Vasiona

Teorijski se dobija da je srednja temperatura Marsove površine oko 65°C. Eksperimentalne melode daju 50°C. Razlog odstupanja ova đva podatka treba tražiti u postojanju gasa u Marsovoj atmosferi, koji apsorbuje deo ispuštene infracrvene radijacije i na taj način se smanjuje gubitak toplote. Ù Marsovoj atmosferi ovaj efekat je izazvan postojanjem ugljendioksida (u Zemljinoj atmosferi prvenstveno je vodena para faktor ovakve „zaštite“; da nema takvog efekta, tada srednja temperatura Zemlje, umesto sađašnjeg + 15°C, bila bi —2O°C!). Razliku izmedu maksimalne dnevne i minimalne noéne temperature zovemo dnevnom promenom temperature. Na Marsovim ekvatorskim rejonima dnevna promena je 100°C (na Zemlji je oko 20 °C, a samo je u pustinjskim oblastima 50°C). Ova promena je veća od razlike temperature na ekvatorskom i polarnom delu Zemlje. Razlog velike dnevne promene temperature na Marsu treba tražiti u manjem zaštitnom efektu Marsove atmosfere nego kod Zemlje. Kao i na Zemlji, srednja godišnja temperatura na Marsu najveéa je u ekvatorskom rejonu i smanjuje se prema polovima. Na SI. 1 dajemo uporedni pregled temperature na pojedinim širinama Marsa i Zemlje u sezonama ravnodnevnica, tj. kada je na jednoj hemisferi jesen, a na drugoj proleće. Uočavamo da u toku dana temperatura na Marsovom ekvatoru može se popeti ido + 20 C. SI. 2 daje pregled temperature na Marsu i Zemlji onda kada je na jednoj hemisferi zima, a na drugoj leto. Odmah uočavamo vidnu razliku između temperaturskog režima na Marsu i na Zemlji. U toku zime najviša je temperatura na ekvatorskim delovima to je slučaj i na Zemlji i na Marsu. Medutim, za vreme Marsovog leta, maksimalna srednja temperatura je na polu, a ne na ekvatoru kako je to slučaj na Zemlji. Mogućim objašnjenjem te razlike služi odsustvo ogromnih masa polarnog leda na Marsu. Ledene pelarne kape na Zemlji zadržavaju hladnoću na ovim oblastima i u toku leta. Na Zemlji temperatura vazduha se smanjuje sa visincm u srednjem približno za 60°C na 1 km, ali to smanjenje nije ravnomerno. Na visini od oko 10 km temperatura počinje tasti i između 10 i 80 km se formira relativno topli sloj. Ovo se objašnjava delovanjem ozona u gornjim slojevima atmosfere. Posto ozona u Marsovoj atmosferi nema, to u njegovoj atmosferi toplog sloja ne treba očekivati. Zato se predpostavlja da u Marsovoj atmosferi temperatura dosta ravnomerno opada sa visinom. Spektroskopska posmatranja su pokazala da je vazđušni pritisak na Marsovoj površini oko 10 milibara (na površini Zemlje je približno 1000 mb). Ovaj rezultat je potvrden i merenjima „Marinera-4“ (u blizini Marsa). Može se smatrati da Mars ima veoma malu atmosferu svega 1% Zemljine. Svakako da je mala kritična brzina razlog postojanja ovako tankog atmosferskog sloja. Najverovatnije je da je veci deo prvobitne atmosfere ove planete „pobegao“ u prostor. Jedno upoređenje; u atmosferi Zemlje, na visini od 30 km, vazdušni pritisak je približno jednak pritisku na Marsovoj površini. Pritisak na Marsu opada sa visinom približno kao i na Zemlji. Ali, atmosferski pritisak na svim visinama u Marsovoj atmosferi je oko 100 puta manji nego na Zemlji. Istraživanja pokazuju da je shema vetrova na Marsu veoma slična Zemljinoj. Čak je i srednja brzina vetra (oko 32 km na čas) približno jednaka srednjoj brzini vetrova na Zemlji. Ali čovek na Marsu bi ipak „osetio“ razliku izmedu Zemaljskog i Marsovskog vetra, i to zbog toga što je pritisak na Marsu manji, atmosfera ove planete lakša, pa prema tome i sila vetra je manja nego na Zemlji. Na Marsu retko kad ima oblaka, ali ako ih i ima, oni mogu da prekriju najviše 10% Marsovog „neba“ (na Zemlji, oblaci mogu prekriti u srednjem 50% nebeskog svoda). Ima tri tipa oblaka; belih, plavih i žutih. Beli oblaci su najviše rasprostranjeni i oni su sastavljeni od ledenih testala. Mogu se videti na svim delovima planete. U polarnim oblastima ovi oblaci se održavaju nekoliko meseci. Na umerenim širinama zađržavaju se svega nekoliko dana ili par nedelja. Najviše se primeéuju u zoru ili u predvečerju (misli se na zoru ili pređvečerje na odredenom mestu Marsove površine) i izgledaju kao tanka bela dimna zavesa. Kako se Sunce diže iznad horizonta, ova zavesa sve brže nestaje. Na osnovi toga se predpostavlja da je to noćna pojava, analogna magli koja se pojavljuje na Zemlji u hladnim vedrim noéima. Piavi oblaci se cesto vide zajedno sa belim. Pretpostavlja se da su i oni sastavljeni od testala leda, ali su na veéim visinama (od 15 do 25 km) nego beli oblaci. Samo retko ima žutih oblaka, ali kad se pojave, oni mogu prekriti veoma veliki deo planetine površine. Najčešće su na visinama ispod 8 km i imaju istu boju kao i Marsove

36

ВАСИОНА XVII. 1969. 2