Večernje novosti

А

Претплата за СрбиЈу; На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечно 4 50 динара месечно 1'50 динар. За икостранство: На годину 36 дин., за пола године 18 дин , тромесечно 9 дин., месечно 3 динара Број 5 пзра

БРОЈ 500.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, ПЕТАК 28, АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ===== примају се. ■ Број 5 пара

ГОДИНА III.

Опет за мир Букурешг, 26. авг. Г1 Дреиштитва и добиј а из Женеве овај телеграм: Немачки листови св иоследњих дана ионов а баве М( гућношћу обуставе неиријатељстава. Они једнодушно изјављују да би Немачна } кад би савезници учинили часке п редлоге за мир , иримила предлоге. Кругови Сиоразума, изводв из овога закључак да је Немачка на крају својих наиора. Заустав/вени Недоци Берлин, 24. авг. Наше иапредовање наишло је на нове тешкоће у сбласти Припетских језера, где су Руси зауставили нашу офанзиву. $докада ЈА аде #3ији Рим, 25. авг. Француска влада објавила је блокаду обала Мале Азије од острва Самоса до Египта. Утврђивање аустријске границе Букурешт, 25. августа. Аусријске резерве журно риде ровове око Предеала на 100 метара од румунске границе. Румунски владини кругови забринути су. #скитове декдарације. Рим, 25. августа. Из Лондона темграфишу до /е г. Аскит, интервјуисан о декларацијама г. Ло/да Џорка, одговорио да Енглеска доиста неће метнуши ман у корице док се Белгија не надокнади све што је жршвовала и још више док Француска не буде осигурана против сваке агресивне иретње и док права малих народа европсних не буду аостављена на чврст темељ и најзад, док аруска милитеристичка доминација не буде потпуно разорена. ЈТуковник |?арсже © офанЗизи на Западу. Милано, 25. августа. Велики војни критичар, иуковник Баронв, који ј е ировео дванаест дана на заиадном фронту, којом је ириликом нарочито иосетио област Араса, изјављује да јв тврдо уверен да ће, кад енглеско-француски генералштаб нађе да је дошао транутак за велику офинзиву, иотиомогнуту великом количином муниције, да ће та офанзива , и ако ће наилазити на велике тешкоћв, ииак бити завршена иотиуном иобедом.

На опш!

Готово сви бугарски листови доносе вест, да је између Турске и Бугарске потписан споразум. Орган Д. Мишева „Свободно мненије“ доноси ово саопштење: „ Једно лице блиско влади тврди, да је сиоразум потписан 22. августа у 3 и по сахата по подне. За Бугарску је потписо председник владе г. В. Радославов а за Турску Фехти беј, турски посланик. Споразум Не после десет дана потписати владаоци, а после 15 дана наша ће војска окупирати уступљене територије. Према споразуму Бугарској се уступа линија на 10—40 километара с ове стране Марице, тако да Бугарској остају Енос, Ипсала, Димотика, Караач, а на истоку ће граница ићи из међу Марице и Тунџе. Бугарска није примила никакав ангажман. Територијални уступци јој се чине за њену неутралност. “ „Дума“ орган Гешова доноси, да је председник владе г. Радославов изјавио депутацији Јермена, да је споразум са Турском пот писан. Није без интереса забележити чланак „Новог Времена“, донет поводом вести о закључењу турско-бугарског споразума, у којем се довикује Бугарима: „Ми дмбоко мрзимо Немце, али та мржња неће бити ништа Према оним осећа -

њима које ће нам. улити Бугарска Дакле, ситуација се почиње разбисгравати. Бугарска почиње излазити на чистину. Показује се да је Бугарска својим пристанком на преговоре са Четворним Споразумом ишла на то да од Турске истера што више. Дипломација Четворног Спо разума доживела је још једно разочарење, да не кажемо шта више. Бугарска ће дакле остати неутрална ! Једногодишње искуство нам је показало шта значи бугарска неутралност. Савезничке трупе на Галипољу и савезничка флота у Дарцанелима осетили су добро бугарску неутралност. Неутрална Бугарска представља за савезнике непри пријатеља. Намеће се. само собом питање: шта ће Четворни Споразум предузети у новој ситуациЈи? Сме ли се пристати на даљу неутралност Бугарске, када постаје очигледно да ће се она, у згодном тренутку, претвори у отворено непријатељство. Зар није до сада толико пута поручивано са званичне бугарске стране, да Бугарска не тражи да јој други уступе Маћедонију, јер је она у стању да је сама узме?! Последње војне мере у Бугарској; бављење немачког херцога Мекленбурга у Софији, гомилање немачке војске на румунској граници и много других околности, зар не одају да

се у Бугарској кује нова завера, којој је циљ лако погодити. Споразум мора бити на опрезу. На треба пропустити моменат, јер после може бити доцкан. Бугарску треба што пре потпуно открити. И наши савезници и остале балканске државе морају једном знати:да ли у Бугарској имају непријатеља, па је тако и третирати. Благодарећи бугарској неутралности до садо се ни Румунија ни Грчка нису могле определити на ону страну где је воде њихови интереси. Не мислимо чинити никакве предлоге, већ се задовољавамо напоменом, да треба бити брз и енергичан.

-=ЈУ4Е — ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Са нзшег бојишта Крагујевац, 26. авг. У току 24. августа на дунавском франту саречили смо непријатељу утврђивање према ушћу реке Пека. Исто тако и на дринском фронту спречено му је утврђивање на више места на левој обали доњег тока Дрине. Са руског фронта Петротад, 22. авг. Службени коминике гласи: На десној обали реке Стира, на фронту Деражпо—ОликаНижњов, наше трупе су преду зеле 21. августа контра-офанзиву која се успешно развила. У крају Радзивилова одбили смо непријагеља, који је покујшсо да иредузме офанзиву21. ! августа изјутра. Из Галиције ! са фронта реке Серета јављају само о борбама другога реда. Двадесет и првог августа на фронту Деражно до Дњестра заробили смо више од 60 официра и више од 3500 непријатељских војника и запленили смо неколико митраљеза. На Дњестру, у крају Залешчики, непријатељ је извршио безуспешне иападе. Борбе се још продужују. Извештаји који су нам овог часа стигли гласе, да су у борбама од 21. августа на реци Стрипи, у крају железничке пруге Козова—Тарнопољ наши блиидирани аутомобили снабдевени митраљезима произвели велики неред међу немачким трупама и нанели им врло великих губигака. Италијански успеси Рим, 24. авг. (званично). Наше патроле су имале сукобе са непријатељским одредима у долини Адиђе код Марка и у долини Сан Пелегрино (Авино) западно од Костабела, где смо разорили неколико непријатељевих ровова. У басену Бовца наши су напали и нагнали у бегство један непријатељски одред на падинама брда Ромбона. У долини Коритнице(на горњем току Соче) остала је била у непријатељевом поседу једна шума, из које су га наши одреди истерали.

РЕГИСТАР Бар да ]8 јатаган Језик је огледало душе народа. Витешки народ ко/и полази у борбу потеже мач или вади сабљу, а бугарска „Дума и вели Бугарима: „ Али ако је писано да се вади Н0Ж,..“ Тако је\ Кад јунак отворена лица полази у бој он збиља носи мач, али кад се напада брат, ноћу, ненадно и мучки ту је далеко бољи нож. Сироти Бугари\ Шта ћете, језик их издаје. Од куда њима мач и сабља? Али, бар да је јатаган... Хо ДЈС. МОДИСКА РАДЊА Регика ЈЗеквенисти

БРАНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ Лир други Код Аскулума, у доба давна, Краљ Пир је Јекн’о, гледајућ бој: «Још једна оваква победа сдавна И ја сам прогГо, ко нико мој!*... Данас, кроз Пољску, Виљем се смешка, Гонећи Прусе у крвав вир: ,Још једна оваква победа тешка И ја ћу првп тражити — мир!“..

ЈАПАН ЗА РУСИЈУ Јапански артилеристи у Русији Један путник који је ономадне стигао у Ниш из Русије прича да је на путу за Одесу видео јапанску тешку аргилерију са јапанским артилериским официрима и војницима. Један телеграм из Рима, пак, јавља да је јапанска влада реквирирала све фабрике за произвођење муниције да би увеличала произвођење муниције за Русију. Јединство Русије. — Снабдееање из Јапана Рим, 25 авг. Петроградски листови из разних италијанских листова саопштавају да све више јача у руском народу једнодушно осећање против Немаца. Истовремено се из Петрограда јааља да је Јапан почео да шиље велике количине оружја и муниције преко Владивостока. Цела комуникација на сибирској железници апсорбована је овим јапанским војним транспортима упућених за Русију.

Јапанци у Русији Рим, 25 ааг. Телеграфишу из Лондона, да је на министарском савету који је одржан у 'Гокију, под пред седништвом микадовим, третирано о одашиљању једног контигента трупа у Европу. „Три буна“ вели да су петроградске улице пуне јапанских официра, а најбољи део јапанске артилерије на пугу је да се испошље тамо где Русија мисли да задржи офанзиву немачке војске, да би сама прешла у офанзиву. НН КШН 1 ШР1Ј - Мннхотар Тонче* о фннансијш Бугарснв- Министар Тончев се вратио из унутрашњости у Софију и један сарадник „Балканске Трибуне' покушао је да га интервујише. Тончев је рекао да није у току политичкдх догађаја, јер није био у престоници, те не зна ништа ни о српском одговору ни о другим питањима политичког карактера. Прешли су на питање о буџету. — Намеравам, рекао је министар, да нађем нове приходе да покријем државне дефиците. — Дакле, нови намети? — Да, али не сувише велики, одговорио је г. Тончев и додао: а за спољне ствари обратиће се на министра предсееникз. Н И Ш

потребује једну вешту радени-

КР1Ј19 П0ВЕД9

У Русији је наступио преокрет. Цео руски народ од Цара до простог војника, тражи борбу до крајње победе. Улазак непријатеља на територију Русије побудио је Цара све Русије да се лично стаии на чело свога народа и да дели све ратне незгоде са својом војском и да заједно с њом спасе руску земљу од непријатељевих напада. О томе су дошли ови значајни телеграми : Царвва наредба војсци Петроград, 25 августа Цзр ја 23 августа лотписао озу днввну карздбу, која јз саопштена трупамз: Данас сам примио впхозну команду над саимз сувоземннк н псморсккм трупама, којв сперншу у овом нату. Дубоко веру јем у мнлост Божију н у крајњу побаду ми Ћегао испуннтн нашу свету дужност за одбраиу отаџбине и нећзмо ссрамотити руске земљз. Ова дкзвна напедба издата јз у главном стану и потпксао ју јз цар Кикола. Царев рескрипт кнезу Никодају. Петроград, 26. августа. Цар је упутио генералисиму великом кнезу Николају овај вескрипт: У почетку рата виши разлози спречил;: су ме да се одазггзем своме душевном нагону стављајући се на чело моје војске те сам внс са тога поставмо за врховног команданта и сувоземне и пгморске војске. Ваше Височанство је пред очима целе Русије за време овзга рата покезало непоколебљиву храброст ноја је испунила дубоким поверењем и жељама све руске грађане. Спас отаџбине која ми је Богом поверзн*. налаже ми д.чнаг, када је непријатељ продоо у унутрашњост царевине, да предузмем врховну команду над антгвним трупама и да делим са својом војском ратне тешкоће и да са њом заједно спасем руску земљу од непријатељсних напада. Путеви провиђења нису познати, али ме моја дужност и моја жеља учвршћују у основаном ка државним разлозима као и због инвазије непријатеља на запад^ом фронту, ксја све већма расте. Ја хоћу пре свзга најјачу концвнтрацију свију војних и цивилних власти као и јединство команде и укупну активност свију административких елемената. Призкајући потребу ваше помоћи и ваших савета на јужном фронту ја вас наименујем за Кога помоћника и врховног гувернера Кавказа и врховног номанданта храбре кавкаске војске. Изјављујем Вашем Височанству моју дубоку благодарност и благодарност отаџбине на Вашим ратним напорима. Нсфедбе ведиког кнеза Никоде Петроград, 26. августа. Гепералисим велики кнез Николлј уаутио је сувоземнеј и иоморској војсци ову дневну наредбу: Данас се наш узвишени врховни командант Његово Величанство Цар лично ставио на чело војске. Ја се клањам вашем /унашгву и изјављујем вам моје срдачно, тоило искрено иризнање. Тврдо верујем да сада када сам Цар, коме сте ви иоложили заклетву, Вас иредводи, да ћете учинити нове иодвиге. Верујем да ће Бог од данас даги своме из&бранину своју свемоћну

цу ч ученицу.

823 2-З аом °ћ и донети ипбеде.

Смењивање грофа ђоронцова Петроград, 26. августа. Цар је упутио рескрипт ћенералу грофу Воронцов Дашкову царском заступнику на Кавказу, у коме му признаје напоре које је развио на Кавказу у циљу организовања земље и учвршћењу кавказских трупа у њиховим старим традицијама, па је изјавио да га по његовој жељи из здравствених разлога смењује са положаја и ставља у своју личну' службу. Нов кавкаски генерадСитаб Петроград, 26. августа. Службено се јавља да је ђенерал пешадије Јанушкевић шеф ђенералштаба генералисима великог кнеза Николаја наименован за помоћника врховног команданта кавкаске војске. Врховни командант трупа северо-запад ног фронта генерал пешадије Алексијев наименован је за шефа ђенералштаба великог кнеза Николаја, брховни командати Петроград, 22 августа Генерал Руски, командант шесте армије наименован је за врховиог команданта трупа снвврног фронта. Генврад пвшадиЈе Овврчвв номандант чвтвртв армијв наименован је за врховног команданта западних трупа. Национадна слада Петроград, 25 августа »Рускоје Слово * бележи да ће министар војни, Поливанов, бити наименован за председника министарског савета, са иаузетном моћи. Он ће задржати портфељ министра војног. Подпредседник Думе, Гучков, требао би да буде наименован за министра индустриЈе, а ГБемешалев за министра комуникација. На другој страни » ГускоЈе Слово и вели да је посланик Маклаков, кадет, предложио председнику министарства Горемкину да га помогне, те да се образује парламентарна већина повољна по њега. Горемкин је присгао. Предстоји непосредно образовање нове националне владе из најлибералнијих елемената.

ЈОШ ЈЕДАН УСЛОВ — Бугарсна мора у рат и с Аустријом „Руско Слово* доноси чланак о ситуацији на Балкану посл5 демарша Четворног Споразума. У чланку се похваљује Србија, која је готова и на жртве ради обнављања Балканског Савеза. Говорећи о Бугарској у чланку се вели: „Само објава рата ТурскоЈ не значи да противгерманска коалициЈа може рачунати на сву оружану силу бугарског Краља Фердинанда. Зато је потпуно оправдано тражење Србије да Бугарска објави рат и Аустрији, те да на тај начин веже судбу са судбом осталих балканских држава. Драговољни повратак већег дела МаћедониЈе захтева и одговарајуће жртве од стране бугарског народа.

бија још моћна да се бије и да њени савезници неће оставити Србију на цедилу. Али разуме се на краЈудолази утеха: „Догађаји се тако развијаЈу да ћемо само, може бити, и са чувањем неутралности узети толчко, колико би узели са оружјем. Но ако је писано да се вади нож, треба га извадити тек онда кад догађаји створе у Србији такву ситуацију да нам саме силе Споразума буду рекле : Идите, узмите 1“ Утеха добра 1 Са наше стране готово бисмо им рекли да и причекају до тог тренутка, може бити да ће и „дочекати". Апс. Погодба с Турском Софија, 27. авг. „ Дума “ Јпвља : Министар председник Је рекао деаутацији, коЈа му је предала меморандум Једрена, да је са Турском свршен договор. Бугарској приаада цела Марица са жељезничком линијом. Старо-Загорски окружни началник саставиће са једренским валијом протокол предавања и примања. 0 српском одговору Софија, 27. авг. Српски одговор је главни предмет дискусије. Бугарској влади, како листови тврде, још није службено предат одговор Србије силама споразума. Али листови доносе да је српски п<$сланик рекао д-р. Радославову, да ће Србија уступити до Вардара, јер је њој неопходно потребна општа граница с Грчком. Верује се та ће у гпчки одговор бити дат у истом смислу. Преговор! с Румунијом Софија, 27. авг. У меродавним круговима тврди се, да РумуниЈа неће уступати ништа Бугарској, да са бугарске стране предложили били преговори, али се румунска влада није одазвала. Исти кругови поричу вест о груписању румунске војске на бугарској граници и веле да су односи повољни.

Југооловенско јединство У рачима истакнутих јужних Словена н странаца Под горњим насловом саопштаваћемо мисли истакнутих људк из Југословенских Земаља о јединству Јужних Словена. Исто тако ту ћемо износити и мисли знаменитих људи ван Југосленства, који су правилно схватили праведну југословенску ствар. Лишени могућности да сами покупмо све речи о југословенском јединству, ми молимо свакога, ко би читајући наишао на мисли сличне доле изложенима, да нам их саопшти. За Јужне Словене нема данас ствари од већега интереса но што је њихово јединство и ми се надамо да ћемо им само учинити пријатност ако им пружимо дефинитивне потврдне изразе истакнутих људи о ономе о чему се данас мисли с краја на крај Јужног Словенства. Уредништво „Новости* I. Југославјани браћо I Свргнимо један пут с нас, и вријеме Је, међусобне распре и опћа гпијешења, која, жали Боже, до данас нас дераше и још нас тару на корист наших душ мана и сви Једнодушно ари олтару свеједне домовине и просвјете аолагојући заклетву дичну и свету међусобне братске љубави и слоге, наперимо све народне силе наше на то, да /едном и Југославта, уз садашњи евроаски аокрет, стеке оно дично сјело, које јој од Бога би одлучено, а иде јој по аоложају и ао владајућем араву. Симе Л>убић — Огледало књижевне аовјести југословенске. Књига I. Ријека 1864, ст. 71). ђ. АкојеЈужним Словенима суђена лепша будућност,може им она никнути само из братских споразума Хрвата н Срба, кош су један народ са два имена. Ф. Рачки (Живот и дје.га Д-ра Фрање Рачког, стр. 63).

После колеитивног корака Чвтворног Споразума.

У БУГАРСН0Ј

Ситуација Софија, 27. авг. Прва је бура прошла. У Софији се нешто стишали духови и већ се осећа колебање. Још пре неколико дана официозус „Народни Права" лисао је да је време да се са нама, Србима, расправи спор оружјем. Иза

„Народни Права“ сви остали лмстови почели су да се мрште, једни отворено да говоре о рату, други завијено. Међутим, нешто се догодило. И данас се догађа комична ствар, један „опозициони** лист, ,,Дума“ (у БугарскоЈ нема у ствари опозиционих листова, а нарочито кад се то тиче Србије) демантује и укорева полуслужбени лист. Од некуд се присетише да је Ср-

Министарска седница Софија, 27. авг. Синоћ се састао министарски савет. Саветовало с* о ситуацији у вези са одговором Србије на ноту Четворног Споразума. Г. Чапрашиков у СоФиЈи Софија, 24. авг. Пуномоћни министар у Нишу, г. Чапрашиков, дошао је у Софију по псзиву председника министарства. „Балканска Трибуна* даје ово објашњење доласку г. Чапрашикова: Долазак у Софију посланика Бугарске у Нишу стоји у вези са одговором СрбиЈе о територијалним устуцима Бугарској. И аио се таЈ одговор чув 10 као тајна међ силама Споразума и СрбиЈв, сазнзЈемо да је г. Чапрашииов тачно обавештен о садржини истог. Чапрашиков код краља Софија, 26. авг. Г. Чапрашиков данасје примл>ен у аудиенци/у код краља. Одложени бугарски манеери Букурешт, 26, авг. „Дреотатеа* саоошгеве: Један тедеграм који Је ввчерас стигао у Букурешт авд>а да Је бугарска влада отказалавелике маневре, које Је хтелада изведе на граници. Ово се доводи у везу са оосдедњим двам* корацима — руским и румунским — ко]и су ооследњих дана учињени у СофиЈи. У ГРЧН0Ј ИзЈаве г. Зенизелоса Букурешт, 26. авг. „Димињаца** добија од свог допнсиика из Атине разговор,