Večnost
БЕОГРАД
Одвраћам поглед
од сваке патње која
није условљена материјалним неприликама. Колико има људи који гладују, било што неће, било што не могу новац да зараде! Верујем искључиво њиховом плачу. Док они не буду намирени сваки
ЉАМНИА
|
Десимир Благојевић — Имао је несрећно детињство. Боје су одувек фатално притискивале његов живот, Тако је у дечаштву егзалтирано волео румено. Касније младићство беше му свеобојено белим. Можда ће сву љубав и жалост свога живота искупити једном невеселом љубављу према својим очима и њеним. У петнаестој је години написао прву песму на дечијем змају. Сећа се тешко и тужно. Нико га не воли у ходу.
Никал није присутан бивању. Сада је насмешен и ма да му у очима дрхти давно помућена сенка Не зна се докле ће живети и писати
Драган Алексић — Стар да би био млад, неспособан да игра на трапезу. Чулност. Војник новца да би била искалиграфисана реч „романтични песник“,
Журналиста, боксер, утамањивач вина и ементалера. опис тела приватно. ;
Визиолог не, разбојик по потреби, духовит никада.
Са искуством и лава и пацова. Добре намере често му.
свирају на парадама. : Тешко вама а.0о немате јаче песнице од овог песника — чврстину песницама, строгим песмама.
душан јерковић — рођен у Петрињи, у Хрватској. аутобиографија воли биографију у аутомобилу, иначе је не поштује: зато. је и не пише. жали што је научио читати и писати, остало под дискрецијом.
Мони де Були — Рођен 27-1Х-1904. у Београду од јеврејских родитеља. Детињство је провео сањарећи. Дечаштво читајући У року од осамнаест година био је осамнаест пута у Бечу и пропутовао це-
лу Европу сем Русије, Норвешке, Данске и Шпаније.
Почетком 1923. упознаје Тина Ујевића, Раду Драинцаи Станислава Винавера. Сарађује у другом броју Хипноса.
ка комедија.
__ Литература која се помоћу живота прави, најмање ме привлачи. Нећу да | се разнежим, нећу да лечим ране, милостињу недам. Нека сами узмуоно што траже.
пе Блу па
фра ан Јаја
Крајем 1923. издаје алманах Дрно на Бело. Одстрањен од свих друштвених кругова, живи повучено скоро две године. 1925. одлази у Париз, Упознаје Андре Бретона, Луј Арагона, Пол Елиара и Бенжамен Переа. Сарађује у Га КеуоџиНоп Зитвбопвте. Привуђен да напусти своје пријатеље враћа се октобра 1925. понова у Београд. Чврсто решен да се до свог последњег даха бори за ослобођење духа и личности, оснива јануара 1926., заједно са Ристом Ратковићем ВЕЧНОСТ.
Ристо Ратковић — стар 21—23 г. рођен у Бијелом Пољу (Санџак), у трговачкој кући, У првом разреду основне школе заљубио се и написао љубавно писмо у стиховима. Рано дечаштво провео у фанатичној побожности. Тада је из цркве украо једну икону и спремао се за убиство. У четрнаестој години отпутовао у Гирол, где је у католичком интернату усадио у себе страховиту мржњу према католичкој, а мало после и према свакој, цркви. Од своје петнаесте године често присуствовао умирањима. До претпоследњег разреда гамна“ије презирао све стихове, читао само прозу, највише руску. 1923 упасао се на беокрздски универзитет И поред свих стварних тешкоћа, пратио литературу али је увек радије отишао на састанак с неком куварицом него са књижевником. Презире измирења.
Живи врло дискретао и м«“тафизички слободно. Невероватно сентимевталан и абнормално сензибилен. Апстрактно свврео, у ствари антисадиста. Мржња у њему може да се травеформира ал викад леш да постане. Забора:но је у осетљиво: сти врсме када је легао у постељу и устаја2 без п:овке. Има ванредно памћење мириса, слака се сећа само подсвесно. По: вваје добро болнице, предграђа и апс, интересује га криминаластика и мвого воли Фројда. пе
Фазички доста слаб, ала н: постоји поглед којег његове (чи не“ би могле издржати. |
Увек је готов да уметност одбаци ради нечега вишег.
други протест је пу- ђ
АУТОБИОГРАФИЈЕ