Večernje novosti
Страна 2. што... па се сруче са ужасним треском, и дигне се густ црножути дим из кога с јауком излећу гвоздена парчад гранате и цигље и камење. Те гранате Београђани зову „Божја колица*. Међ тим гранатама има и комичних и трагичних. Трагичне тресну у зграде, поруше их, начине читав русвај. Од њих има и људских жртава. Комичне су много пријатније. Њихово дејство донекле вас и увесељава. Ја сам, на пример, видео комично дело једне такве гранате, која је ударила поред једнога бунара. Она је формално изрила нов бунар,а земљом из њега затрпала је стари. И ко зна да та вода, из новога бунара, не буде и боља и, може бити, чак и ле ковита. Друга је граната ударила у једну кућицу, пробила кров и таваницу и сручила се под патос. Ту је експлодирала. И шта је било? Подигла је целокупан патос са гредицама, усправила га, и њиме подупрла плафон да не падне! У близини те гранате пала је још једна у другу кућу. Експлодирала је у салону и протерала канабе кроз плавон и кров. Канабе се и сад види на крову. Протурило је свега две ноге кроз црепове, и прави утисак: као да је хтело да се спасе од напасти бегством кроз кров... Али је најинтересантнија граната, која је ударила код кафане „Гранате" и то баш у оно одељење где — „цар иде пешке“. — Треснулајепо сред тога одељења и експлозијом избацила сву садржину и разбацала је као крупну кишу по целоме комшилуку. И цела улица је заударала три дана на покварена јаја, или, да се хемијски изразим, на сумпор диоксид. Та је граната учинила услугу сопственику куће, али и штету Јоци „возмајстору“, јер му се бесправно умешала у занат. Али и шаљиве и озбиљне гранате ипак су шгеточине. Ни од једне немаш никакве користи. Увек је само запрепашћење и изненађење. Кад се, пре два три месеца, вратио један Београђанин с положаја, да обиђе стан, изненадио се кад је отворио спаваНу собу. Она је била три пута већа и пуна непознатога намештаја! Једва је увидео у чему је ствар: граната је тачно разнела зид, који Је делио спаваћу собу од комшијскога салона и просто их је спојила у једно. Извесно време Београђани су тачно знали сате, кад ће поче-
ти бомбардовање. Обично је било око једанаест пре подне. То је пред ручак, као неко „пријатно!* и траје тачно до дванаест. Па онда пред вече и око по ноћи. Чим се чује прво: „дум“, чујеш са свих страна гласове: — Ево их, почињу! Чувајте се... И онда се обично бежи у подруме. У моме подруму било је света и из комшилука. Збију се као сардине и чекају да прође опасни сат. Преко дан лакше је подносити фијуке граната. Чини се свакоме да је може видети и склонити се! Па ипак кад зазвижди више кућа, можда и сто метара даље од гомиле која се припила уз какав зид, сви се на мах погуре! Зашто? Нико не зна. Али свакоме се чини, да се није сагао да би га очешала граната по темену! Смешна ствар. Смешна је тек после пуцњаве. А за време брујања и урликања тих страшних пројектила, никоме није до смеја. Ноћу је канонада страшнија. Истина лепа за око, али за срце, нерве... никако! — Севне као муња, у даљини. То је већ опалио топ, само се звук доцнијечује. Севне, па чујеш: „дум“ и за тим шиштање кроз ваздух, које траје по десет, петнајсст кад што и више секунада. Па онда севне на противној страни и за тим се чује експлозија. И тако једна за другом, по читав сат. Ноћу, пред пуцњаву, прво почну да урличу пси, интересантно је, да пси на читавих двадесет минута раније осећају опасност. Мрак. Варошко осветљење погашено. Озеленела дрвета шутге, као пред олују, а пси урличу, тужно, страшно урличу. И после мало, блесне у даљини светлост црвенкаста. То је опалио први топ... Чим заурличе граната, пси умукну и са подвијеним реповима беже у какво склониште. Моји пси су бегали у подрум па чак им је и то било несигурно, па су у угловима копали рупе и завлачали главе. Тада сам разумео ону пословицу: „клисне, као пас од топа“! Пуцњава траје дуго. Јер сад почињу и наши да одговарају. То дуелирање потреса куће. У подруму су наместили и постеље за спавање. Полегали су и сви се претварају да спавају. У ствари сви су будни. То је тако било раније. док се није огуглало. А тада се де-
шавало да се и овако разговарају: — Чу ли ноНашњу пуцњаву? — А зар су пуцали?! — Још како! — Ништа нисам чуо.Спавао сам као топ... Спавао „као топ“! Али топови не спавају, ево већ пуну годину дана. Једна је ноћ била величанствена. То је она, кад сунаши гађали мониторску извидничку лађу. Тај се призор не може никад заборавити. Са свих страна блесак топовске ватре сезање са свију наших положаја. Грмљавина од паљбе. Грме топови у хору... ту не чујеш као обично солисте и дуетисте. Не. То је био погпун хор—од тенора пољских топова, баритона хаубице и басова опсадних топова. И та песма страшно бруји иод сводом облачнога неба, у храму влажне и мрачне ноћи.... Прашти, тутњи, блешти!... Блешти као двеста муња у секунди. И све се то са страшном риком сручује тамо, у Дунав, где је опажен колосални ухода и са кога наш рефлектор никако ие скида свој по. глед. Сви су становници на улици. пред својим кућама. Кад се увере да је то прасак наших топова, образују се гомилице и решавају: шта ли то може бити? И сви не тремице посматрају ову величанствену пансраму, која се ретко доживљује. Тако су дуго и дуго провођене ноћи и дани у Београду „некад". А, Богме, тако сепроводе и г сад“ кад год је Београд под гранатама. Сва страхота гранате и осећа се само у вароши. На положају је то много лакше сносити. Ја сам неколико пута ручао у рову, док су гранате прелетале преко нас. и безбрижно се ћаскало и смејало. Никоме није залогај пресео. У вароши је то сасвим друкче. Одмах те прође апетит и ако си гладан. Најзад ништа страшније и није, но кад чујеш над главом путовање смртоносне гранате, а не [знаш у коју ће кућу треснути' Можда у твоју или комшијину — и онда полете црепови, олуци, цигле и оџаци! И имали што горе, но погинути од оџака с куће каквога ћифте! Чисто би те било срамота и да умреш од такве смрти ... (Следује друго иис.чо у броју од понедеоника'. Француске часове нарочито конверзацију тражи један студент. Понуде Уредништву. 3 3
„н о в о с т и- ‘
Број 472
Оддиковање руског министра. Из Пегрограда телеграфишу да је Цар упутио министру марине рескрипт, којим му подарује орден Св. Александра Невског за учињене услуге у поморској одбрани, које су посведочене сјајним успесима руске поморске снаге. Одлазак Д-р Барцвлотиа. Д-р Барцелоти, италијански ле кар, који је за све време заразе радио неуморно у Скопљу и Тетову, огпутовао је у отаџбину по позиву своје владе. ПОКЛОН ЕНГЛВСКОЈ. Угљарско удружење у Трансвалу поклонило је Енглеској 100 00О тона угља. Инторпелацијо. На идућим скупштинсним *седницама биће изнет већи- број интерпелаиија. Учитбљсни распоред. У министарству просвете спремг се распоред учитеља за но ве крајеве. Цоква на Косову. Црква на Косову, коју подиже друштво „Књегиње ЈЂубице“ биће гогова у току месеца августа. Седннца Мосног Сдборз, На јучерашњој седници Месног Одбора решавано је о набавци шсћера, соли, петролеума и др. монополисаних артикгла, за које је Управа Држ. Монопола изјавила.
да неће више вршити набавку истих. Битољска пољопривредна школа. У Битољској Пољопривредној Школи завршен је ово годишњи школски рад и годишњи испити завршили су 28 јула. Инспектор министарства прћвреде, који је присуствовао испитима, изјавио је своје пуно задовољство. Радује нас успех ове корисне школе. Уродба о путовзњима. Јучерашње „Српске Новине® доиеле су наређење Железничке Инспекције, којима се регулише право на бесплатпо пуговање као и уредбу о преносу робе на нашим железницама. Приправнички курс, Железничка дирскција је послала на одобрење предлог о отварању курса за железничке приправнике. Чека се на одобрење Министра Грађевина. Продаја грла. Државни Сточарски Завод у Добричеву продаваће кроз неколико дана грла из исте ергеле. Кажњени кријумчари. За кријумчину карата за играње, кажњени су кривци по 19.000 дин. или по годину дана затвора. Крзђа. Ноћу између 30 и 31 нр. м., иепознати лоиов разбио је прозор од стана г. Живаљевића, чиновнпка Мин. Нар. Привреде, у Обреновићевој улици број 120 Украђен му је пар црног одела у коме је било повише новаца.
11ЈШ1ЈЕ Ш1Л (№ВЕШТАЈИ КРАЉ. СРП. ПРЕСБИРО-А)
А) ПОЛИТИЧКЕ Фракцуска о Баужану и о општој ситуаци]и. Париз, 28. јула. Јавља се да су Силе Тројнога Споразума учиниле колективне кораке код српске, грчке и бугарске владе, учинившн им г?редлоге односно споразума између те три државе ради заједничке интенрвенције у корист савезника. У политичким круговима исказује се нада да ће балканске државе разумети да је у њиховом интересу да приме те понуде и да својом косперацијом убрзају победу савезпика. Жртве, које се траже од Србије у корист Бугарске, биле би широко награђене у Далмацији, Босни и Херцеговини и на другим странама. Водећи рачуна о учињеној услузи и напорима Србије, Тројни Споразум је нарочито добро расположен према њој и даће јој, разуме се, потпуно одређене гарантије о томе. Свака територијална жртва Србије у Маћедонији условљена
је њеним територијалним увећањем, које су предвиделе и гарантовале савезничке Силе. Србија би на Далматинској обали добила више него што је споразум између Тројног Споразума и Италије давао за то наде. Италија би пак добила широке накнаде на рачун Турске. Италија, Ле на. крају крајева посигурно уКи у рат аротиву Турснв. Уверавају, да ће до те акције доЛи како Италија буде тачно обавештена о држању балкансних земаља. Што се тиче Румуније, саоразум са њом је веЛ аостигнут и сада јв само иодвргнут иротоколарним фор малностима између кабинета сила Четворног Сиоразума. Према томе, улазак Румуније у акцију зависи само од савезничких генералштаба , ноји Ле одредити тајтренутак и донети одлуку о оиерационом илану. Такође се говори и о томе да се кооиерација Ј апана начини што усиешнијом. Та кооиерација би се састојала у снабдевању Руса муницијом. Добра вољ а Јаиана у том смислу је веЛ унаиред обезбеђен а. Б) СА НАШЕГ БОЈИШТА Бомбардовање Београда, Земуна и Панчева Крагујевац, 31. јула. Ж јуда оке 2. ш п подне .талдељ је Ооз нкаквог оооооа стаз бомбардоватн оавош Београд. батра је ома укравмна та ше 183 западно ор Зекуна ит хаубнца тешег катшбра. № За ма првдш непрнјатеља аа обуставн ватру. кк сма понем бРНОардозотн Зенун н Озннево. Земун смо тукни са северно н шро-шоне ттране, ше су укантооано нтеоше непрнјатемве ретерве. Дејстао аршерије бнле је ерм јако; у Земуну јн на оише моста нтбко гутт лим. вероватно ок танаљених куОа; у Паичеву је настала оакнка н свет јо бетао нј варвши колима н оешне. Иепријатемка артшрија нресша је дејствввати нроткку еароши Београда. ношто је са наше ттране биЈЈо НЈбзнено кокоЈнно Јрна нз Земун и Оанчево. Она је оош тота унраонла сооју натру на помаје кол Зеограла нлбацнвши 103 шраонела н траната бгт нкакоа резултата. За вроме бомбзрлвоам Београда неколнко је таријатшш зрна нало у прнватке станове. али љулскнх жртава ије бнло. В) СА СТРАНИХ
Борбе с Турцима. Петроград' 30. јула. Службени извештај кавкаског генералштаба од 28. јула. — У долини Паша наше трупе су заузеле после борбе једпн важан вис, потиснувши Турке на запад, и заробивши једнога команданта батаљона, три официра и стотину аскера. На осталом делу фронта није се догодило ништа значајније.
АХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ7\
X X X
КОЖАРСКА РАДЊА III
X X X X X X X X X X
као
- ЛЕСКОВАЦ Има на лагеру робе, за обућаре и папучаре, Ђона Америксмског у свима тежинама, Ђона Сокраинач. Ђока Француског од 5—6 Ко. половица, Ђон Окраине Американске, Вратова од Ђона, Пронцала обућарског и папучарског енглеског, Бокса Браун и Црнч, Шевро-а Браун и Црни, Јухта Секора и Витошековог у свима тежинама, и у опште које припада у обућарском занату. „УСЛУГА БРЗА И ТАЧНА‘* „ЦЕНА СОЛИДНА" Шаље поштом и доплатом до 50 Ко,
X X X X в X X § X X X зХ
% ХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ*
Новости примају огласе по најумеренијој ценн.
и ».V-
са знањем страног језика и која је вична домаћинству тражи се за једну девојчицу од 9 година. Понуде слати у Скопље на адресу: М. Павловић улица: Престолонаследникова 36. 723,1—3.
Коме је стало до тога да се нашали, развесели и расположи, нека поручи књигу:
Једно прописно а друго Енглеско, оба са уздама и ћебадима, продају се за 220 динара Седла, узде и ћебад су у ^собром стању. Наказе се коЈ г. Дим. Агоре тр говца овдмшњег 1 —3.
спремаћу ученике гимназија из математике, француског ^латинског језика, а по логодз|( сталих предмета. Адре^јСкобалића ул. бр. 12. блиЗнопола дувана. 779.3-3 бветозар Петровић кандндат философије.
01 првог звгугта ја из и лати Жс!
Ж Један мали ЛОВАЧКИ КЕР птичар бео изгубио се пре неколико дана. Зове се „И г о“. Ко га нађе нека се јави у пошти шефу телефонске пензуре где ће добити добру награду. 1-3
Иашш 10 т у ( КО НАЂЕ ЈЕДАН ЛЕП СТАН са три собе и кујном са или без намештаја нека јави Милутину Николићу служитељу Народне Банке, у згради Нишке Банке._ 721, 2—6 Издајем на шивење КОШУЉЕ, ГАЋЕ И РАЗНО РУБЉЕ; Мојим раденицима дајем конац по 0.70 п д. велики калем. Радионица се налази више „Апотеке Црвени Крст“ идући станици у „Кафанн Задруга*. 699, 5-5. Влада Т. МитиЈј
Е
Е“
Збиркр од 164 кратких гпаљивих пригговедака овога имеиа: Својштнна. — Са вашара. — Који је најбољи светац? — Послао му зеца. У ћифтину дућану. — На славн. — Иза сна. — Неук ку.м. — Мићан. Код лекара. — Пујова женидба. — Старинскн човек. — Препреден шверцер. — Циганка и орач. — Шта је најстрашнпје? — Сиромахов благослов. — Пон и скелеџија. — Котлић. — Свекар и снаха. - Из ноћчог лова. — Опклада. — Мујова мајка. — Чика Рако на вашару. Марко Херцег. — Млада баба. — Змајевит човек. — Интересантно питање. — Мера. — Досетљивл старојко. — Старинеко венчање. — Мара и Сара. — Три врсте жена. — С пута пер-нЈског Шаха. - Народна мудрост, — Кад је ишао у школу. — Појео му га ђаво. — Шала па пазару. — Гушово ниће. — Понина брига. — Вредан муж. — Биће стоке. - Колико има меса? — Кр... кр... кр... — Газда и слуга. — Два тепавка. — Вла у воденици. — Глуваа и провгаџнја. — Прво свадбено вече. — Бајака млеку. — Ухвати цуко. — Србин и Шваба. - Изгубио младу. — Пердут. — На шга личи. — Темесућ и ћуп. — Глув кум. Из старемезулане. — Шваба у Босни. — Правда твоја, правда во вјеки Шала са свадбе. — Чистуница, — Ек-ик симити. - Излечио се. Ивкова водица. — Ргано вино. — Три и три. Љуби ти мајка чин. На пазару. — Исповест једног говедара. — Цинцарин у Нишу — Тачно извршио лаповест, — Из манастара. — Да л’ сам ово ја?—Предавање 0 алкохолу. — Капетанова шала. — Цигина оадост. — Преварио свеца — Прељутио га. — Заклетва. — С крмачом у Ћуковцу. — Протреслага. Краљ честитаја. — Од чега се ђаво уплашио. — Два црногорца. Услови за дуг живот и лепу старост. — Попова шала. — Цигин сан. Хајван Бошњак. —• Царска мудрост. — Суза Христова. — Кметски разговори. — Учеиији поп од владике. — ТЈаво у сандучету. — Варошка. Пазар на пратњи. — Шта бог мисли? — Ћнсела вода. — Како се у старо време женило? Сељак и ашчија. — Зашго Јеврејин не сме у Ужице? — Ера и Шумадмнац. — Владика и нгуман. — Бог и светац. Поп и учитељ домишљан. —Прва клетва. — Изела крава вола.— Манастирски иачак..— Женско зло. — Ручак на фришко. — Ћаво у Црвеним панталонама. — Јанко и Марко.— Бабино „наопако". — Младожењина мука. — Глув ђак и љут учитељ. — Нежан назговор V четирн оча. — Шта вреди школа. — Кочијашева вештина. — Што је добро, добро! Да га запопи. Како је Шваба тражио Аламуњу. Матора кава. И бабо гата. ГГоп „баба" из Срема. Теле. Не море да јвде. Запоњац. Шта је то што се не да налунити? Доиаћннова брига. Шта је иајгоре на свету? Јаребица у шуми. Сељина досетка. Запржи, море, запржи! Како је Ужичании ухватио лопона' Поп Илнја Брањалнјн. Попечитељ внутрених послова. Мала ђевојка. Краљ Милан и старац. На презиву. Смедеревски обичај. Ко је био Ханибал? На маневрама. Молба за одоуство. Лов на мед. На стражи. Црногоркина тужаљка. Владикин дочек. Механска керуша Синђелић. Макрена. Покварио љеб... Хоће жива свеца... Женско лукавство. Хоће ђавола. Паметно! Из живота учитељ Грише. Уз водице. У лову. Погодио! Цроногорска работа. 1 оспоја. Хаџија. Циганска хвала. На теоријн. Уз њих штампано је двајестииа заиимљнвих питалнпа. Цена је књизи ЈЕДАН ДИНАР. Може се добити у Нишу У редакцији „Киће,* Хилендарска ул. бр. 25. (Кућа Проте Тадије). Ко узме од десет комада на више, добија по 30. п.д. од сваког комада на име рабата. Ван Ниша, ко поручује један комад, треба да пошље динар за књигу л 10 п.д. на име поштарине. Упутнице слати на адресу: Редакција „Киће“ Ниш. - ГТоруџбинебез новацаневреде.
г
ФРАНЦУСКО-СРПСКА БАНКА
Н И Ш -
Извештава трговачки свет да продаје чекове на Париз у сваком износу по курсу 120 динара сребра за 100 франака. Она продаје чекове и на друга места као: Лондон, Петроград, Њујорк, Милано, Жеиева, Атина, Солун и т. д, по одговарајуНем паритету. V ; 110 Ј
Нашем милом и непрежаљеном *ј* Николи С. Јовановићу-Владичком бив. трговцу — Управнику Кредитног Завода даваћемо полугодишњи парастос 4 августа ове год. у 10 и по чесова пре подне у Нишкој Саборнол Цркви. Извештавајући овим наше и покојникове рођаке. пријатеље и познанике, молимо их за присуство при овом тужном помену. 1. августа 1915. г. Ожалошћени : 710,2—5 Ниш. Супруга Драга са осталом родбином.
Извештавамо сроднике и пријатеље да ћемо на-
шем драпзм
Мирку В. Станкови-ку
ПЕШАД. МАЈОРУ давати годишњи помен у уторак 4 августа у Нишкој Саборној цркви у 11 часова пре подне. 722 , 2—3 Ожалошћени: супруга; Мица и син Бранко.
Своме премилом
718, 2-3
| Константину-Коки П. ЈанновиЈ^у артилер. поручнику, воднику морав. арт. пука витешки погннулом 4. августа 1914. год. на Церу, несретни родителш. сестре, браћа и родбина, чиниће ГОДИШЊИ ПОМЕН, у понедељак, 3. августа т. г. у 10 о по час. пре подне у Нишкој Саборној Цркви. ' Моле се пријатељи да томе помену присуствују.
Власник н одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ
Дубоко ожалошћена породица почившег санитетског подпуковника Л -5 НШЕЈШ М. бшад* сматра за своју есобену дужност, да се захвали свнма ма пријатељима, познаницима и друговима покојниковим који су ма чиме и ма у коме учинили услуге у болести и при погребу. 674,2 - 3 Особена благодарност припада лекарима г. г. Д-р Спири Димитријевићу на ретком пожртвовању око лечења и за дирљиви држани говор о четрдесето-дневном парастосу, и Д-р Јоци Милосављевићу, као и осталим колегама. — који се у болести ретким другарске љубави нашао, као и око спреме при погребу. Грађанству Ужичком којејеса особитом пажњом испратило покојника до његове већне куће н присуствовало четрдесето-дневном помену Друговима и официрима на особитој пажњи и љубави који од своје стране одржаше четрдесето-дневни помен у Ужицу. који је са официрима приеуствовао погребу и помену. Лекарима гарнизона ужичког на превеликој другарској пажњи, који усписаше покојника за члана добротвора фонда Лекарске сирочади. И свима пријатељима, познаннцима и друговима који депешама и писменим изјавише саучешће.
Са болом у души извештавамо сроднике и пријатеље, да је наша мила и никад незаборављена кћи, сестра и т. д. + Д Р А Г А удова поч. Томе Стефановића бив. трг. из Лесковца тугујући за својим добрим супругом преминула напрасно 19 овог м-ца у 3 часова у јутру у 42 години свога живота и истога дана ио подне погребена на овд. гробљу. У нашој великој тузи топло благодаримо уваженоме проти г. Стевану Комненовићу, којн се са покојницом лепим и дирљивим говором опростио. Такође велику благоаариост дугујемо нашој комшиници г ћи Кати Стојана Костића трг. овд. — која нам се прва у помоћи нашла, као и свнма који драгу нам покојницу до вечне куће испратише. Лесковац, 23. јула 1915. год.- 697,2—3 Ожалошћени: мати: Славка удова поч. Велимира Живковића судије; сестра: Нада; зет: Мих. Ђ. Чупић књиговођа; теткино дете: Верица и ост. родбина.
Штампарија Мунца и М. Карића. — Ннш,