Vasiona

hvatile su verovatno svega 1% Marsove površine. Uzimajući broj kratera na snimljenim oblastima, može se predvideti da na ovoj pianeti ima vise od 10.000 većih kratera. Za jedan krater je procenjena i njegova visina 4 km. Na ovim snimcima nisu uočeni nikakvi detalji zemaljskog tipa: ni planinski lanci, ni doline, ni okeani, niti kontinenti. Predpostavlja se da su Marsovi krateri nastali padom meteora u toku vremena. Na ovoj pianeti ima osetno vise kratera nego na Zemlji zbog toga što je Marsova atmosfera kao što ćemo viđeti kasnije tanka, i na planetinu površinu mogu da stigmi veliki meteoriti (a da ne izgore u atmosferi). Osim toga Mars je u susedstvu pojasa planetoida torn delu Sunčeva sistema, koji se smatra izvorom meteorita, pa prema tome mogućnost sudata je veda nego kod Zemlje. Zatim, na Marsu nema erozije niti drugih rušilačkih sila, što takode dovodi đo postojanja velikog broja kratera. U Marsovoj atmosferi sigurno je dokazano prisustvo ugljendioksìda, ali se još tačno ne zna njegova ukupna količina. Pretpostavlja se da više od 50% Marsove atmosfere čini ugljendioksid. Ostale sastojke ove atmosfere samo naziremo. Računa se da posle ugljenđioksida najviše ima azota i argona. Slobodnog oksigena nema. Može se uočiti postojanje male količine vodene pare. Zemljina atmosfera sadrži hiljadu puta vise vodene pare nego Marsova. Zato se može reći da je atmosfera „crvene planete“ veoma suva (putitici na Mars svakako neće morati da ponesu sa sobom kišobrane). Temperatura planete ocenjuje se i eksperimentalnim i teorijskim metodama. I ove i druge metode zasnovane su na Plankovom zakonu, koji uspostavlja vezu izmedu intenziteta radijacne, talasne đužine i temperature tela (koje zrači). Teorijskim metodama procena se vrši na osnovi podataka o intenzitetu Sunčeve radijacije, o rastojanju planete od Sunca i o albedu planete. Eksperimentalni način odredivanja temperature planete zasnovan je na merenju intenziteta radijacije planete na talasnim dužinama koje se ne apsorbuju ni u planetinoj niti u Zemljinoj atmosferi. Ovakve metode merenja temperature primenjuju se kod svih pianeta.

SI. 1. Uporedni pregled temperature na razliiitim Hrinama (<p) na Marsu i Zemlji u sezonama ravnodnevnica. Krive sa oznakama 1,2 i 3 se odnose na Mars : 1 - minimalna, 2 srednja i 3 maksimalna temperatura u toku dana. Kriva 4 daje srednju temperatura na Zemlji. Vrednosti su date u stepenima Celziusa.

SI. 2. Uporedni pregled srednjih temperatura (u stepenima C) na različitim širinama (ç) na Marsu i Zemlji kada je na severnim hemisferama zima.

ВАСИОНА XVII. 1969. 2

35