана помоћу специјалне кутије за паљење. Треба подвући да рад са ракетама, као и читава техника мерења, обзиром на услове под

којима ce мерења врше, нису једноставна. Преко половину пуштања није успело, мада je y овим испитивањима учествовало много стручњака и научника из разних лабораторија и института из више земаља. У циљу разних мерења ракете носе више врста разних инструмената било y коничном носу или са стране трупа. Подаци мерења преносе ce на Земљу путем радиа или ce добијају регистровани по враћању носа ракете или целе ракете падобраном на Земљу. Има мерења која ce не могу послати путем радиа. Таква мерења ce током уздизања филмују или убележавају на емулзијама осетљивим на зрачење, магнетну траку и тсл. Како ракета при свом увдизању пролази кроз ваздушне слојеве y којима ce притисак мења од нормалног (760 тт Hg) па до притиска од милионитог дела милиметра живиног стуба, на носу ракете и њеним странама су стављане групе разних мерних инструмената за притисак. Подаци ових инструмената су служили као основни подади за израчунавање притиска, густине, температуре и висинског ветра слојева кроз које ракета пролази.јЈ

Сл. 3. Ракета „V —2“ -)- „Уек Корпорал“ полеће

Сл. 4. Кула за лансирање са ракетом „Аероби“

ВАСИОНА 1, 1953, број 2

43