Večernje novosti

БРОЈ б ПАРА

НИШ, НЕДЕЉА 2. АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА 111.

Нш пстјии шт Руглунска интервенција Париз, 30, јула. Циришки листови иишу да интервенција Румуније у овом рату за виси од резултага садањих борби на источном фронту. Чим руске снаге буду кадре да ионова иредузму офанаиву и да одбију Немце, Румунија Кв несумњиво ући у акцију. Колера у Аустрији Лондон, 30. јула. Енглеска штампа пише да колвра коси у Аустро Угарској, а нарочито у војсци. Свакодневно се констатује огроман број нових случајева. Арбанија кнежевина? Рим, 30, јула. Овдашњи званични кругови верују да је ириликом нових иреговора између Италије и сил а Сиоразума било говора о усаостављању арб&нске кнежевине под суверенством Италије иосле обуставе неаријатељстава. Тврди се да би ИталиЈа у случају иристанка Саоразума бил а вољна да иризна сриске асаирације на Далмацију која јој је била додељенп. Немци беже \ Атина, 30. јула. „ Патрис “ јављЛ^да неманки и аустријски поданици, који сшанују у Кавали, бојећи се од евентуалне окупаци/е од стране Англо Француза почињу преносити својуробу у ксанти.

(Писмо једког правтика власнику „Новости".)

Пошговани госаодине! Прочитао сам оба чланка о хапшењу тројице чланова фирме „Мигрић, Стефановић и Новаковић. 0 У тим чланцима је јасно и несумњивим до*казим' 1 утврђена њихова невиност. да је право чудо што та тројица младих трговаца још седе у хапсанама. У интересу морала и у одбрани правде, допустите и мени као правнику да из несем њихов случај. То чиним из ава разлога: да бар пред широком публиком ови млади људи не остану под тако тешком оптужбом, и да покушам извести из заблуде оне у чијим се данас рукама налази читава будућност тројице младих људи. Суда ради ово не пишем, јер ће их суд, који ће судити по закону, огласити као невине. М №рп №|Нј№ Г. Першиа СтефановиН није закључио са држивом ни л <2 свој ни за фирмин рачун никакав уговор о лиферовању опанака. Уговор о лнферовању опанака закључиле су фирме: Ст. Ђ. Танасковић и Богцановић и БраНа Ристић Засебним уговором оне су се у овај посао уортачиле с г. Стефановићем, као стручњаком. Г. Стефановић, међу тим није ни једном ишао у I Румунију по тој лифераци-ј ји нити је вршио испоруку опанака. Он је, као државни лиферант српских опанака лиферовао опзнке у Крушецу, које му ја кокисија као исправне примала. Г. СгефановиН није могао о своме ортаклуку — на којем је потписао фирму известити своје ортаке пошто су они били на војишту, у покрету јер су се тада биле велике битке у Мачви. Е па сад мора се не само сваки правник, веН и сваки објективан човек са зграњавањем запитати: па где је кривица г. Стефановића? Г. Стефановић није према држави ни у каквој обвези јер он није с државом закључио никакав уговор. Ако је ко државу преварио и оштетио, држава може отужити само оне са ко-

јимз је уговор закључила. За државу као уговорача г. СтефановиН и не постоји на свету. Да би ствар била јаснија да нзведем један пример, који Не бенгалском светлошћу осветлмти не само невиност г. Сге(|аноцЈ 1 ћа већ оскудицу правничких разлсга за његов прцтвор. Многи лиферанти служе се кредитима нз Банака за послове правећи с њима уговоре у којима им дају извесан проценат од добити. И сад ако ти лиферанти изврше превару и оштете државу зар Не се моћи наНи какав иследник, који Не поха' сити све чланове управе оних Банака које су несолидне лиферанте кредитирали? Не, та*ав се иследннк не може наћи и није се требао наћи. То је једно. Друго. Свако дело преваре мора бити везано са личношћу, а као што раније утврдисмо, г. Стефановић није ни једном ишао У Румунију ради купови|Не опанака, нити опанке | предавао. И он је у ствари оштећен, као и држава — ако су у опште лиферанти с којима је он имао посебан уговор оштету извршиди — а ннкога он није ошгетио. Као што се види нсма овде ни једног основа ни |3а оитужбу како ли за хапшење. Изгледа да је то увидео и сам иследник јер се дуже времена колебао док је извршио решење о притвоРУ ове тројице младих људи. Јер, решење о притвоРУ њих тројице потписано је 9 маја, међутим г. Стефановић је ухапшен тек. 15. маја, и његови ортаци г.г. Мигрић и Новаковић тек. 23 јула. Случај ц. Хнгрнћа»ВшшШа Хапшење г.г. Мигрића и Новаковића је још већа правничка грешка и још већа неправда. Г.Г. Мигрић и Новаковић нису потписали са државом уговор о лиферовању опанака, Они нису били лични извршиоци овог посла јер су се налазили на бојном пољу.

Они нису знали ни за посебан уговор који је њихов ортак закључио са Ст. Ђ. Танасковићем и Богдановићем и Браћом Риаићима, јер сам ортак признаје да их о томе уговору није обавестио пошто су они били тада на бојном пољу,' у покрету. Они нису били ослобођени од војне дужности као лиферанти, јер то нису пи били. Па где је онда њихова кривица'? Чиме се мотивише њихово ха^шење? Узалуд ћете тражити правних основа њпховом хапшењу, али их не можете наћи. Чак ни какав извежбан полицајац за стварање кривица био би доведен у иеприли- ј ку ако би се од њега за-: тражило да им створи, напакује кривицу. Па ипак ова двојица младих људн леже у хапсанн под тешком оптужбом да су преварили своју отаџби ну и оштетили је. То ваљда треба да им буде награда што су годнну дана провели на бојном пољу! * * * Хапшење г.г. Стефановића, Мигрића и Новаковића је не само једна неправда већ и грех, тежак грех. Та неправда мора се исправити, тај грех мора се покајати. С тога ми у одбрани правде, заштите законитости и у шпересу јавног морала апелујемо на правничко осећање иследника и оних који ће његов рад санкционисатп, да ова два случаја добро проуче, пре но што донегу дефи»итивну одлуку о њиховом оптуживању. Јер, добро сте ви, господине директоре, рекли : Кривац не сме изоећи заслужену казну, а невин не сме страдати. Један провиик

РЕГИСТАРј ! ! ! Це могу ни да замислим шта ми сс све у Нишу мо же десити. У мојој кући држи подрум један винарски трговац, који ме снабдева „чистим природним пићем. “ Ономад истоварио бурад у авлију и ми се радујемо што ћемо добити тазе вино. Сео ја за сто јуче да ручам, а чујем неку ларму. Одох да видим шта је. Цвојица нових момака ваде воду из нашег бунара, из којег ми не пијемо воду, и пуне неке прљаве канте водом и наливају бурад у коЈима је чисто природно вино. Мој комшија видео то па грди момке. Дакле, мени мој лиферант вина продаје загађену воду из бунара, коју ја нећу да пијем џабе, по 6 гроша литар\ Јединствен трговац\ Хо/ис.

ЗУБНИ ЛЕКАР ОРЈШШ — ИЗ БвОГРАДА Станује привремрно у Нишу. Прима сваки дан сем недеље од 9—12 пре и 2—5 по подне. Епископска улипа (ћошак) спроћу Саборне цркве, зелена кућа до електричног стуба. Пломбира зубе, израђује све врсте вештачких зуба и вилица, вади зубе. 6—6

Ломм шарш 1 — Нови велики турски уступци. Софија, 30. јула. „Балкански Сговор" у својим последњим извештајима доноги : Ј пошмл грешку шајеш н; оЉљм ворз, мјејучв Порта. ммдаио о :а иму Оугарску владу. учиндла ваш уступко 1 №арпј. У зд № штоје то уступаи ишмо ши, алн |е' рерааана да те предлог елооти оа уиуоам Ло;еома".

1 (| колективно ж\ — Утисци у балкански 1 уу државама —

У СРБИЈИ

Изјаеа једног српскаг дипломате ? Саваџијан иариски дописш.к „Балканске Трибуне," саолштава разговор са једним српским дипломатом. чије име не казује. Он му је, вели, рекао да је споразум између Србије и Бугарске на путу да буде свршс н факт. Оставиће се да се извесне разлике у мишљењу реше на будућој конференцији мира. Бугарска ће потлуно бити задсвољена и споразум је питање од неколико дана. (Саопштавемо са највећом резервом овај извештај јер много мирише на бугарску кујну). У БУГАРСК0Ј

Оставка Радославова „Дулса" јпвљз: Уаорно се ароноси глас да ће оног дана, каЛ Енглези и Французи окуаирају Солун, слсе. о д&7' ■ сгас: дао могућности круни да се пре коначне одлукв о држању земље аосаветује си разним аолитичким струјам а у звмљи. Кад Радослзвова Софијз, 30. јула. Радославова су посетиле вође свих странака, ссм тесних социјалиста, и после измене мисли оллучено је да свака странка посебице тражи од владе сазив Собрања у изванредну сесију. Пријем шефоаа Софија, 30. ју л з. Сви шсфови странака биће примљени код Радославова на саветовање. За Спораз)м Софија, 30. јула. „Препорец' саопштава да је један министар, који је у могућности да зна како ће се свршити рат, изјавио да ће одмах дати остазку, ако влада одбије предлог Споразума. Бугарока штампа „Препорец" вели да Бугарској пр(ти неизбежна пропаст зко одбије предлог и остаие уз неутралне силе. „Нов Век“ вели да подржавати идеје о балканској слозн, после догађаја од 1913године, значи залагивати се утопијама и заслелљивати се.* Бугари о Србима Дума‘ аише: Овдаигњи дипломатски кругови имају извеитаје из Ниша да Гочка влада чини велике напоре да склони Србију на сепаратан мир са Аустријом. Српска влада пак нема смелости да пође тим путем, а у исто време не сме да изјави да арима предлоге Саоразума. У званпчним круговима у Нишу очекује се да Бугарска, као и 1913 године, изађј из страљења и пође путем који ће спасти Србију притиска, који врше Енглеска, Францу■ ска и Русија. Бугарсна остаје наутрална Солун, 30. јула. ш Македонији т телеграфишу из Ашине, да је турско косланствз у Атини дало уверење да Бугарска неће изаћи из неутралности.

У ГРЧК0Ј Долазак Венизелоса Атииа, 31. јула. Венизелос се јуче вратио из Ипати-е. Сазнајв се из нарочитог ауторизованог извора да је краљ одлучио да позове Венизелоса да образује нову владу пре но што се отвори парламент, који ће се кеодложно састати 3. августа. Начел ници у целој земљи добили су наређење да обавесте посланике да одгоах дађу у Атину. Турски и аустријски предлози Грчкој Атински „Акрополис 1 *, орган Радисове странке, саопшгзва да су централне силе и Ту&ска учинипе све преддоге ГрЧкој: 1) Гаранцију за све оно, што се сад надази цсд ГрЧхом, Заједно са острвима У Јегејском глору. 2) РрисгЈед и гк«и»е Гт>чкој оне тејгитормје, коју је сад ику>Јч|:а|!^ Г ј.- Ч К «■ в(.'јСКа у Е пиру и цроширење грЧке владавине и даљз уА^бани|и. 3) Уступаже острва Кипра Грчксј. ћ) ^онаЧко уређење «оло/кај^ Грка у Турској, кас и оитања о грчким бегунцима, и 5) Велики Заја/л-

Бугарш ј? 01131 к\ оружјз — Вдадини кругови у СофиЈи у великој су бриЗи Због муниције. Букурешт, 28 јула „Димињгца" добија ово саопштење из Констанце: Од једне компетентне личноети, која је јуче стигла из Бугарске, сазнајемо да је војна ситуација у Бугарској крајње озбиљна, Пре неколико месеци Турска је остала без муниције и да би бар делом поправила ову ситуацију Немачка је преко специјалиих емисара, послатих у Софију, добила од Радославова, свакако у замепу за каква друга обећања,да Бугаррка кад дође до споразума са Турском уступи Турској муницију, којом располаже, а Немачка ће Бу гарској послати другу муницнју. Сад пак, пошто је снабдела Турску својом муницијом, Бугарска види да је Немачка у немогућности да јој врати позајмљену муницију с тога, што Румунија категорички одбија транзит муниције за Турску, од које би један део био за Бугарску. Због овога су владини кругови у Софији врло забринути и да не би били изненађени догађајима чине очајне напоре да централне силе добију транзит ове муниције преко Румуније. Ш ГС ЗАСЕБНА КУЋА II гли СТАН без намештаја од 3—5 соба ма у ком делу вароши. Нлатиће се добро. Понуде слати у писму редакцији под знаком „Стан или к)ћг% 714,3—3

Радо -[ дл 5 .

— Бугарска дволична полити^а. „Биржевија Вједомости": доносе ово саопштење: „У последње време аоложај Бугарске може се назвати тредељеном неоаредељеношћу. Та неопредељеност је нароитог и добро смишљеног карактера. Веома је угодна : да^е гогућност безобзирно аомагати турско немачку коалицију, : у исто време оставља савезнике ван сфере да могу реаги<ати на опредељен одговор Бугарске, јер кад би^ Бугари по■ азали. карте, знало би се да се има аосла с ошвореним неријатељем. Сасвим у духу „радославовске сисшеме... РаЧгти иза зида. наносити издајничке ударце из позадине. Из Софије само шапашом аотерђују вест о аосшагнугом споразуму између Бугарске и Турске. Па баш и да није отписан тај саоразум, Бугарп се нимало не устежу систе■ штски снабдевати Турску аотребама за одбрану Дарданела. Из Софпје нам непрестано бацају арашину у очи, као <а се не зна за оних 150 милиона франака у злату из зерлина ! Бугарска се већ калази у гвоздено/л наручју неиз.Чког кајзера. бугарска је опоЗиција задремала. Ја није и она хипнотисана „гер/ианском свемоћи“? 4и би хтели да се бугарска опоЗиција чује у овом /ајкритиЧнијем моменту бугарске историје/.. * Као што се види и Русима је јасна дволична и издајничка /лога Бугарске, па се ипак теше и надају некој користи. И то г кога ? У бугарску опозицију ! Опет један доказ руске наив;ости. Зар се поред краља Фердинанда његовог слепог изфшиоца деда Радсславова може нека ствар решити противно виховој вољи ? Те и такве опозиције у Бугарској није било, (ема је и неће бити. С тим треба једном бити начисто и окре"ти други крај.

Опсвдање Новогооргијввска. Букурешт, 30. -јула. Из Берлина јављају да су немачке трупе успеле да оаколе тврђаву Новогеоргијевск и са истока, тако да /е она сад потпуно опседнута. У тврђави је остао велики гарнизон који ће је бранити и ко/и ће, привукавши на себе велике немачке снаге, чинити сталну сметњу Немцима у позадини, претећи слободној комунчкацији. ГнКЛкипЛ ГјГОКиа БјјЛпП. Букурешт, 30. јула. „Нови Ротердамски Гласкик* пише: Ннје зише тајна да је Русија од почетка рата послала на фрот 6—7 милиона војника. Она рзсполаже са јсш 6—7 милијона, али у овом гренутку могу бити употребљена само два милиона. Нова мобилизацнја је извршена за 16 дана. На дуплом колосеку Москва —Брест Литовск циркулишу и дан и ноћ непрекидно војни возови. Немачка војна ситуацијаРим, 29. јула. „Тајмс" всрује да се Немци неће усуднти, за овај тренутак ни на какав већи отпор на ком другом фронту, јер су савезници на западном фронту већ држали у шаху два милиона Немаца а сад су припремљени на сваку евентуалност. Глзвну бригу немачког генералштаба за сад представља немачка ситуација на фронту у Пољској, јер она није осигурана. Можда ће периода "затишја,

савезници на западном фронту искористили да концентришу нове снаге, имати много пресуднији ефект него ли тренутни успех Аустро-Немаца уПољској. На овом гледишту стоје и други листови, који веле да док на једној страни воља Русије није сломљена и док су веће снаге остале нетакнуте, дотле је порастао на другим фронтозкма притисак за Аутро‘Немце. Првотимање Мктаее Петооград, 29 јула Генералштаб /аеља де офанзива, организована у аределу Риге, нааредује с а усаехои. Руска војска је ареоТелл Митаву. Повлачење Немаца у аределу Риге н аставља се. Нвуспвси Нзмаца „Весник" саопштава да се тврђаза Осовјец силно др жи и ако су Немци добили појачање. Макензенова војска није успела да пробије руски фронт на југу од Волдаве. Руска војска остала је нетакнута. Операције Ковна, Двине и Њемена нису имале никаквог успеха. Војни критичар „Новог Времена“ сматра да су оаерације з а окуаацију Риге аретраел а аун неусаех. Нем ци су одбијени ка Митави. Балтички листови доносе да су мелгачке труае избачене из Бауска и гоњене су. Пошто је Митава већ у руским рукама, немачка офанзива у аределу Риге аотиуно /е

коју су\неуспсла.

иеагрид некад I (ад

Браника писма —

I

Беогрлд оод гргнгтама. И ако сам мислио да није забавно описивати Београд „под кишом граната и шрапнела“ ипак морам, морам због самог Београда. Јер њему би као староме ратнику било криво да се не помену његова јунаштва. А још стари Драгашевић рекао је о Београду: да је то „најкрвавији камен на свеколиком ратишту Европе*. И право је поменути овог старог ратника, који је са Шапцем и Смедеревом стао у прву борбену лииију, па тек су онда ступили у борбу Лозница, Крупањ, Ваљево, Уб, Обреновац, Лесковац, Врање, Пирот и други, остали су у дубокој позадини, као комесари профијант колоне и врло рђаво сиабдевали ове ратнике.

Најзад гранате су забавне, нарочито овако на хартији. У толико више што су ра^ородне. Различите и по калибру и по дејству. Има једне што обично фијучу, као телеграфске жице на ветру. На њих смо се брзо навикнули. Тај фијук није нам уливао велики респект, можда и због слабога дејства. Јер тек свака десета експлодира. Али већи респект улива граната с монитора. Монитор је сасвим споцојно прилазио обалама и опали два топа с кљуна, па се окрене и опали друга два с крме. Те гранате урличу. Али најстрашније суоие из опсадних топова. Чује се прво у великој даљини потмули пуцањ, па тек после неколико секунада затандрчу кроз ваздух као таљиге. Брблају не-