Večernje novosti
\
Пмтшта м Срад Нв годину 18. дилара I На пола године 9. ди« Тромесечно 4 - 5 динара месечно 1 50 Одинап 3( »штршт; На I годину Збдин., за пола | године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно — — 3 динара &рој 5 пара |
Омао« по погодоп Припослане из)аве и исправке од петитног реда на прво) странн 3 динара, на трећо) 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не == примају се = Врој 5 парл
БРОЈ 548
8ЛАСНИК « ДИРЕКТОР МИЛАН П. СА8ЧИЋ ЈЈ НИШ ЧЕТВРТАК 15. ОКТОБРА 1915. ГОДИНЕ | ГОДИНА Ш
Бомбардовоње Варне Руси Ге се за дан-два иснрцати.
Рат или револуција? — Велини покрет у Румунији. —
Румунија ће ући у а^цију Ниш, 13. октобра. Преиа аашим шићришјзт. ииш ш ншин извзра, и: Ршпе ц ствглн иззештајн ца ј( пмг раш Рруннје 1 ашп В!1 и тви вш. Совразум 1 г знинио иове предМ! и Рунувијн н Г риој.
Букурешт, 12. октобра. Листови добијају твлеграм из Констанце да је руска флота целог јунерањег дана силно бомбардовала Варну. Дан?.с се бомбардов^ње наставља свом жестином. Велики транспорт руских трупа већ је на глту за Пугарску и већ колико сутра, нгјдаље прексутра појавићз се на бугарској обал^. Сигурне вести из Бзгарске јављају да Је глас о руском бомбардовању си/ о узоуд.о бугарску јавнссг и забринуо војне нругове у Бугарској, јер се није рачунало на овако брзу руску акцију. Тагио се у круговима бугарског штаба много рачунало на русну спорост. У Румунији је ова вест такође изазвала узбуђење, јер се увитја да би анција Румуније имала све шансе,
Сада је јасна намера балканских неутралних држава. Оие чекају погодне моменте па да своју неутралност, за што мање жртава скупље продаду. Наравно, ми и не претпостављамо да се иза грчке и румунске неутралвости сакрива оно што ее крило иза бугарске неутралности. Румунија и Грчка још нису убеђене у дефинитивну победу Четворног Споразума, те с тога сматрају да је за њих корисно зко се не ангажују против Централних Ола, које би им наградиле и неутралност. Та неизвесност, нема сумње, највише утиче на резервисаиост ових двеју балканских држава, које иначе .национални интереси гоне “У друштво Сњза Четворног Споразума. Ма како изгледало ово гледиште оправдано, ми ипак сматрамо да је погрешно и да се може једног дана љуто осветити оним грчким н румунским државницима, који га, противно жељи народних маса, снроводе више од године дана. Ова опрезност Румуније и Грчке претвара се у страх услед чега се губи хладнокрвност и присебност за процену ситуације. До сада су и Грчка и Румунија тако колебљиве пропустиле више моменатз, који би решавајући утипали на исход рата у корист Че.-ворног Споразума, што би им донело огромне користи. Треба се само сетити руске карпатске кампање. Аустријанпи сломљени до те мере да над њима узимају команду Немци. Руске извидничке патроле проби јају и у Мађарску равницу, а руска грмија држи у рукама карпатске пролазе Готово цела Буковина је у рукама Руса. И у том тренутку Аустро-Немци добијају новог противника у И талији. Појава румунске армије у Ердељу, преко слободних Карпата, решавајући би утицала на исход борба. Румунија би тада, по цену малих жртава, постигла огромне резултате. Њена пасивност у тим одлучујућим тренутцима омогућила је организирање немачкеофан зиве на Карпатима и данас је Буковина и Трансилванија у рукама оних, који их никад неће дати Румуниј* у место да је у рукама оних којима једино припадају. То је једаи од најважни јих пропуштених момената
који скоро Румунија неће дочекати, а који ако и дочека, после овакве њене пасивности, неће моћи искористити. Исти је случај и са Грчком. Њој је Четвории Споразум нудио такве и толике компезације, које би задовољиле и највећег грчког шо^ винисту, да се стави на странуЧетворног Споразума Мудри Венизелос је то запазг.о и био решен одлучити се, али је био у томе спречен и морао је због тога сићи с власти. Враћен поверењем народа на власт Венизелос је, на глас о мобилизацији Бугарске, био спреман да пропуштенп моменат сад искористи, али и овог пута је спречен. Страх од германско-бугарске победе замаглио је очи грчких државника и Грчка је пропустила и други моменат, можда последњи. Савезничке армије ће на Балкану решити балканско ратиште без садејства Румуније и Грчке. А тада? Да ли ће тада Румунија и Грчка моћи бити пуном мером компензиране. То свакако не. Може се чак десити обрнуто. Сада док су балканске операпнје у токуи чији би се повољан свршетак за Четворни Споразум убрзао војничком помоћу Румуније и Грчке, представљају за ове две, иначе пријатељски према нама расположене земље, последњи момена! који се може још искори стити, којр се не сме пропустити. Пропустнли се, у толико горе по оне, који га нису умели иско ЈИСГИТИ. М. РЕГНСТАР »Жид“ Јед&ннам. официр ирича. Извршисмо сннжан јуриш. Наши војници нао холуја иођошв н&арвд, а неприј&тељ и не саче .а нас у своме рову. Послв јуриша наређено је да св аокуае р&њеници. Но с иоци рањенина ириметише како се јвдан аустријски вОЈник, за кога ее мислило да је мртав, мине, Прилази му један и дрмају&и га ааиита га: — Нј, бре, јеси ли жив? Онај отвори вчи а затим устлдв. < — Ја... ј а... госавдин к ожиг!... Жид сам. Онај се иослв кикако ке могаше нлчудити, од куда каш војник да иогоди да јв он Жид. (Јеврејин ). Хомс.
30! М№ М — Савезници нуде Грчкој бу гарску Тракију Лондон, 12 окт. (радиограм) Саввзници су 11 ов. мвседа поднвли Грчној ново предлоге, нудвћи јој целу бугарску ТраЈју и острво Кипар у случају да Грчка пристане да уђе у рат против Бугарсие ка страни Србије и Споразума. Грчиа још није дала одговор. * * * Још једном Грчка је стављеиа пред велику дилему, можра последњу Њој се отвара перспектива да оствари све св< ;е аспирациЈе, дз добије впше ш што је икад очекивала и та прошири СВОЈУ ВЛаДаоИНу А 10 обала Црног Мора. Ова понуда је утолкко примамљивија што се у Солуну и на територији српске Маћедоније налааи већ толики бро) савезничких трупа, да за Грчку. нарочито^са њених 300 000 војника, не може бити сумње у коначну победу. Хоће ли Грчка и у овој прилици изабрати она) пут, који ће је лишити не само свих добити, већ и престижа који Је досад уживала на југу Балкана? То ћемо видети за који дан. Ако би била у питању Венизелосова Грчка, коза чини већину, ми знамо какав би одговор био. Питање је замо да ли она машина са германофилским осећањима неће опет претегнути и изабрати штету у место користи. Грчка се још једном налази на судбокосној прекрстници Сачекајмо да видимо који ће пут изабрати. * Потврда ове вести налази се у овим телеграмима које публикује Пресбиро: Париз 10. октобра Цко.дв Пари* доноси: Извески лкстови саопштавају, да јв од странз Нетворног Спразума упућен ултиматум ГрнкоЈ, али св та вест ни]е потврдила МвЈјутим јавља со, да су се савозници сагласили да устулв Грнкој ТракиЈу. коју држе Бугари, и острво Кипар, под условом да Србији приђв у помоЈг Лондон 11. октобра Нота, коЈом Споразум нуди Грчној Ккпар и осталв нонцесија повдата Је синоћ грчкој влади. Грчка Још ниЈе ништа одговорила. Решорш 1 [иољу р Лесковцу о Вамоу Као најуредније ревизоре молимо Вас да нам новац за продате бројввв у свптвмбру и првв дане октобра изволнте послати по поруци, Уредништво .КОВОСТК*
Из Бугарске Бвз контролв Букурешт, 8 окт. Собрање је шребало да се састане 15 окшобра. Али влада смашра за аробишачно да састанак Собрања одложи за 15 новембар, !ер се, вели, велики број посланика налази иод засшавом. Колико добро и сложно теку ствари у Бугарској јасно се види и из тога, шшо Ра дославов и Фердинанд ни данас још не маре за контролу. Против авроплака Букурешт, 8 сеп. Из Софије јављају да је тамо, из бојазни од српских аероплана, наређеио да се ноћу сме палити светлост само ако се , а.мапсу на прозоре црне ззвесе. Карактеристкчно је пак да је пеовлашћеним лицима строго забрањено пуцати на аеро плане. Боје се, зар, да који куршум случајио не залута у које издајиичко чело.
Све зо рат — Утисци из РусиЈе Париз, октобра Стефан Гроном, дописник Дајмса' описује своје утиске у Русији овако: „У иочетку рата било је случајева, да су се жене бацале на железничке шине, да би спречиле одлазак на бојно поље својих мужева, браће и синова. Данас оне прве позивају све људе у борбу противу непријат. ља. Оно шго се догодило 1912 г. кад Је био усталасан цео иарод, то је исто датас. Један стари патриота, кога сам наишао у Росгову, беше наоружан копљем и ножем. „Они нас неће никада по бедити, јер то неће допустити народ. Ово је народни рат. Они могу заузети Вилну, Минск, Смоленск, па чак и нашу мај ку Москву, али ће цео народ скочити, сваки ће зграбити оружје, спалићемо све, све ће мо жртвовати на олтару отаџбине\ „Грозничава активност влада у кућама, фгбрикама и радионицама. Један је интересантан амблем, укрштен чекић и мач, испод којега пише „Све за рат". Свуда се чита и чује: „Док се непријатељ не скрха, дотле нема мира“. Ту се огледа оно што је Лојд Џорџ истакао: „Да нема куће и радионице која не узима учешћа у општој борби*. „Организација, организација!“ то је у овом часу патриотски позив у Русији... Па ипак и ако је пала Варшава и Риги прети опасност — Русија је спокојна“.
„Новости* примају. огласв ло умереној цени
Букурешт, 9. октобра. Сутра пре подне на позив „Унионистичке Федеоације", како се зову удружене конзервативна и конзервативно демократска странка, олржаће се истовремено у сали „Дакији* и у башти Кинема Рекс два грандиозна збора, на којима ће се последњи чут и најенергичније затражити од владе да одмах објави рат Буг рској. Агитација коју су преко штампе предузела сва патриотска удружења под вођством популарних румунских политичара Филипеска и Јонеска, унела је у јавност грозницу. каква се овде ие памтн Раздрзжечосг све више.расте у колико се више приближује овај дан, оч кога земља очекуЈе велики прсокрег и давно жељену одлуку, а од кога стрепе и зазиру г ерманофили и неутралци Ваздух је презасићен електрицитетом и није кеоправдана бојазан да од једне једине варнице не наступи стоашна експлозија. Германофилски лисгови немоћни у борби са великим на ционалним покретом, оптужују Филипеска и Јонеска да хоће да изазову проливање крви у румунској престоници. Из овога се види сва озбиљност покрета, који је усталасао Јавиост. Не зиа се шта може сутра бити. Док се интервенисти слремају да не стукну ни пред каквим средством само да иатерају владу да прими народну вољу и пође у рат, дотле влада предузима мере да, ако затреба, силом спречи нереде, Постоји бојазан да, у случају неспоразума са зладом не букне у Румунији револуција. Заоштреносг је толика да је ова страшна реч на устима свију. и оних који прете и оних који се опиру. Док ви будете читали ове редове у Румунији ће се знати хоће ли земља поћи да пролива крв зг народно у 1 еднњење или ће је проливати у међусобној борби и међусобном уништењу. Мих * Ни до овог часа није се код нас сазнало шта се у Букурешту у недељу одиграло зато и пуштамо ово лисмо како би читаоци били обавештени о расположењу румунског народа и политичким односима у РумуниЈИ
Кад ће Румчнија — Мишљењз професора Дукитреска. Кукурешт, 8. . Професор Думитреску, у „АОвверулу", аод насловом »Једин а нада", чишући о немачкој оф&нзиви на Балкану, вели да ]е циљ Немнчке да ародре у Турску, н&оружл 'Гурке и са том новом војском аође на Егиа&т аротив Е^глеза. Ако би тај алан усаео, НеМач <а би завладала целим сввтом. Сви интереси Евглесве и Франциске на далеком истону били 6и уароаашћени. Због тога јв рат на Бнлкану необично важан и Енглеска и Француска осећају имаер&тивну дужност да што аре арегазе Буглр :ку и сарече саајање између Немачке и Турске. 0 дужности Румуније у овом случај аисац чланка вели ово : „Од гренугка кад се ка Балкану буде налазило 450.000 савезничке војске нама ћв бити заштићен бок Јер ће Бугари бити ангажовани, и окда треба без оклевања, ао сваку цену и ао свв жртве, да аређемо Квраате ради ослобођења нашег нар да ноји ]в толико времена трпео.
- Мишљење В.
На дан 23. септембра, равно 10 месеца после уништења армије ђенерала Поћорека, која је продрла била у Србију, аустро—немачка војска пошла је на Балкан. Операције аустронемачке војске, под комаидом фелдмаршала Макензена, отпочеле су преласком преко Са ве и Дунава широким фрон том од 160 врста у дужину, од Јарка на Сави доГрадишта на Дунаву. У циљу да маскирају место прелаза главне своје силе, аустро—немци су прешли Саву на три а Дунав како изгледа на четири места, рискујући да им одреди буду појединачно тучени. А на североисточном углу Србије, где је требао бити главни прелаз, по гласовима који су Немци пустили преко неутралие штампе, они по свој прилици очекују упад бугарске војске која је концентрисана на линији Видин—Белограчик. Али најприродније је очекивати да Макензен даље наступа долином Мораве.
Михаиловског. —
У овој новој фази рага, српска војска има тежак задатак борбе на два фровта, и то против непријатеља који је бројно надмоћнији и који заузима положај захватајући са три стране. По томе главнији је задатак одупрети се непријатељу који може загрозити војсци с леђа, па с Ау.тро - Немцима водити аријсргардне бојеве све док бугарска војска буде опасна за позадину. Од бугарске војске зависи како ће се развијати ратни догађаји на Балкану. За сад се још не може предвидети хоће ли англо-француска војска Михаиловски је ово писао 30. сеитембра — пристићи у помоћ на време. У сваком случају потребна је велика брзина, јер ако Четворни Споразум хоће да одржи свој уплив на Балкану, Бугарску треба што пре урнисати.
СТАРЕ НОВИНЕ по 0.50 п д. кгр. могу се добити.у адмииистрацији „Новости*. 1—3