Večernje novosti

В ЕЧ Е{Р ; ЊјЕ НОВОСТИ

Година XXI. И код нас — у нашој Србпји — било је доста сгвари које нису ни мало бнле знпу рада за добро и напредак; било ]е људи који су од увек претпостављали свој лични гигерес — интересу државе. Они су с пуно егоизма, с пуно амбиција, с пуно злобе и пакости створили идол: за себе лично. Сви путови требали су да их одведу јјнчном ћару. Осећај племенитости, пожртвовгња, љубави према нечем вињем, општем, изумро је био код многих. И дчнас, пссле толико патњи и мука, видимо да људи неки хоће да позлате тај идол себичности. На тргу, у радњама, свуда, видите какс себичност царује, како људи, презирући поштење и опште интересе, јуре за богаством Такав рад не води добру. Зар славна дела оних који свцшавају кров југословснске зграде да потамне радом многих зеленаша и лихвара? Не, то несме бити! Радом сви у на ■; поштеним, преданим и радом с љубављу мора се све поправити. бтаре зле навике, стари закулисни методи, све сгаро зло мора бити прогоњено. Место свију оних зала која су у средини нашо) негована, из рачуна и себичносги, нека заузме место рад и само раа; рад свију нас за добро ове лепе куће што је завемо Југославија. ' Вл ОРГАКИ34ЦИЈА ЦЕНГРАЛНЕ УПРАВЕ. — Један предлог. У нашој новој Југослжвенској држави имаћемо најмање 12 милијона становника на простору од неких скоро 230 000 квадратних километара. По својем пространству, а нарочито по својем географском положају и политичкој важности Југославија ће представљаги велику силу. Према томе државни организам наше нове државе биће развијеиији и компликоаанији. Зато досадањи број министарства мора бити по сваку цену повећан. Поједина министарс гва морају се поделити у више, а нека се нова морају стварати. Као ново министа штво је на првоме месту министарство марике, јер сада ћемо ииати два мора и већ готову флоту, коју Југославијапоседује у бив. аустро-угарској раткој флоти. Било да се та флота увећа или не, она је т ;лика, а за нас то лико важна, да мора имати своје сопствено министарство. Досадање Министарство На.родне Привреде мора бити подељено у два засебна министзрстаа: у министарство земљорадње (ту долази ветеринарство, пољска привреда, шумарство, рударство и хидро ехничко одељење) и министарство трговине. Трговина ће бити толико развијена, да ће бити прека потреба да се за њу створи минисгарство. Само би при стварању тога миш старств . требало њбму потчинити и конзуларно одељење, којеје до сада припадило министарству Иностраних Дела.

Исто тако треба створити министарство саобраћаја. Делокруг овог министарства биле бч државне и приватне железнице, пошта и телеграф. Према томе ови би се одсеци имали одвојити од досадањег министарства грађевина. Исто тако требало бн од Министарства Просвете одвојиги сдељвње за црквене послове и од њега основати засебно министарство за верске послове, јер у нашој држави имаћемо у врло великом броју припаднике католичке и муслиманске аере и њихове црквене поглавице, да не говоримо о осгалим варама, које су иање бројне. Као ново министарство требало би створити и минкстарство за народно здравље. Идеја о томе министарству јавила се код нас још пре десетакгодина, а потреба за њим, после рата биће још већа. Прома довде реченом, нова Централна Управа, имала би ова министарства: саољних послова, унутрашњ ,х дела, правде, финансија, војно, грађевина, саобраћаја, замљорадњв, грго вине, просвете, вера, марине и нар, здравља, свега дакле тринае;т министарства. в. ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. Оскудица у судијама. Према извештају који нма Министар^тво Правде, у саима судовима виш.м н нижнм, упражњено је стз судијских места. Општински сиротињски лекари. До. Драг. Николић, Скопљанска ул. 2 , за кв. палилулски, од десне стра- , н« Гробљавске ул. па на виш*. Др. Слав^а Михајтовић, Кр. Милана ул. 84, аа кв. врачарски. Зап-дни Врачар са десном страном Макенаијсвв ул. Др. А. Милиј. — БркиН, Његушева ул. 17, *а кв. арачарски. Источни Врачар са левом страном Макензијете ул. Др Љубица Ђур — Гођмац, Цетињска ул. 18, за кв. дврћолски. Др. Нат. Даввд. — Никол&јевнћ, Чика Љувшт ул. 5, аа кв. тера?ИЈски. Др. Мил. Протић, Косвччићев Венац 22, ва кв. варошки и дво кв. савамалског, до К*мвничке и Рељино ул. Др. Ћира Панић, Крвљ. Нагалије ул. 3, за остали део кв. савамалског са Старим Сењаком. Ј1еп пример патриотизда. Живан Тодороаић.Оив. трг. и сада паракувар у хотел „Македоннји" п;илож -!0 )е Друштву Црвеног Крста 200 стотинв кј ун I од с°оје мале плате, што јт уштеде 1 > за годину дана службе. Притворен. Асан Мустафић, св 'рач на цимбалу, који је са Аустријанцима преб гао у Зем’н, доведгн је и притворен у Бео'раду. Он је био за враме Аустријанаца десна рука Ватманоза. г Да се јаве одмах Команди места. Рев. поручнгк ДимитриЈе Ракић, р в. п-горучници Божидф Брзаковић и Милан Топаловић сви тргје с повивом аа бр. 1580. — Рез. артиљ труччик Др. Милорац М- Не * дељковнћ с гозивом на бр. 1601.Обвввник чиновн. ре п а II АрмиЈеДо. Милан Пећавац с поривои г на бр. 1600. — ‘Типограф Пестић на Грој 1612. — В силије П. Миличко ић трговзц на бр. 1577. — Обвеаник чиновн. реда Ђорђе П'уновић на бр 1579. — Б сиљка Јеремић Сар?ј*вска ул. бр. 18, с њ вивол на бр. 1591. — Бојана Неиггчћ,1Срал>евића Марка бо. 18, га б?. 1592. — Управник Колосеума на бр. 1605. — Мајор Ди-

митрије Оп&сић Шајк&шка 12, на бр. 1594. — Катарина Јовамовић Лаудчнова 37, на бр. 1595. — ТоДор Смалић бербегин при Војној Болкици на Врачару на бр. 1597. Стеван Стошић, црквењак Св Марка на бр. 1598. — Јврина Иконић удова, Драгачев.ка 5, на бр 1602. — Рсз пеш. п-поручн к IV коњичког пуМилан Ј. Костантнцовић на бр. 1615. — Обвезник чиновн. р?да Тома Мачојловпћ ценаор поштеДукав. Девив. на бр. 1620. Акт. п-поруч Драгомир Љујић на бр. 1619. Наредба Команданта Месаа. Пошто се приметило, да многи носе шајкаче с кокарлом, нсмај .-ћи на то права, па и прелазе тако преко Саве и Дунав*. Командант Места је наредчо, да полчцијски органи оц свакога, кога примете да ноги шајкачу са кокардом, тр-же погребнз легигимације. Ко год не буде у стању да легигимише право на ношењв ша : каче с кокарцом, биће упућен Команди Места на даљч поступак. Примање код Команданта Места. Командант места прима оц сад, до даље наредбе, само од 9—11 чагова пре, и од 4—6 часова пз подне. Жалба једног Руса. Андргј Романов, ру.ки заробљеник на служби у болници кнегињ« Наришкин, жал ш се уредништву овог листа, да му кондуктер бр. 2 па трачвајској пруви Тркалиште није хтео дати војаичку трачвајску каргу, већ га је изгрдио, велећ I, д а ми Русима ништа не дугујемо. Концерат. У жвљи, да и с?ми помогну што на националном пољу, ђацч мушкв рвалне гимназиЈе с мешовитим хором и оркестром приређују ввлнки патриотски концерат. Дан концерта, ко. : и ће бити У најближем гоку, сбјавиће се накнадно. Приход ј# са« намењен ндционално-хуманим циљдвима. Допутовао. Го:п. Радивој Новасовић, адвокат и резерв. капетан, допутовао је у Београд на краће бдвљење. Погреб. Дана: у 3 часа по подне биће сахрана Веље Ив, Милићеввћа, унука Миханла Милпћсвића начели. Министр. Финвнсија у пензији. Стан Ратарска улица код „Соколовића" кафане,

Из Сшеначке лирике. с. Грегарчић. XIII. Ја посадих аслен лзвор, У баштнци укр‘ј дома, Ал’ он све )у, пре но што се Зелен листом заоденч, О сирома!.. о оирома!... Украј њега пелен ниче, Ко га дадв?. ко га плати?. Да л’ ти, Боже, добри Божс?.,. Или земља I ита мати? Струк до струка, зелен пелен, Око мога дома гасти, Мој' лаворе, мој гаворе, Можеш ли ми судбу касти? Алл ти си мртав, друже, Твлје лишће ћути немо, Ћути, ћути, и кад ћутиш, Ми се опет равумемо. - М. м . п. Објава. У 1915. год. пр*ликом ева уацие из Срб је, Управа Државних Монопола оставила је у Краљеву свој депо таксених и пивских маракч и других таксених хартија од вредкости, који је непри атељ в плснио. Та емнсија марака, п> иаласку из Собије, престала је важчти. Н > како се још и сапа врши спекугација са маркама тс емисије и многи > ашн грађани, ие внајући да су марке те ем ’си ; е прсстагс важиТи, купују и препродају исте.тоМинистарсво Финансија, у смислу чт. 37. зачон' 1 . о таксама, < бјављује: да

Страна 3. све шргтв таксених и пивских мара ■ ка и таксених хартија од вредности последње емисиЈ‘е не важо. У исто време објављује се, да се до даље иаредбе неће вршити наплата такса по аакону о таксама, изузгв сних такса, које општински судови по закону о таксама наплаћују у кораст сзојих каса у готовом нсвцу. Ив канцвларнје Минисгаоства Фина«сија 21. новембра 1918. год. Бр. 50428, у Беогрзду.

Посдедње еести. Телегсам из Берлина јавља, па је јецно изасланство Раденичког иЕојничког Севета ствгло у Хаг, да врши контролу над односимз бившега кајзвра са немачким пс>сланствсм у Хагу. Трећа америчса арми а, настављајући сво е наступање у Немачкој, двстигл*. јз општу линију: Глод, Валендорн, Даун. Наређвње Антанте да се онмах п вуку мађзрске трупе из предела словачких комитета дејствује врло депримирајући на цело јавно мишљење, и погед једче грпламац-ј? мађ-рск« вл>ле. Опште Је мишљење, даће францу ка влзла од.брити устазовљ:њо јвдне мзшовите комисиј: ради утврђивања стања ствари. У овоме тренутку преговори у томе сми’лу воде се са француском вл дом, али се исто тако хоће да се Чехо-Словац^ма да мо'ућност, д* се кари:те јеАном економском конв с ицијом. Једна депеша ив Новог Сада јавља, да ће бити установљена маџарскосрпска република, ко'а ће се придружити са Србима из комитвта Бач-Бодрог (сомборски) и Тамиш... да би образовапи вероватно са свима, тим републикама једну невависну државу 1 Пуковник Шзарцкопен, начелник штаба Макенвенове арми;е, стигаоје прекјуче у и взјавио је, да, придржава'ући се строго наредаба, добнјених из Немачке, он ће преговарати искључиво са маџарском владом Ађутант Макензенов изјављ\'је, да ће св немачсе разоружане трупе вратити у своју отгџбину п;еко Одербсрга и преко Чешке, јер Макенвен има уверсње, да чешка влада нема намере да чини тешкоће пролаву рвзоружаних немачких трупа. Социјалдемократски лист „Непса1 а“ даје један извсштај о ситуацији у Румунији и изјављуј’, да св Румунија налавп на прагу реголуције, јер се цео румунски народ бун 1 противу управљајућих класа. Иар>д се пвзига Д9 почне свина срествима класчу борбу, како би створио републику. Краљевоти вворац у Гедвле биће првтв' рен у санаториј'м. У прксс вољи рвдничке помоћне кае, социјалдемократски м шистор јавне потпоре Кунфи лично ће уаети у томе ц<љу замак Гсделг. Послачик чешке државе, који се с да налази у Пешти, изЈављује, да и пор*д тога што су Мађари евакунсали сдсвачке иокрајип*, прегсаори са Маџарском, ради утврђивања једне икономске конвенц је, н стављају се. Јавни поредак у евакуисвним словачким поковјинвма бић: одржан према међународноме праву, што не зн чи ва Маџ\рску губитак тгриторије, него привр м.*но уоеђ.ње. Ако се здравље графа Карољија побољш«, он ће преду?ети нарегнс недаљт своЈ пут у Франц' ску. Искрице Јеси лн твоју децу лено поучила, п миловала, пригрпила, како Си и она у своме срцу ссет ла љубави твоје и у срцу с ојему урезала слику мајке своје? Утуви, тако века ти тече дан за ганом.