Vasiona

„Црвеној планети“ (31. јула, односно 5. августа), са Земље, са тако огромног растојања, активирани су уређаји и камере, који су научницима дали читав низ драгоцених података. Ови ће подаци бити пажљиво анализирани и помоћи ће науци да дубље продре y тајне тако далеког Марса. Снимање поврпшне Марса обављено je, како je већ поменуто, y оним тренуцима када су „Маринери“ били од планете удаљени око 3.200 km. Примљене тамне и светле површине планете специјални рачунари, уграђени y васионске станице, одмах су претворили y бројеве, пренели их на траку и касније емитовали на Земљу. Други рачунари y центру y Пасадени (Калифорнија, САД) примили су ове сигнале иод ших саставили слике Марсове површине. Квалитет слика je фантастичан, поготову када ce има y виду растојање са кога су камере снимале, као и растојање Земља Марс. Али и поред овако савршене технике, која омогућује човеку да са Земље „погледа“ неку планету удаљену милионима километара, ови догађаји нису узбудили свех y оној мери као када би y тим бродовима били људи. Управо на овом питању научници САД сада „ломе кошва“, како ce το обично каже. Једна струја научника заступа тезу да je испитивање планета веома удаљених од Земље могуће обавити слањем сонди y близину тих планета. Сонде су опремљене таквом техником која je већ сада y стању да пошаље на Земљу врло квалитетне податке, који ce могу потом y лабораторијама годинама анализирати. Случај са сондама „Маринер 6“ и „Маринер 7“ најбоље поткрепљује ову тезу. Друга група стручњака сматра да je техника ипак само техника, a да je човек још увек најсавршенији инструмент. По њима, слање васионских сонди само треба да утре пут бродовима са посадом, који he y том случају ићи сигурније и безбедније, на већ проучена места евентуалних тачки за слетање. Наравно да je ова друга техника слања бродова са посадом неупоредиво скупља од оне прве, скупа чак и за САД. Па ипак, већ ce увелико говори о експедицијама освајања Марса са посадом, можда већ око 1980. годин Снимци Марсове поврпшне показују да je она слична Месечевој површини. Виде ce кратери слични онима на Месецу, мањи и већи, дубљи и плићи. Све y свему, читаве екипе стручњака различитих профила имаће сада пуне руке посла да на основу приспелих форографија и послатих података с површинској тедшератури „Цр вене планете“, као и података о анализи хемијског састава разређене атмосфере Марса одговори на низ питања међу којима свакако доминира једно: има ли на тој планети живих људи, постоје ли заиста Марсовци? Прва прелиминарна испитивања примљених података нису дала дефинитиван одговор да ли на Марсу постоји атмосфера од елемената неопходних за живот. Сви су изгледи међутим, да на Марсу, као и на Месецу, нема трагова живота. Можда ће даља, детаљнија испитивања снимака и података са Марса, као и анализе донетог материјала са Месеца дати неке нове резултате, који ће ове садашње демантовати. На крају, додајмо овоме и то да НАСА спрема нови шр васионских сонди „Маринер 8“ и „Маринер 9“, који крећу на далеко путовање већ 1971. године. Резултати који буду послати са ових сонди на Земљу свакако ће бити један корак даље y откривању тајни „Црвене планете“.

Инг.

Драган Кнежевић

METEOROLOŠKI I KLIMATSKI USLOVI NA PLANETAMA (kraj)

Saturn Ova planeta, sa svojim čuvenim prstenom, svakako je najlepši objekat na nebu, Žute je boje, all nije tako sjajan kao Jupiter. Nedovoljno oštri pojasevi, paralelni ekvatoru. presecaju njen disk. Povremeno na Saturnu se vide bele pege, ali to nisu postojane tvorevine (kao, recimo, crvena pega na Jupiteru). Boja, visoki albedo i promenljivost posmatranih detalja ukazuje da mi vidimo samo oblačni pokrivač Saturna. Izgleda da je ova planeta znatno mirnija varijanta svog suseda, Jupitera. Atmosfera je mnogo slična Jupiterovoj. Vodonika i metana ima vise, a amonijaka manje nego u Jupiterovoj atmosferi. Treba očekivati da je helijum drugi važni sastojak Saturnove atmosfere.

60

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4