Vasiona

Isto toliko zahtevao bi povratak raketa na Zernlju, ukoliko ona ne bi planirala kroz ZemIjinu atmosferu pomoću svojih krila. Naglašava se ponovo da ovo važi samo za kretanje po najekonomičnijoj putanji kojom bi se moglo ići samo pri izvesnim povoljnim medjusobnim položajima Zemlje i planete na koiu se šalje raketa. To bi recimo bilo za Mars po (Burgess-u):

Za putanju 1 (sletanje na Mars kada se ovaj nalazi u perihelu) polazak sa Zemlje 26-11-1965, 1980 i 1995 godine i stizanje na Mars 237 dana docnije. Za putanju II (sletanje na Mars koji se nalazi u afelu) polazak sa Zemlje 26-29-111-1958, 1973 i 1988 godine, sletanje na Mars 17-V1 naredne godine. Let na Veneru zahtevao bi, pri najekonomičîhjim uslovima, bilans brzina 2X31 km/sek (s povratkom na Zernlju i bez planiranja na Veneru 1 Zernlju) i trajao bi u jednom pravcu 146 dana. Put na Jupiter trajao bi pod istim uslovima 2 'godine i 9 meseci, a za dalje Sunčeve pratioce i do 45 godina. Naravno, vreme leta moglo bi se skratiti utroškom većih količina energije, ne ostavljajući raketu da se kreće samo pod dejstvom Sunčevog gravitacionog polja, bez rada motora duž najvećeg delà putanje. Za potpuno ošlobodjenje od Sunceve gravitacije bilo bi, kod poletanja sa Zemlje, potrebno još posebnih oko 24 km/sek u bilansu brzina, osim već potrebnih brzina za oslobadjanje od zemljine teže za nadoknadjivanje gravitacionih gubitaka, gubitaka otpora i dr. Sa današnjom raspoloživom tehnikom zasad izgledaju- ostvarljivi samo letovi na Mesec, Mars, Veneru i natrag. Pitanje je primena nuklearne

energije pri čemu nam je ipak potreban neki fluid koji će biti u mlazu izbacivan i davati potrebnu reakcionu silu, odnosno u budućnosti biće možđa moguće pretvaranje nuklearne energije direktno u električnu energiju i stvaranje mlaza jona koji bi se kretali brzinama od stotinama kilometara u sekundi i većim. Proračunato je, na primer, da se sa 25 kg atomskog goriva može odbaciti na Mesec i vratiti natrag raketa teška 1.000 tona. Ali, vratimo se na pitanje još danas mogu ćih letova. Projekt fon Brauna Ovaj konstruktor poznate leteće bombe „Fau-2“ koji sada radi u SAD objavio je proraçune zä jednu ekspediciju na Mars, tzv. „Marsprojekt“ na II Medjunarodnom astronautičkom kongresu u Londonu 1951 godine. Po njemu, troskovi kombinovane ekspedicije flote vasionskih brodova sa 70 Ijudi, obuhvatajući naravno i troškove izgradnje ovih brodova, opremanje, izgradnju veštačkog zemljinog satelita i utrošak 5,356.000 tona goriva, iznosili bi oko 4 milijarde dolara. Goriva bi, prema tome, bilo utrošeno samo 10 puta vise nego u vazdušnoj operaciji nazvanoj „Berlinski vazdušni most“ u kojoj su avionima doturani hrana i gorivo otsečenim stanovniciraa Zapadnog Berlina. Gorivo bi bilo hidrazin hidrat i azotna kiselina. Za sam vasionski let utrošilo bi se, medjutim, samo 36.600 tona goriva. Ostalo bi otišlo za pripremne letove za izgradjivanje veštačkog zemljinog satelita, izbacivanje delova i opreme sa posadom preko ekspedicije u vasisionu do putanje satelita i sletanje članova ekspedicije, po završenom poduhvatu, natrag na Zernlju. Pripremna faza, po izgradjivanju 46 trostepenih raketa od po 6.400 tona, trajala bi 8 meseci. Za to vreme bi se obavilo ukupno 950 letova, u kojima bi se odbacili delovi svemirskih raketa i raketa za sletanje na Mars, delovi opreme, članovi ekspedicije i gorivo u putanju na visini od 1720 km od Zemlje. Na toj visini dostizale bi ove pripremne rakete, visoke 80 metara, potrebnu brzinu kruženja oko Zemlje od oko približno 23.000 km/čas (jedan obilazak oko Zemlje za 2 časa) i iskrcavale tovar u prazninu, pošto bi ovaj mogao da ostane da lebdi u prostoru zbog izjednjačenja centrifugalne sile 1 privlačne sile Zemljine teže. Celokupna montaža brodova i njihovo opremanje izvršili bi se u toj praznini visoko nad Zemljom. Iskrcavši tovar, rakete bi se, uz pomoć krila, vratile planiranjem natrag na Zernlju. Pritom bi im se vrhovi krila zagrevali do 700°C. Kada bi, na taj nacin, bilo sklopljeno 10 svemirskih raketa od po 3.720 tona, u njih bi se ukrcalo 70 Ijudi i tri 200-tonske rakete sa krilima, za sletanje na sam Mars. Svemirske rakete ne bi uopšte sletale na Mars, već bi se übacile u putanju kruženja oko njega. 50 Ijudi bi, posle osmatranja Marsa, ušlo u 3 krilata broda od 200 tona i iskrcalo se na Marsu

Shema prelaznih putanja za rakete sa Zemlje na najbliže planete Mars i Veneru

ВЛСИОНА 1, 1953, број 2

49