Velika Srbija

8Р. 173

ГОЛУН. ПЕТАК 30 СЕПТЕМПРА 191 б

ГОД. Т

ГГРаТПЛАТА НЗНОСИ МсвепЕе 3 фражк« тромвовчно 9 годошке 38 фркзакв ЦЕПА ОГЛАСИМА : 0«?в* огдао« 0'20 фран. од пеа-нтног ред», »ећ* огл»о« еа аогодб*. НоЕан, се полачв др***ка" созескрав« Д двпдоквтсхвц басгупакпгтзнкс ЛУ.СГ СсА ..И ДАЛ НС Ш'ДЕ> а 71 г '.лап нр.'»с лраљ Сро. Гвн. Коконамт у СолуНЈ> РУЕОПИСИ СВ НЕ ВРАЋАЈУ С<и р«д\»к«јв Коломбо улкца Ср. 33 А»1оајао.. ЦоЈвджен ЛројеЗв ео могу добжгк у Сслужу *од » лзаојв ,Друпгг*» грчке штам.ас' ул. Сулг р »-охг Лр. В, бл» 1 у гливе ооште.

БРОЈ 10 сазт.

1*рек?ор А. Ј03АЖЈ-8ИЋ

БРОј 10 сат.

Бестидност е лудило Докле су Б>гари дотералн

Бтгаргка је превазшнл?. и сзиу себо: и у беегидност^, и у с8лрепо:тн, и } лунпл« величзне! Дец* аијаиа је Бјггарска обмгњивала свет, д* би стаорииа убеђеље о сзојој неопходности. Саздана од најВ;ћвг невадалстаа, слу жила се лаж;у, да сзет иби вздео петинЈГ. Ала су обманв посгупно доби хе моћ автосугвстије, и — Бугарска је, на крају, озетила силу ц^нтра, око кога се земља окр> К-. У овчј истизп ииа и по који ра« 10 г садашњег бугарског држања. Да се Бугари пису о шли сзојим лажимв, на стварзо:т би гле дали другим очима. М >ж 1 & би а своја рлочпначке ич стинкгв д"Лом угушлла Т > је, истлва, обичва прстло ставка, чија вероватаоћв нема осноаа у карактеру буг»рског народа. Ми, Срби. увлк смо имзли нвогр&ничен> п >верењ* у бзгкрајну поквареност свога сусада. Ним» се ви| никад веровало. М >рао јј да дође овај рат, д» би свм видео, колико смо много истивв изаоеили; т-робало је да се дигау самп Буга ри, и свима у свату пока жу, како су их мало погвавали. Свет јв био изаенбђ н НаЈО ОЧвКИВаО ОНОЛИК: б» гарскв нвзахвалао т г. Ка>> да Јв рвч 8ахвално.т догл» постојала у б/гарском реч никј! Њчга ја још вишизн надила бугар ка бвс тидаосг. Под утицајем об мана, свет је веровао, д& и бугарски народ има оаог лепог свој :таа, што се вов> рум-нило стида. А Б>гари су још раније прианали, да они нису Словенг, н*-го Тдтари. У тои □ри 1 ввн>б лежа и објашњење бугар ских свирепстава и зло чива. Т >шко се свет отреса ста рих заблуд*. Оз јв сн по вер> њ-м примао јаснв до ка:в о покваЈено.ти Буга ра. То је Бугарв, од времвва последњв њиховв издаје, сталво Љутило И они с\ редчвно подносили нозв доказе, и о својој бвстидности, и осв)јој свиреаости. Тик&в једаа доказ и слд* пружају. Предсвдник бугарскв владе, Д да Радосла вов, ј разговору еа дшис нихом »Пвствр ЛјЈдв«, из јавио јв слвдећс: »Најввћи

негдашњч русофилп потпу-| ао су св умирзли. ЊлховЧ умеракпје приаталицв ир ш* лв су потпуно на аашу тоану, пошго су се уварп | лв, да су среИт, буду&*ост м I нчаредак Вугауске далеко ос) Р„сг и дл не зависе од Ру-\ сије а . Оаа изјава Двда Рддославова ап. 18 , изгл-да, Бугаре задовољила- 0 га јз дозво љавала пргтаоставку, да У Б,>гарској још пма Н8ксга. чије сиапатпјв за Русе ни су цресгале. И њсгов ср гвн, »Народаи Права*, по хитао јо д& сваку сумњ> I отклони: „Двца, жене, и с«и р,фаци наших војнина тра : ж л ли су од оких, да буду I чемилостиви поема свиМ' ае |рп)атдљ 1 »ма В гарске, ап и ирема РуСима. Прскид И8 м< ђу Бугдрскв и Русијв свр шен јв и вечпт је. Преста ј V ј дн м лвц»мвр:тво и лажј (3 >р Б гд!и могу Оез то Го ? — У) И >бија исгива аа видело (Тјјеједива до ј бит, к *јV је св-т од Бугарв ј 8 НДС 1 ,! — У ). Сви они, КОЈИ I воКв да нвмвтиу нов јарам нашој отаџбини, видв гдс I се против њзх дчже стзаш аа б*гирска а*-саиц& Ал 1 ни то н* је свд. »На родни Права” на« објашња ва и доказује к >рист из то га. „Смрт Румунији н арма јама, које долазе са севгра — пр ти он; — смрт томе п рф»дном сусед>>, дд б с-о м .1 сами могли ж>веги Они се труд • 4* ун„ште еелико дело наше м &не савезнпце Е-.мачке у њ^номе нодфању ка Азији (М лимо лепо, д» ли и преко Бугарскг? — У ) и ова нас зато н К: напу стити, всК Ке с нама, раме уз раме, п Ки да утаманимо гога с»седа без вере и чати“- (Безагрни лопов гтво ри о чазти и пошт<њу!) Озо је доета и за оне која су до сада сумн.али' * Неисцрпим је извор бу гарске поквареносги. Оа д >аире до дубиче нацорс г лудила. Ако Бугарска није св гска лудница, онда ]е она земља светскрх лудака. А како је њено лудило резултат безграничие поква рености, она п сгаје све више оаасна за 6/дуКе друштво, и њу Ке, у инге ресу тога друштиа, требати онемогућити, ако не и униI ШТИТИ. Трг ба ли томе доказт ? О билато га пружа соф*ј к лиот ,Кам'Јана«. Евз јсдаог

прилога: »Бугарска се уздижв с дана у дзн и над маша све своје суседе. Све што је Игалија изгу5ила«као вгјла силз, Рум нија као савезаица великкх сила, све *го прелази на Бугзрску (Оде онда Бугзр-ка у архиворош чости! — У.) Србија уаиш тсна, Румунија подељгна, то заачи не само удв.Јање бугарске територије, већ и улазак БЈгдрске у ред не зависних сила, чија реч има да ее чије ари регулисааању сулбине светских Н“рода‘\ О ом?, одиста, само је тољага лек. Свакл други мож бити и неср, Кан и опасан. К>д псбто побесди, треб® га убиги ! - а.ц|Ц|| Полгтичке вестг ЛОДОН. —- Сср Аскит је упарламенту срго повзљн > говорно о Грчкој п љеној есторији. Он је изЈ'авио, дт Грчком данас упрлвљају паметио, она бк добила достојно место на страни савезникаАли дамашње прилике не дозвољавају колебање и губљење времена. Говорсап, о општој слтуацчји мннистар је изјавио, да она никад није бнла тако задовољавајућа као сада. СавеЈНицн Јш закључи тн м р ондз, када буду добили стварне гаранције за будућностГ)ариз. — Холандска п норвешка штампа жучно протествује пр ,тив торпиљира!ва л-.ђг. Холанђана траже од своје владе да захтева да се овоме стане ка пут. КариЗ. — Према једиој вести из Берлина, непријатељи канцелара регшпи су се на од :учан ко рак да приморају Виљема да БетМана Холвега смени и посгави на његово место Тирпица- Рајхстаг, који ћ« се са;тати ових дана, и маће вероватно поверење у њега берн. — »Тагеблат* јавља: пре ма ј д- ој депеша из Соф је, ин терв нцчја Грч-е у садашњи кон фликт је неизбежиа. Агина. — ОбЈавл.ен је кра.љев указ којим се одлаже отварање с-упштиноких седницаСтрана штамла Спо;азум и Грчиа <Ехо де Г1аг>и» : «Нова влада створена Је у Грчкој. Она је об азована на К: нгу, а инсталираће се у Македонији. Атински герм нофилски листовл тврде, да је то револуционарн влада Ми напр >т в, држим , да ће то бити законига влада. Атинско минп старство је неза-онито.« „Виктоар»: Вени.елос, нраунук стар >г Улиса, који је био један од најоштроумнијих типова старе Јслад>-, труди се да нам покаже, како је покрет чисто патрнотски

а пије уперен протсв краља. Ои хоГ.е вјјг.дз да нам уштсдп неагоде устајуГп отворено протвв краља?! Нека се нимало не женира! • „Фигаро 1 : ,,На краљу Константину је, да изјавп, хоће лп оставитп г. Венизелосу сву чкст дела спасе 1 ва које овај предузнма и око кор га окупља целу Грчку .. оез нзузетка. , Тан“: , Грчки народ постаје гвестзн завере, ко!а је имала д< упропасти његову част и б^-дућност. Ои подчже заставу напу штену од <;них, који су је чува ле. На глас Венизелосов сви добри грађаии хнтају да спасавајуј .-.емљу од пропасти, у коју је сур- ј вавају германскп утицаји. Бившн минисгри, високз чиновници, нов шеф гснералштаба, генерали н оф -ци^и прилазе покрету патриотСког преаори})аја и готовп су да послужа вровпзорној влааи, пред непријатељем, протнз кога оиа хоће да се борп„Дејлп Њус:“ „Да бм се без зазора и презирања могло и у буауће Iоворнти о Грчкој треба да она цела следује своме сгварном шефу, Веаизелосу, који је данас једини чувар њених слобода против немачког империјалнз мз, који је грчки народ сроаао у благо “

Грчка штампа «Ризоспастис. < Објављује први разговор са г. Филаретом, који је недавно упутио грчком краљу нознато отворено плсмо, због кога умало није плагпо главомГ. Филарет> са сматрају као ве ликог правника, а пре Једно дваестак и више година био је и мп нистар правде и м.шпстар спољних пословз, бавећи се аматерски и новинарством. Нздавао је у Атини новине *Ризос астнс* 1908 9(0, које су припремиле те орнјски војничко народнп усташк од 1909. 1 од- Зоог тога га и зову првим грчким радикалом (јер ризоспастнс знач л радикал). У Солун је дошао са привре меном владом. као члан њеног иоли! ичког генералшгаба. Због све^а тога важно је сазнатн како он пред:тав.ља снтуацнЈу. Ево украт- о н.егових мпсли. » Привремена је влада мандатер не само Нове Грч-,е, него п велике већи е Старе Грчке, каог« д и оних Грка који су растуре.-п по смсту. Наша је борба света, и < снива се на вечитим п неписаним законима. Не сумњам да ће несиоразум иамеђу др>а е ц нароаа би! и иравремен и да ће врлобр о једна впада превладатн, која ће земљу очистити од гадннх непријател.а и кој’ц ће, у колико Је могућно, послужити и народ ним тежњама-

Псгекао је н последњи рок који је правремена влада по доласку у Канеју дала атпнским 1 ерманофилвма, чији је шеф краљ због једне његово фикс-идеје. Не само да се онп нису користкли тим роком него су још образовалн Ј'едну врло с.мешну владу, коју сматрам као послсдњу владу Консгантина Д који, место да посглне Константпн XII као што је нарОдна душа сањала, пз сретеране скромностп задовољио се да се спусти на чин чзојводе од Декелнје! <.... Сматрам да је његова династија стварно свуда укинута, а нарочито у Новој Грчкој која Ј’е првступила свешј борби Нгродне Одбране. Наше побсде над непрнјател.ем допуниће народну драму која се сад ствара неумољивом казном над крнвцмма Кагано им јс да или извуку мач или абдпцирају. Ни једко од тога не учвнпше. с тога ће поднети последице злочинства која су извршплп прсма народу. Мислим дт ће садзшња влада остати као одбор који ће вршити кралевоку власт до сазнва уставотворне скупштине, која ће решвтн питање о коначном ре 1 жимј г . Претпостављам да ће се, аоред мшшстра војног који Ј'е посгав.вен, попуаити влада која ће вршитп дужности менистарства. Верујем да ће бити сазвана скупштина од маја 1915., коЈ - а је неуставно, апсолутистичкпм указом распуштена, и да се неће узетп у обзир онаЈ' посланвчкн заве^енвчки скуп од деиембра 1915., са кога Ј'е одсуствовала либсралка странка. Али кад Ке то бигн, ие знам То ће зависити од прилика.« (Број од среде 28, се тембра) Пол Луј.

Банкет Н. Одбране Из говора г. Вгнизрлоса Сичсћ је у просторијама „Беле К\ле“ Народна Одбрана приредила сјајан бан кет провизорној нлади- На банксту је било преко 300 званица и пало је више здравица^учасг ступањт грчких трупа у акцију нааоредо са Србијом и СоВРЗницима. Том причиком је г. Венизелос изг> вориз један СЈајан гозор критикујући рзд крага Константина и излаж\ћа знача) њихове акције. Д даруј.ћи ситање обав-за према Србији г Венизелос је рекао : *И кад јв овај велаки светски рат избио и пружно нам прилиау да остваримо наш народни идвал, народ је био спречен да шсгава аут свзје славе, закључени