Večernje novosti

2 -

,Н о Б О С Т И"

Бшанска гарда — Успомеиа на Валандовски прелад —

— ...Комите! Некадашњи хероји постадоше проСти разбојници... . .Аустрија, која је распирила велики рат, имађаше неодољиву потребу да сачува своју босанску границу, јер јој је претила озбиљна опасност од српске офанзиве. Тада јој се бугарске комите понудише да нападну вардарску железницу и да једаи део српских трупа привуче на себе. Тако је постала прза струмичка афера, после које је кикло гробље у којем почива 359 српских војника. Ових 359 војника погребени су дуж вардарске пруге, коју су чували до последњег часа као једини пут Русије са њеним савезницима. Српски официр који ме је довео на ово гробље рече ми: „Било их је 360. Један једини је изнео главу. Ја ћу вам га показати вечерас". Те сам вечерн имао једннствен доживљај. Вечерао сам као гост заповедника пограничних стража у једном малом ферму на обали Вардара. Официри, у част Фрамцуза који их је посетио, трудише се да га дочекају што су боље могли После вечере, један човек бронзаног лица, уђе унутра. — Ево га! — рекоше ми. Он је био у борби на Струмици. Он је срлски војник, али циганске расе. Носаше под мишицом виолину, јер је рођен и као певач и као војиик. На овоме истом месту где смо сада, када је био напад оне ноћи, мајор Милијашевић је мирно вечерао са својим официрима и исти Циганин певаше песму: своје земље: Зар је морала доћ, Ох, и та несрећна ноћ Када си, драгане мој, Отиш’о у крвав бој. Бог је заштитио певача, кога су три метка прострелела, и он се спасао испред комита, који су све друге стражаре живе спалили. — Циго, певај нам неку пе,с"у, кпју ои певао оне ноћи. Овде, у истој кућици на Вардару, за истим столом? Па чак исти музикант? То је иодстицај за драму, која већ постоји. Једне ноћи као и ове мајор Милијашевић и његови официри мирно су вечерали. Граница је одавде само пет километара далеко, али је Србија живела у пријатељству с Бугарском. Ко би могао шта посумњати, кад је потпун мир а ксмите су на неутралном земљишту с друге стране Балкана. При томе има стражарских места који мотре врхове, али је ноћ мрачна и скрива сенке које промичу. Српска стража је мирно вечерала. Па ипак кроз дубодолине у подножју кршева, једна армија нападача журила се напред. Било их је десет хиљада: Бугара, Турака, па чак и Аустријанаца. Поглавице ове чувене банде су: Аргир и Стојко! Међу њима је — ох ироније! — један турски поручник. Цемачко их је злато сјединило. Просте комите примали су два динара на дан. Но германск* посланство у Софији обећало им је 100 хиљада франака онима који баце у ваздух мост на Вардару. Мост разорен, то значи да Србија буде без му ниције. Такође би веза између Париза и Петрограда била прекинута. Сто хиљада динара у злату? Комите су безумне! Пређоше границу. Марширали су у батаљоиим колонама. Наоружани су били модерним пушкама, регуларне војске бугарске. Ко ће одрећи да у завери нису били софијски министри? За ову армију од десет хиљада људи сиграчка је опколити српске страже. Комите су клали несрећнике. Они их мучаху пре милосног и последшег удара. Један за другим падали су српски стражари. Али пуцњеви су дали знак узбуне и Милијашевић на брзу руку скупи војнике Циганин је те вечери оставио виолину и узео своју пушку. Иза грудобрана узеше положај. Комите су пробили на свима странама код Валандова Пираве, Терзела. Један се тукао с тридесет. Бесан отпор. Кота 150 цоследње је прибе-

жиште Срба. Положај штитио је гвоздени пут, а вардарски мост нарочито, којега се желео непријатељ дочепати. Борба је огорчена, бесна. Други су се тукли у повлачењу. Један противу тридесет! Ено тамо је река. Србима је било доста да пређу и да живот спасу. Спас је на другој страни. Али нико тамо не прибегаваше. Пре смрт. И они умираху... Делови падају један за другим... Комите се окомише на рањене, којима су чупали језике, боли очи, растрзали лешине. Милијашевић би погођеи. Од Срба је остало само двадесет затим пет. Огпор је трајао 01 10 часова у вече до 7 ујутру. Још су се на ногама држали двојица, затим само један, тај Циганин. У томе тренутку звук одјекну с друге стране реке. То је помоћ српска. Они долазе, они су ту. Комите се кокцетрисаше, устезаху, повлаче, тукући се у повлачењу и поновј се вратише преко Балкана. Взрдарски је мост спасен. Једини који је надживео ове часове био је оне вечери преда мном. Његова је виолина плакала као и други пут, пре четири месеца, пре траги жог напада. ...У маленом ферму Циганин пева као у току фаталне ноћи. „Зар је моралз доћ г Ох, и та несрећна ноћ, „Када си драгане мој „Отиш’о у крвав бој?“ Споља, у мраку, чује се јако брујање... Да ли је то очекивани напад? То је само Вардар који ваља своје мутие вале и ветар који хучи? Ферм Пизани.

ВрЗТИЛИ С9. Г.г. Микистри који су отишли на погреб Д р. Лазе Пачуа^вратили су се синоћ из Врњаца. Опет 0 СИТНИНИ- Према сазнању звечећа сребрна мо нета постала је предмет сарафске спекулације и поред осталих разлога и због тога је наступила оскудица у ситнини. Многи су спекуланти затворили сребрн новац чекајући моменат да га доцније размену за злато, јер рачунају да ће доласком савезничких трупа наступити потреба још јача за сребром, а да ће се јавити јача понуда злата. Ако ; е тако саме државне благајнице требало би да предухитре ове спекуланге и да уведу иарочите мањачнице. Добротворка. Катарина, удова, пок. Димитрија Лазаревића, бив. судије, која је преминула у Нишу оставила је сву своју имовину у вредности око 500.000 дин. за школовање Срба, који студирају права у иностранству. Катарина Лазаревић овнм легатом спада у ред највећих српских доброгвора. Стањв здравља у Срби|и. По извештеју стање у Србији врло добро је. Американска болница. Американска болница за децу, која је тшсталисала у Сиротињсквм Дому у Нишу и даље продужава свој племенити посао лечећи децу и моли родитеље да се одмах обрате за помоћ чим се за то птреба укаже. Заробљвници. Заробљеничка Команда наредила је да јој се упуге сви заробљеници

који с) на раду код приватних људи. Прзглзд јагиих локзла. Услед тога што многи сопственжш не држе исправно и чисто јавне локале извршиће се потребан преглед. Код кога се наиђ.' неиспрагжост биће строго кажњен.

Захвалност Гвеп. 1р. 1шај) Лонсном. лекару руске миснје НИШ. Многопоштовани г. Докторе, Када је моја незбринута породица изгубила свануиаду Ви сте ме својим очинским старањем, негом и спремом спасли очигледне смрти Награду, коју сам Вам нудио, одбили све, зато сматрам се побуђен да Вам у своје име и своје породице изјавим овим путем дубоку захвалност. Хиљадили се такви синови наше миле Мајке Русије. Живео миого година г. Николају Лонски, Милија М Раденковић деловођа општнне илинске

Ратна пошта 0 госпођи Љубици Богић са троје деце из Скопља ко би шта знао моли се да јави редакцији „Новости” или г. Алимпију Богићу, Душановаул. бр. 63-Нови Шор — Ниш.

"оспођица Дара Пиваревићева крфчица из Београла, која :е становала у кући Живка Кузмановића рентијера, моли се да своју адресу јави г ђи Јелени М. Васића Вождова улицз до старог купатила. Ниш. 3—3 ,’осаођа Амалија Недељковип и госнођица Мица Недељновић моге се да јаве своју адресу: Редакција „Новости" за М С. Радојна Петровићева. забавиља из Београда, кућа Урошевнћа, станица Параћнн, моли сваког ко зна да је извести о Емилији Јовановићевој, забавиљи у Београду, која је тамо остала за време евакуације из Београда. 1 — 6 Иарија уд. Др Ђ. Кустудића (код г. Лрагу гнна Јовановића), Крушеван, даје иаграау и молн ко би је иогао известити о Владнмпру Кустуднћу. ђаку поднаредннку. Драг Томић, (IX рез. болница, со ба бр 12) Ниш, тражи своју жеау Зорку, синове: Александра, Васу, Љубомира; кћери: Наталнју, Веру н Јованку, који су становали у Которској улицн бр. зз у Београду 'Борђе М. Тановић, канд. медецине моли свакога кој'и би шта знао о и.еговн.4 родитељима, који су 3. о. м. избегли вз Рипња, да му јави на адресу Санитетскн воз бр. 5—Ннш сгакица. 1—3 Драгутии Станиовић браиар, нз Београда са станом на дорћолу моли сваког оног, ло зна шго о љеговој норолпцн женп децп н ташги, нека јави на адресу Драг. Станковић иоднар. III жел. чете. 1 — 3 П.Л. Лазаревићева чннов.нз Сеограда тражи оца Лазара Лазаревића рибара трг. који је рањен у Београду, и брата Светозара Л. Ј 1 азаревића месар. рал. за кога сам чула да је у Младеновцу, и молпм еваког.ко би шта о њима знао, дз ме известн на адресуНикола Бабић Параћин.

НЈ 1 Н 1 ЈЕ 1 ЕП 1 (ИЗВЕШТАЈИ НРАЉ- СРО. ПРЕС5ИР0-А A) ПО/1ИТИЧКЕ Протест против Немачке Годишња скупштина ка олика из Женеве протествовала је у име свију швајцарских католичких удружења против повреда међународног права и међународних угоЕора од стране Немачке и изразила је наду да ће ускоро видети Белгију ослобођену. Сдорт Пода Ерви-е Француској Академији у моменту кад се држала годишња седница свих пет Агсадемија счопште јо је да је изненадно умро велики дцамски писац Пол Ерви е. Б) СА НАШИХ БОЈИШТА Одбијени ^угари Крушевац, 12 октобра Код Књажевца Бугарн су кападали вишв пута; сви напади су одбијени Књажевац је у нашим рукама Код Пирота биле су борбе. За сада кема кмкаквих промена. Бугари су код Врање покушали да се баце на из ј вор реке Ветернице и да се дочепају долине истогг имена, па да настгве наднрање. Они су задржани, покушај им је са свим осујећек. Напад на Дрину Цетиње, 11 октобра У гоку 9 октобра. неаријател је на целој Дрини развио ј аку антивност и на више места аокуша^ аредаз ареко реке, а ли је свуда одбијен. Цетиње, 12 окгобра У тону 10 октобре неаријатељ је ародужио нааад на Дрину, али је свуда одбијен са губитци.на ао њега и само је извесним делом арешао код Вишеграда. Борба св ародужује. $угарски неуспех Вести које су стигле из Грчке потврђују неуспех бугарских трупа које :у напале француско-српску војску у пределу Струмице. Шта ид1 смета Париз, 10 октобра (радиограм) Минхенске новине се жале, да киша јако отежава аустро-немачке операције у Србији и да Срби дају жесток отпор. B) СА СТРАНИХ БОЈИШТА Руски успеси Лондон, 10. октобра (радиограм). У пркос јаким непријатељсмим нападима као и употреби загушљивих гасова немачна офанзива противу Риге пропала је. Офаизива генерала Иванова на Стиру развија се повољно. ЈТропаст „Принца Пдадберта и Лион, 12. октобра (радиограм), Немачку онлопну крстарицу „Принца Адалберта“ торпедовао је један екглески подводни брод на пучини према Либави. Тиие се број лађа овога типа, које су Нвици изгубили од лочетна рата попео на цифру 8. од

■■■ 1 " — ■■ - ' '■ —■ Вдасивк а одговорнн уредна* МИЛАН П САВЧИЋ — Јовааова уа. бр. 1

14 јединица коли “0 су имали на броју 18. јула 1914 године. Са Француског фронта Париз 12. октобра Званични коминике од 11. октобра у 11 сати ноћу: Немци су предузели данас веома јак против-напад у Шампањи на пелом фронту Ла Куртил. Французи су одржали позиције задобијене источне и западне а Немци су успели да поиовно заузму само у центру један део ровова, где се борба ручним бомбама и даље продужује. На осталом делу фронта нема шта да се забележи.

ШЕН ВШ ЈОВОШГ Фршшузи гоне Вугаре — Бугари журио беже ка Штипу. Ниш, 13. октобра. Данас је сгигао телеграфски извештај начелчик а битољског округл којн гласи : Штаб француских трупа у I Ааћедонији тедеграфски јав/ћа да су Французи на цедој динији потукди Бугаре. ^угари су имади велике губитке и 6е?ке ка Штипу. Други Један телегра/и, кахо сзЗнајемо из сигурног извора, Јгв/ћа дл Французима иде у по/иоћ новз! валика сн*га у Јачини од више дивизија, коЈл је већ стигда из Г4арсс-д>л и која сз искрцава у еодуну. * * * Овај догађаЈ је од врло велике војнинке важности у толико пре што он стиже за/едно са вешћу о бомбардовању Варне и о руском десану који ће за дан два бити на бугарској обали. Настављајући офанзиву у правцу Штипа и Кочана, Французи ће ускоро запретити не само боку већ и позадини бугарске војске, тако да ће она, ако не добије појачања у дпвољном броју — а то свакако неће моћи бити због све већег прилива савезничке војске на свим фронтовима — морати да се повлачи можда брже но што је дошла. Ускоро се дакле могу очекивати важне вести са јужног фронта.

-[№1111111—1

извештава трговачки свет, да продаје чекове на Париз пс курсу 120 динара сребра за 100 франака. Она продаје чекове и на друга мсста, као: Пет^пград, Милзнф, Же нуву . Атину.Солун и т. д. по одговарајућем иариетету.

10-10

КРАЉЕВСКО ПОВЛАШЋЕНА § СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - . У ПАРАЋИНУ = Има на своме стоваришту пјзостог (све врсте шоковног стакла — чаша. флаша и т. д., цилиндера за лампе) као и бо/нег стакла (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика, постављене у вагону. Фабрика прима и мање поруцбине, али ие испод дин. 500. 40—50

Наш мили, добри и кикад непрежаљени син и брат

свршени богослов Богословије Св Савс, резервни пешад. потпоручник, водник погину славно- и часно ноћу између 1. и 2 октобра ове године, брзнећи своју напаћену отаџбину, на челу свога вода при јуришу у борби са нашим заклетим непријатељима Аустро—Немцима. Ову по иас гужну вест јављамо, сродницима, пријатељима и познаницима Александровац — Жупа, 9. октобра 1915. год. До гроба уцвељени и ожалошћенн родитељи: Сима и Милена; брат: Петар; браћа од стрица; сестре од стрица; братанци и братанице; ујак и ујна; теча и тетка; сестре од ујака и тетке и остала миогобројна фамилија. 2-4

Наша нада, узданица, срећа и живот, мили јединац син и брат 1 - РШИР-Ш 4 ЕРЗИЋ АКТИВНИ ПОТПОРУЧНИК — водник храбро положи за спас отаџбине, коју је силно љубио свој млади живот пун идеала у 19 години. За својим дичним јединцем цвили до гроба неутешна мама Драга; огац Милорад Наумовић, члан Управе града Београда; веја Рада; тетка Милка. ' 1—3

Штамшоцјч Ђ, Мунпа и М, Караћа. — Пшв.