Večernje novosti

Страна 2.

Н О В О С Т И

Број 50

који је г. Венизелос имао са једним својим прнјатељем. Г. Вениселос је рекао, на питање хоће ли ускоро давати какве декларације: — Немам шта да кажем јавно и нећу говорити. Знам да се ово херметично ћутање интерпретира на разне начине, мало повољне по мене. Али владе пријатељске у другим земљама знају врло добро шта верују и шта очекују да се учини. ,,Народ пак зна да, ако не кажем н-шта, не значи да немам шта да кажем. „Програм мо/ и моје целе политчке садржи се у једноЈ реченици : „ Ћутаћу “. „До сад нисам дао никакве декларације и нећу их дати. Долазим да поведем народне послове у тренутку врло оз биљном и држим да су сад пошребна дела а не речи. Дотле држим , да ће се у гаишини и ћутању иослови

опет провести у ред и V хармонију. Онда ћу моћи говорити. Искушење ће баш.и дуго и шешко, али ја не губим наду да ће одвести добром свр шетку. У РУМУНИЈИ Акцијо Румуније Букурешт, 26. авг. „Минхенер Најесте Нахрихтен“ дознају из Букурешта : Прадседник Коморе, Ферекиде, изјавио је пре неколико дана да се новим споразумом између Румуније и ЧетворногСпоразума предвиђа интервенција Румуније за 15. август, ал*да је тај термин одложен за 15. септембар. Кореспондент додаје да се ове денларације потврђују оактом што је румунски министар војни тражио да му се од Мсептембра ста8в на расположење рум^нскз желвзнице.

бшрц вшв »т — Бранина пксма —

Док сам ја тако размишљао о песмама, прошао сам и Еврејску малу, која је прилично мртав крај, и у неколико оправдава наслов мога писма. Нема оне старе веселе Јеврејске мале. Куће су ту и целе и крње, али нема оних породица, оног жагора и весеља. То су куће првих бегунаца из Београда. Они су први осетили опасност ватре, као што су се годинама борили са опасношћу воде, великих поплава. Ја се сећам њиховога бегства. Они су први пут бегали са толико искуства, као да им је то већ стара навика. Јест, њихови су претци још са Мојсејом истренирани на бегство и сеобу. Виђао сам их у гомилама на путу за Младеновац. Где седну да се одморе, простру ћебад и ћилимове, у капуте укопчају сламу и начине јастуке. Из зембила поваде понету храну, заложе се и пруће по импровизираним постељама. И они се још не враћају. Привикли су се иусвојимзбеговима и почели рад. А овде су им куће обрасле у трави и корову, саме и напуштене, као и<фи шшшшиии. Враћам се према Кале-мегдану и погледам у побочие улице. Све су то сад велике „баште“, Страхиннћа Бана, — Јевремова, Јованова н Симина улипа, све су у зеленилу. Из траве забели по који камен, то је стара калдрма. Изгледа, као да је од силног страха порасла зелена коса овој калдрми, по којој су гранате праскале. То ме је сетило на причање једнога трећепозивца, који је био на стражи на Сави, у близини моста, оне ноћи, кад је мост бачен у ваздух. — Треснуо сам о ледину! Капа ми је одлетела... коса ми се накострешила и чинило ми се, да се сва очупала, а кроз

рупице њенога корења шикнуо мозак у танким игличастим млазевима! тако је био ужасан тресак... Ето, тако се иде и размишља кроз мртве крајеве Београда, који више нису мртви. Деца, жене и старци вратили су се на своја огњишта и оживели ове „долине смрти*. Деца су ипак главни сгановници. Она су и главне муштери је мезелукџије. Видео сам ту сцену, кад он наиђе кроз уске Дорћолске улице и викне: — Врући мезелуци! Деца се скупљају око њега; свако пружа пет пара и добија комад шкембета. И он оц своје ситне муштерије крупко пазари. И то су већином наша, српска деца. Има и Циганчића. Њихови су родитељи прешли у ове крајеве већином онда, кзд је претила опасност да се чубура расели. Еврејчића је на/мање. Оак и не налећу на ове мезелуке. Ошг нмају своје бундеве. — Тате, кажи, кад оће да кољемо бундеву? — То је њихово најомиљеније питање. А и аије мала ставр клати бундеву. Ту Је радост, као кад се у кућама коље свиња. Овде су чварци и каурма, а тамо печена бундева и семенке. А „од семенку бољу мезу нема... па нема!'... И тако из „мртзога краја“ ја се враћам живљи и расположенији, а мислио сам силазећи на Дорћол, да на улазу сваке уличице стоји Страшни Дантеов натпис: о$*т зрегапга У 01 вће епГга(;е!“.. „Осгавте се сваке наде ви који улазите“... Али ово још није Дантеов пакао, ово ће опет бити дорћолски крај. Један догађчј Ми имамо месни одбор, који се најмање стара о месу, али

неуморно набавља остале намирнице за живот. О њему се у по коме месту протуре и добре и рђаве вести. Добре вам личе на рекламисање појединих чланова, а рђав на пакост појединих чланова. Тако су два три пута нападали поп Марка. И никад се не зна ко те вести протури. Све вам изгледа да је крив берберин Краља Фригијског Мидаса. Извините ме, али ја волим тако да се вратим у древну прошлост, и да по што препречам из ње. Дакле прича се: да је Бог Тмолос позвао на „вештачки суд“ међ осталима и краља Мидаса, да пресуде, ко боље свира Аполо или Пан? Сви су гласали за Апола, само Мидас „одвоји мишљење“ за Пана. То расдрди Апола, те краљу пришије магареће уши, које је краљ вешто сакривао фрнгијском капом. И нико у народу није знао да краљ има магареће уши, сем краљевога берберика. Ати ии он није смео никомето да каже. А како би берберин могао да сачува тајну Кзд већ иије смео ником живом да повери ту тајну, брица се реши да то шапне земљи. За то ископа рупу и у њу шапне: — Краљ Мидас има магареће уши! За тим затрпа рупу. Али ту никне трска и на одсвира целоме свету велику тајну и цео свет је сазнао, да краљ има магареће уши. Ето, тако некако, шире се и све о е вести, за које се не зна ко их је први казао. И ту неко шапне у рупу, па никне трска, која све то исприча сзима. Можда би се тој обичној трсци могло доскочити каквом шпанском трском? Али овде ми није намера, да спречавам ,протурање гласова“, већ да огласим један догађај. У Месноме Одбору, међ највредније и прве чланове спада г. Јоца Константиновић. Он је толико нознаг, да је излишан сваки „личии опис.“ Али његов рад у Месноме Одбору, познат Ј‘е само Београђанима у Беогрзду. Београђани ван Београда и сви остали становници ове ратујуће земље не знају за г. Јоцине муке и невоље. Због њих причам ову интересантну причу. Г. Јоца је ишао у Солун, и са позајмљеним 'парама од {еднога трговца, који на позајмицу, није тражво никакав интерес, набавио је прау велику партију намирница за Београд. Немате појма, колико немира и у грађанство и у месни одбор уногр тр нзмнрпице, И тачније је звати их немириице, Есиап стигне. Треба га превући. Расподелити на продавнице, а пре тога размерити на одређеш количине. То је читава радионица једног бесплатног посла. Хиљаде кеса треба направити и у њих сручити, кафу, шећер, пирикач, грис, паприку и т. д. Тотреба све премерити, сложити на одређене гомиле. Све то мора да се педанго рзди, ако се не жели, да се нокаже мањак. Јер већ еспап док стигне железницом до Београда, стигне са мањком. Он просто „мањка* уз пут. Ко то десеткује пломбиране вагоне, нико не зна, сем ако то не зна онај бербернн краља Мидиса. Ал’ ето, ако и он зна,

он неће то да шапне ни земљи и тако то остаје вечита тајна. Дакле, тај велики посао у својој продавници, врши г. Јоца сам. Он има помоћнике, али мора прво да помогне помоћницима да „уђу у посао“. И сасвим је оправдано, кад г. Јоца дрекне „танко гласовито" : — Кумим те Богом! Ја сам под Аустри!анцима био заробљеи тринајесг дана, а сад сам шест месеца затворен у продавницу Теразијске Основне Школе! Од раног јутра, до мрака, не могу да изађем. Баталио сам и кућу и жену и сав легао на овај општи посао! — Па ако ! Не магим ! — Али, кумим те Богом јединим, тај ме свет још и псује! — Срећам сам што сам све још добро набавио, а јао мени, да је ма који артикл био рђав! Они би ме још гађали касама! Нико неће да објасни свету, да ми нисмо за то плаћени, да ми немамо дневнице ни пет пара ! Сви мисле да имамо неке дијурне и да онда с празом могу да нас грде... Тако кука г. Јоца, па се ухва ти руком за крагну и дрмуса је: — Види! То је крагна 42! Пази како је олабавио.. Усукао ми се врат Сад могу да носим нумеру 36. И збиља је ослабио. (Наставиће се).

Дипломатске пос?.тв- Јучеје ј посетко г. Пашића грчки 1 посланик. Г. Јоцу Јовановића, посетио је јуче енглески посланик. I Министар У бкопљу Прекси ! ноћ у 7 и по сати отпутовао је за Скопље г. Милорад Драшковић министар грађевина. Отпутовзо. г. д-р Сима Аврамовић, делегат Министарства Народне Привреде V Солуну, отпутовао је за Солун. Г. Манојло Лазаревић, управник Б-ограда, отпутовао је за Београд. ОбШО. Г. д р Мита Николић, начелник Срнитетског’Оделења Министарства Унутрашњих Дела, тешко је оболео. Повратак г. СондермаЈвзз. Данас је допутовао г Сондермајер, саннтетски пуковник, који је пре неколико дана био отишао у Београд у ннспекцију. Допутовгли. Јуче је допутовао у Ииш г. Михаило Церовић, инспектор полиције у Скопљу. Одликован д-з Стронга. Господин Др. Ричард Стронг, директор медецинског факултета на харвардском у-

ниверзитету, оппутовао је јуче у Америку. Он је пробавио у нашој средиии више месеца као шеф нарочите санитетске мисије америчког друштва ,,Црвени Крст“ и Рокфелеровог фондл. Са својим сарадницима, од којих су многи, као и ои, познати научници, много је допринео, неуморно радећи, да се сузбије за раза, која је владала у Србији. Њ. В. Престолонаследник Александар, у знак признања за услуге учињене нашем народу, благоволео је одликовати г. Стронга орденом Светог Саве и подарити исти орден г. Рокфелеру. Сздница Гјарпгмвнтарног ОдРОра. Јуче у 5 часова по подне држао је седницу Парламенгарни Одбор, у згради Окружног Нишког Начелства. На седници је решавано о одобрењу разних кредита. Одликовања. Г. Министар Унутрашњих Дела потписао је указ, којим одликује ове чиновнике: Златном медаљом за грађанске заслуге. Богдана Недељковића, писара среза горског, Лазара Савића писара среза шар планинског, Петра Радеаковића писара среза подринског, Живка Томића, писара среза призренског, Јована Милосављевића, писара начелства призренског. Хаџи Селима - Мустафу, поседника у Призрену, златном медаљом за грађанске заслуге. Осем ових одликовано је неколико среских начелника, и то ови: Орденом Св. Саве V степена Радомир Гајић начел ник среза шар-планинског, Спира Коцић, начелник среза подгорског, Милутин По ! 'повјГп, 'начелншс треза торског, Владимир Живановић начелник среза подринског, Живко Мидојевић секретар* начелства призренског, и Сгојан Дајић писар среза подгорског. Указ ће кроз који даг изићи и у Српским Новинама. Болницау Кочанилла. Парламентарни Одбор одобрио је кредит од 12.000 динара за оправку болнице Кочанима. Гришо швЋзр. Главни Одбор за набавку намнрница примио је 16 вагона шеће ра и одлучио је да се шећер одмах пошаље окрузима: Тимочком, Крајинском, Чачанском, Пожаревачком, Смедеревском, Топличком и Ваљевском, јер су ови

окрузи приступили Одбору да са њим раде. Остали окрузи којинису Одбору приступили и који хоће да раде самостално иеће добити шећера. Укидањв днввница. Министар финансија доиео је решење да се свима чиновницима, који су постављени у Нишу, укину дневнице. Отпутовао, Лекар у нишкој IV резервној болници, резервни капетан г. Др. Коста М Јовановић. оппутовао је у Врањској Бањи да у тамошњој болници заступи управника за десет дана. Отнуп покмеза. На својој седннцн Министарски Савет је решио, да се у земљи откупљује пекмез за војску, од 100 килограма 34—40 динара Продзја СОЛИ. Од јуче је почела продаја ситне енглеске соли у Управи Монопола. Со ће се продавати по 160 дин. у звечећем злату 100 килограма. УеОЗ Пасуља. грчка влада је одобрила да се њен пасуљ може увозити у Србију. За фонд деце уллрлнх офнЦИра. г ђа Роксанда, супр. поч. Стевана Јовановића, артиљ. капетана I. кл., приложила 20 дин. за фамилију погинулих и умрлих официра, за трогодишњи помен своме поч. супругу Стевану Јовановићу. Читуља. 25. ов. м. у Врњачкој Бањи преминуо је Јеремија Тошић у 75 годинистарости. Покојник је био добар просветни раднии. Бог да му душу прости.

РЕПЕРТОАР /Тозориште „ТРИФКОЗ Ћ Петак 28, „Три бекрије* шала у 3 чина наиисао Нестрој. Субота 29. „Пир Поруге', драма у 3 чнна од Санбечелија. Недеља 30 „Париска сиротиња“, драма у 5 чинова, написали Гристер и Нис. Потребујеж скињу за моју Конфеску и Модиску радњу

Бела Шасбергер 804,2-2 Лешјанина ул. бр, 57

ЦИРИХЕР—ШУХАРД може се добити — све сорте у Страх. Бана улици, између радње Браће Габај и штампарије „Новости.“ 806 3—3

ИЗДЛЈЕ СЕ СОНЕ - ПОД КИРИЈУ, које би корисно послужиле за надлештво, завод или за какву банку. Карађорђева бр. 1-02 831,1 3 Гостионнцј „Роља Крнлатнца" Сш у!рокупљу Пространа кућа с« ?—8 соба и другим нотребним стајама, подрумом, великом баштом, изврсном водом у авлији за кухињску употребу ит.д. од 1. октобра издаје се псд закуп једној отменој ма и повеликој породици. Јавити се професору Б. Ти рићу у Прокупљу. 833,1—6 МОДЕ САЛОНУ Дкке

Југовићева 14 требају одмах 2-3 добре раденице, примаи ученице, требзм једног шегрта од 12—14 година, која ће одмах учити рад. 820,3—3

КОЛОНИЈАЛНА РАДЊА ^раћа Т. Танић у Нишу потребује калфицу (помоћника) из добре куће. 827, 3—3.

СВЕСЛОВЕНСНА : : : : : НЊИЖАРА Ј, М. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ НОВО Ф. М. Достојевски БЕЛЕ Н0ЋИ Сснтименталап Роман с руског превела Оцга ГлрчевнЂ — КојиЋ ЦЕНА г 5 о ДИН. Л. Н. ТОЛСТОЈ ДЕТИЊСТВ0 С руског превела Милица Јамковићгва 8 г 5 , 2-6 ЦЕНА 2: ДИН. Г Х Г ~< Г*

ТшорИ! Част ми је известити пошт пађанство града Лесковца; да сам овде у Лесковцу. преко пута хотел „Плуга“ поново отворио своју месарско—кобасичарску радњу. Радња ми је добро снабдевена, а и у будуће ћу настојати да своје пошт, муштерије редовно услужујем оа сваком — у ову струку припадајућом робом. Препоручујем се

818,4-4

с поштовањем ј! Јован Петковић!! КОБАСИЧАР

ЕНГЛЕСКЕ КПСЕ сваке величине има на продају. Упитати у столарској Фабрнци Српске Јеврејскв Трговачке Задруге. 782,7—10

ИЗИШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ *. В0ЈКИ КРИВИЧНИ ЗБОРНИК у који су ушди: Закон о устројству војних судова; Војни Казнени Законик; Законик о поступку војнпх судова у кривичним деднма; Закон о војном двсцишпшском суду и дисциплинска уредба. УРЕДИО Гојко Никвтић ЦЕНА 3 — ДИН. Кн>ижарима 30% рабата. Препродавцима 20%. Поруџбине прима. НЗДАВАЧКА КЊИЖАРИНЦА ГЕЦЕ КОНА Београд 5 - 5

ЗАКУПЦИМА ЛОКАЛА

КАФАН

Част је известити поштовану публику, да јв г. Шпањопету, позн»ти нам француски кувар, прездрдрио и да роново гогови изврсно француска јела. „БЕ/1А НАФАНА“ има свакад у флашама расхлађено црно солунско „/I ла ПилЗвн пиво“ по 2 дин. флаша, а исто тако у флашама иЗврсно бадо и црно дриродно медецинско вино, иста као Кијанти, која с флашама заједно стају по 3 Дин. литар. Наш КОЊАК одликује се чистотом и изврсношћу. РУЧАК се почиње издавати у 11 и 3 А а ВЕЧЕРА у 7 сати. ЗА ПУТНИКЕ И РАНИЈЕ — Место за гасте има свакад. Ниш, Августа 1915 г. Закупци 795, 5-10 ' „БЕ/1Е К#Ф#ИЕ“.

ОТВОРИО САМ У НИШУ РЕСТОРАН КОД „ОСЛОБОЂЕЊА НИША“ — Зелена пијаца. Ресторан је снабдевен одличном кујном, изврсним пићем и тачном послугом. У ресторану се говори осим српског, француски и други страни језици. По захтеву могу се за више особа справљати нарочита јела. Ван ресторзна издаје се јело по нарочитој погодби. Пиво увек свеже. Ресторатер Ди&а ^ерђан дугогодишн>и обр. келнер 803, 4—10 првих хотела у Београду.

* * 3 :*

:*

тлххххххххххххххх&хххххт

СТОЛАРСКА ФАБРИКА Срлшо Штш јзцр у Има на продају :

х

У

УНражи ЗАСЕБНА КУЋА СА 4 до 5 СОБА и осталим принадлежностима, у центру вароши. Плаћа се добро. Обратитн се редакцији „Но-

к к I н

Оеигуравајуће Друштво „РоееЈа

врши послове осигурања пожара и наплаћује ^ премије по свима врстама осигурања у Нишу: И у канцеларији Нишке Кредитне Банке Трг чРк, Кпд.ља Миддна бр. 12 836 ' 1—3

Готове шифоњере, астале сваке врста и О величине, столице, писаће столове и др. ВЕЛИКИ ИЗБОР СОБНОГ НАМЕШТАЈА. ^ Прима и брзо израђује све столарске®^ израђевине. »у у Фабрика се налази у сопственој згради до ~ у V гвожђарске радње Милоша Милисављевића. ° у шххххххххххххххххххжхххи

ФАБРИКА СТАКЛА ЗА 0Р030РЕ АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО Има на продају на своме стоваришту у Нишу С1розорсног станла од П/ 2 , 2 и 3 м.м. За обавештења обратити се на адресу: Прометној Банци — Ниш за Фабрику Стакла. 8213-3. УПРДЗА

МТ 1 П м I 7~Т

Руска ооанзива Ниш, 28 августа Из доста поузданог извора сазнајемо, да су синоћ стигли телеграФСки извештаји, да Цар, чим је примио комачду, наредио општу офаизиву. Руси су код Риге потукли Немце и одбаиили их за 50 километара назад. Треба с.зчекати потврду ове вести. С ким ће Бугарска Софија, 27 августа Допипнику »Н. Сл- Пр8С8“ дао је Јјвнвргл Савов ову изјаву: Општи стратвгијски положај је у корист Централних Сила. Кад со то ина у виду, БугарскоЈ кв остаје ништа друго да рвзлизира сваЈе иационалнв идвалв него да св споразунв с Централни* Оилака. Алс.

Вулчка заробљавања Кемаца Петроград, 25. августа. (Овај званични руски телеграм публикују румунски листови њега ће свакако сутра саопштити наш Пресбиро. Ур.) 20 августа наше су трупе на обвма обалама Стрија код Олтуба, после живе ОФанзиве отерале непријатеља на његове опозиције и заробилв 786 људи, «еђу нојима 38 ОФИцира, и заплениле 4 митраљеза и велику количину муниције. 21. августа, поред свих неиријатељевих наиора, његови аоновљени коншранаиади сви су остали безуспешнл и он није био кадар да задржи наше напредовање. На фронту Борбрин — Красное Гора заробили смо 1522 војника, међу којима 42 официра и запленили 9 митраљеза V врло добром стању. При наладу на Боконињу, који су енергичио п ;адводили каши официри, заробнли смо 2138 људи међу којима 18 оФицира, и заплениле 10 митраљеза. Наше трупе су сз овде показале херојски. У тону дана наше трупе, пошто су изагнале непријатеља нз његових позиција према Браженији, напалз су на Браженију, зауз глч је на јуриш и заробиле 3120 воЈника и 61 ОФицира; и укулно заплениле 15 митраљеза и један цез мунициони трен. Сви нааади у околини Суходилн одбијени су; но иото.ч, нашнвили се између две ватре, неаријатељ се дао у бегство, којом је ариликом масанриран. Остало јв 160 људи, међу којима 2 официра , к оји су св иред&ли.

22. августа јвдан наш аук заузео је Дукну , заробивши \20 војника и зс.аленивши 2 тоаа и 8 митраљеза. Ноћу измвђу 21. и 22. августа неаријатељ је ао кушао да форсира фронт једног нашег пука, али је ова ј, добивши аојачања, покова зауз ео изгубљвни терен и заробио 345 људи, меНу којима 12 официрп. ИзбрО јано је зише од 200 неаријатвљевих лвшева. На обема обалама Сирета, 20. и 21. августа, сви покушаји непријзтељеви да пређе у офанзиву против фронта Золнјице—Курофце—Астров и Катки парализовани су нашом артпљеријском ватром. Ноћу између 22 и 23. августа непријатељ Је покушао да обори један мост на Сирету, код Лизовце. али је разјурен нашом. пешачком ватром.

Тужним срцем и неизмерним болом јављам сродницима и пријатељима да је благоме Богу било угодно да позове к себи племениту душу мога доброг супруга •$* КОСТУ ТАСИЋА бившег предузимача и народног посланика који је преминуо јуче у 6. час. пре подне послс дугог и тешког боловања у шесдесет првој год. старости. Погреб ће битп данас у 10. часова пре подне. Стан Југовића бр. 25. Ниш, 28. Августа 1915. год.

За навек Драга.

ожалошћена:

супруга: 839 1—3

^ ПУЉО

ОРДИНИРА ЗА Б0ЛЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од ?—9, и 2—3 сата

е 828,2— 5

Шуматовачка ул. бр. 4. Београд—мала

Дубоко ожалошћена Спаса Арсе Стојановића са кћерима и и синовима: Александром, артиљеријским капетаном 1. кл. и Ј< Еаном, гимназистом, иавештава сроднике и познанике да Ке, своме милом и никад незаборављеном сину—брату 1* Милану — Ланчету А. Стојановићу, потпсручнику и командиру чете у V. пуку II позива, који витешки положи свој млади живот на положају „Биљегу“ 1 септембра прошле године давати годишњи помен у понедељак, 31. гвгуста, у Вазнесенској Цркви, у 10Уа часова пре подне. Београд, Августа 1915. год. 834,1 — 3

Нашем добром и непрежаљеном ! Димитрију Јов. Данићу супленту IV. београдске гимназије даваћемо полу-годишњи помен на гробљу у петзк 28. т. мес. у 11. часова пре подне. Ниш, Августа 1915. год. 825,3—3 Ожалошћана породицл

Нашем добром и премилом сину, веренику, брату и шураку, почившем

+ ЈН 1ИИ

санитетском капетану, трупном лекару VII пука даваћемо полугодишњи помен у понедеоник 31 ов. мес. у 11 сати пре подие у Алексиначкој цркви. Е Ожалошћени : родитељи : Зорка и Марко Каракашовић, начелчик Дирекције С. Д. Ж. у пензији. са веречкцом, син вима, ћсрхзмг и зетсм 829.1 —2 \

•74

'Л