Vasiona

Prema teorijskim računima (uzevši u obzir rastojanje Sunce-Saturn), temperatura Saturnove površine je 195°C. Infracrvena i mikrotalasna posmatranja daju -167°C ali se veruje da je to temperatura u blizini gornje granice oblaka, a da nije temperatura planetine površine. Eksperimentalno još nije izmerena temperatura površine. I u vezi sa Saturnom, kao i sa Jupiterom, postoji jedna hipoteza prema kojoj je površinska temperatura veoma visoka, možda + 2000°C. Realnost ove i drugih hipoteza je veoma problematična Smatra se da je Saturnova atmosfera ogromnih dimenzija. Gornja granica oblačnog sloja je na oko 8.000 km iznad površine. Vazdušni pritisak na površini je nekoliko desetina hiljada puta veći nego na Zemlji. Vetrovi u Saturnovoj atmosferi imaju približno iste karakteristike kao na Jupiteru. Pretpostavlja se da su oblaci raznih karakteristika. Na Sl. 3 dajemo shemu mogućeg vertikalnog rasporeda oblačnih slojeva u atmosferama Jupitera i Saturna. Ovo je svakako samo gruba slika stvarnosti. Na krajuj jedan podatak o Saturnovom prstenu: analiza Sunčeve svetlosti 3 odbijene od prstena, dozvoljava predpostavku da su delići prstena od leda ili su prekriveni njim.

Uran i Neptun Ove dve planete po dimenziji izgledaju kao blizanci. Daleko su od nas i teško ih je upoznati. Na Uranu, koji je bliži nama, ponekad se pojave slabi pojasevi i bela ekvatorijalna zona. Visoki albedo obeju planeta dozvoljava predpostavku da je vidljivi disk ustvari oblačni pokrivač. Spektorskopska merenja ukazuju na postojanje metana u atmosferama ovih planeta. Veća je količina metana nego na Jupiteru i Saturnu. Osobina metana, da jako apsorbuje žuti i crveni deo Sunčevog zračenja, dovodi do toga da ove planete imaju zelenkastu ili plavkastu boju. Takode je uočeno prisustvo vodonika. Pretpostavlja se da ima i helijuma Zbog niske temperature, u atmosferama nema amonijaka, vodene pare i ugljendioksida, jer su oni „sledivanjem“ izbačeni iz njih. Treba očekivati da je površinska temperatura na Uranu i Neptunu niža od 185°C. Teorijski se pokazuje da je vazdušni pritisak na površini Urana 8 puta veći nego na Zemlji. Rekli smo, da je osa rotacije Urana skoro u ravni putanje. Zbog toga su godišnja doba na Uranu veoma čudna: nekad je osvetljenost (tama) simetrična u odnosu na polove, a nekad u odnosu na ekvatorski deo. Pošto su godišnja doba veoma dugačka (po 21 godinu), to, recimo, u polarnim oblastima čovek bi mogao da proživi skoro ceo svoj vek, a da ne vidi Sunce. Pluton O Plutonu znamo veoma malo. U teleskopu se vidi kao belo-žuti disk. Planeta prima veoma malu količinu Sunčevog zračenja i zato se računa da je srednja temperatura njenog tla oko 212°C. Pri tako niskim temperaturama, mnogi gasovi prelaze u tvrdo ili tečno stanje. Vodonik i helijum još ostaju u gasovitom stanju, ali pošto Pluton ima malu kritičnu brzinu, verovatno je da su ovi laki gasovi odavno „pobegli“ sa planete. I tako, ništa odredeno ne znamo o sastavu Plutonove atmosfere. Niski albedo dozvoljava predpostavku da u atmosferi nema oblaka. Zbog velikog ekscentriciteta putanje, treba

Sl. 3. Hipotetični vertikalni raspored slojeva oblaka u atmosferama Jupitera i Saturna. Vüina od 8000 km je gornja granica oblačnog sloja.

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4

61