Velika Srbija

СТРАКА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БР:Ј 17з

су на против савезн са ње говим наследнвм непријатељвма, бао је принуђен да погази своје обзвезе савезне према Србаји' (У звици: доле краљ! доле издајнзк!) д>Ми данас имамо да св наше напоре управимо да се без окг.евања војнички ор ганизује.мо, како би са наше теригсрије отерзли наследног непријате.1,а и ксаунили нагие савезниине дужности арема једчом иријатељспом народу, који је својим хероизмом. ватреном љубављу ка отаџбини и несаломљивом истројнога&у аривукао аажњу целога света (Бур*и ^звици: Живела Србијс! Ж-. вео херојски нород! Доле нева ■ љалци !).

Криза уГрчкој — Извођење савезничклх мера Атипа, 30. септ. Као што је веК јавл.6но кабинет г. Ламброса прамио је у це лостп обе ноте Споразума, како ноту адмирала Фурнеа, тако и Савезнвчквх посланика. Савезпици заједно са грчким властима настављају спровођеше својих мера на основп примљених нота- Ламбросова влада наредила је ком' нданту пирејског прЕСтаништа и генералном ин спектору же.љезница да се са одређеном фр ан ЦУ ск0М комиснјом споразуме о увођењу контроле нзд жељезницама и организацијп заједвичке полвције у ваооши Пиреју и прпстанашту'. Кошро ла ступа вероватно у живот од данас. Рзди тота су се већ нс крцали француски одреди, којима је та дужност пОверена. За време предаје бродова ад мирал Ионтис одбио је да преда грчке заставе, алн је адмирал Фурне одмах встакао друге. Кљу чеви и затварачи са топоза већих ратних Јјединица донети су у Атвиу и депоновани у миннстарству марине. Обалске батерије Пиреја већ су разоружане п поседнуте од Француза. Савезничка цензура прошврена је и на Јаљвну, Корчу и Кала мату. Може се рећи, да је сад цела Грчка под директном контролом Савезнига. Држи се, да Ке Савезничка флота ускоро окупнрати корпнт ску превлаку као п пристаништа Волоса и Патраса. Францускп од реди искрцали су се кећ на ма

лим острвпма «Леросу» и ‘Скг.росу> н заузели дгпсе мунвције флоте. Проноси се глас да ће адмнрал Фурке тражити сазнв парламента од 31. маја 1915. год. распуштенога протпвно уставу. »Емброс« сазнаје, да ће посланнци Спора-

и у скори долазак ове владе у Атину. Узрујаност полпгичкнх кругова повећавг се сваким коменгом. Очекује се нешто ново. То но ; о — тако круже гласови — било ба потчип,а»а 1 ве крал.а Кошташнна сили нриЛика п коначна капиту

зума ускоро отвћи у Созун, да: ла д П ј а ц,»гове тлитпке фата-лне ступе у контакт са владом г. Ве- ј по Гпт-у. И пизелоса. Међутим овде се верујеЈ

СА РАТНЧХ «§»ИЗНуОВА

Са нашвг Фроита Солун, 30. септУ току 29. септ. свтуација кепромењена. Борбе се каставл>ају на разннм секторвма фроша. Француски комкнине Париз, 30. септ. На фроиту северно с д Со.ме, каше су трупе напредовале западно од Семн-а. Јужво од Соме јача артиљеријска борба. Пешадија није узвмала учешћа. У Вогезима у једној борби за робили смо 11 војника. Паша је артиљерија бомбардовала фабрику загушљиввх га* сова близу Милуза. Проузроковап је велики помсар

Заробљено је врло много вој ннка: Немци су имали огромн гу битке. Солукски фронт. — Сргг ске су трупе одбиле јаке бугарске противнапзде и ушле у село Брод. Сукоби претходних јгдинпца и канонада на осталом фронту. Францускп авиЈЈТВчари бомбардовалп су Прглеп п Пловдив. Руски коминике Петроград, 30. септ. На западном се фронту није ништа значајније десило. На кавкаском фронту руске су трупе заузеле положаје на Чннарџику и ти.ме су овладале целом десном обалом реке Карчудересу до ушћа. На фронту у Добруџи, пушкараше предходних јединица. Румунски коминике Букурешт, 30. септ. На ссвгрном п сев;ро западном фронту измгђу нланина Калимапа и Бизса, сукоб пат]зола и 'артнлеријскв дуел. На положајимз од брда Бизса до Брапа паше су •трупе одбиле вгше папада. Код Роти а одбили смо једзп иепри

11а јужном Фропту аргплеријски дуел. На фрошу у Добруџи ситуација је непромењена. -V Италијани напредују Атина, 30. септ. Пргма депешама из Јашше, Италијани методнчно напредују у Горњем Еп^ру. Становнииисела: Коритеси, Ни кололеци и Клопоцари напали су Игалијане пртликом њиховог г.апредовања к 1 Клисурн и ПремедиИталијани успостављају свуда своје власти и гарнизоие радп осигуравања реда. Енглези у борби Лондон, 30. сеиг. Према накпаднвм извештајима немачки губицн на британском фроиту Соме, нарочито у области Тпепвала страховкти су. Немци су извели серију огорченпх про тивнапада на нове енглеске поломгаје иза Тиепвала. У борби су учесЈвовале сасвим нове трупе као и кајзерова гарда. У сввма про тпвнападима Немци су префпели велике тразе. После једне велике борбе на терену јенађеио око 2.000 немачких лешева. Немачкп заробљеници са иајвећич страхопоштовааем говоре о Енглезвма. Они не крију своје дивљење и призпају, да нису у стању и-држати њихову артиље риску ватру. Огорчене борбе настављају се веома успегано по Енглезе. Ситуацнја на Сомн — Савезници наетаељају своје успехе —

ш.сана великпм успесвма. Лвнија француских положаја ишла је од замуа Мезонет и спуштала се готово право на југозапаз. 23. сечтембра француске су групе иошлс из Денијекура иа југ а из Сермандовнлерз па запад. Ова два иапада бпла су јака и за 40 мнну га успе.чи су Фрапцузи да допру ио «Баварсккх рОвова-- и села Бован. Мало доцније утврђено место »Гранпер« где је једаи паш одред успео да зароби једпу непријатељску чету опкољено је са севера н запада. Једиовргмено пешадија је напредо вала ка Шолну кроз терен- доста тежак. Сви у:вр1)епи објекти у неиосредној близинн Шолна заузети су. У тим борбама ваин су ту итци били врло малиВјЈниии које с.мо заробили, прншају па су Немци претрпели огромпе губитке. Тако једна чета је остала са 5 војнска и 1 офчциром. Целокуп: н број заробље пих војника изпоси 1400. Лондон, 30. сеиг. Ратни дОписник > Морнинг По ста« на енглеском фрзпту па Со ми јав. 1 .а да су Немиима стигла нова појачања у ци.љу да зауста ве еиглеско напредовање. Непријатељ је игврпшо два јака протвв наиада у области Тнеивала, да поново поврати изгу бљен терен. Моментално су Немци усгсли да продру у неколико ровова, али силан контра напад Енглеза, при морао је Немце да се врате претрпевши велике губвтке. Енглеске трупе заробиле су у борбама код Анкра и западно од Ле Сара, мвринске војннке, који припадају развим једшшцама У једнсг локалној борби ен глези су заузела земљише сеБерно од редута «Штаф> и гричинпли непријатељу велпке губитке. За робљено је 200 војника.

Парпз, 30. септ. Французи, желећи да искористе време и дођу до још већах успеха. у моменту када су нема чка извештајп јављали рсзултдт о јаким борбама северно од Сојатељски напад. На осталом фроп ј ме, предузели су велику офанзпву ту до Дунава, артнлерајска борба. јужно од реке, која је била кру-

„Вра&а, по крвк" Из проклакације бугарсним и турским -трупама. Како из Турн-Северзна јавља ју Аустро-Не.мцн су издати псто ветие прокламације турским ц бу гарским трупа.ма, које долазе на фроат у Галпцију н Буковипу Проглас је био оштампан на турском и бугарском- У ње.му се вели, кзко централне сг ле у са везу са Бугарско.м и Турском во де борбу грогЕв заједничког не

пријатеља — Руснје, која је увек тежила да покори Балкаиске пароде и да завлада најбољвм п>тевима, које в.де Средиземном Мору. Сада пак Русија хоће да узме од Турске њену престоннцу Цариград и да загосподари у Дарданелн.ча по својој во.љи. У дал.им оптужбама прошв Русије вела се да опа хоће да узме џамију Аја Софију, која се с.чатра као врло значајна светнња за цео муслилански спет. Надирзње руско у Азаји, турско-персијски еукоб. устанак Араба — све су то последице лукавих тежњи Енглеске и Русије, које не презају м од каквих средсгава само да униште мухам'дчнство. „Војници, ви не смете заборављати — вели се дал.е у прокламацији, — да су Мађари, Буари и Турцп — Граћа по крви. Сорећи се против Русије цен ралне држа ве боре се у исто време н за мухамеданску релиију, за независносг европсквх парода, за право н правичност. Г>а то с!е сви дужни као ј>дзн човек ићп раме уз раме са цептралним царевшама. Најзад не треба да заборавите ни то да овај рат кма каракгер светог р а т а. Али Алах је на пашој страни за то ће п.епријатељ наш на крају крајева бити побеђен и уннштен," §. Изв8штај из Орбије Драгутина П-.твићарез наредника тражи брат Живојин, Драгачевска ул 24. Бсоград. Н>е гови сви здравп. Анг а Младеновпћ нз Веограда Катанићева ул. 12. изгеч!тава мужа Николу да је ддраво н моли да јој што пре пошаље новац. Митра Грујнчић нз Беофада Макензијева бр. рЗ моли за извешт-зј о Милошу Грујичаћу и Николн Ђ. Симићу. Лујза Адамовнћ ез Београда извештава Драгншу Адамовпћа да су маме п сестре здраве и поздрављају. ДрЈга Костић 113 Београда Даничићева бр. 21. Пзвештава Ми • лана Костића поднаредника да је обе карте добша и да су сви здравп. Нека се чешће јавља. Дарснка Ракић нз Крагујевца извештава свога мужд Јаћима Ракића опанчара пз Крагујевца да је са децо.м здр*ва. Нада М. ГГљевакушић вз Кру-

Ф Е Љ Т О II

Стање у Еемачкој — Са пута једиОг неутралца —

Брегавн и Хзмбург. Бремен, септ. 19К>. Од:ео сам у Холман — хоте лу, најаећем н наЈраскошније.ч у Бремену, спроћу же.љ. станице, у близини Штатфабена. У вечс. пре него што сам хтео лећи спавати прошет.»о сам се по вароши. Није било још 11 ча сова. Гробна тии ина и чудно иртвило владало је већ б| ем н ским улицама. Они су реиећени само с времена на време пригу шеном лармои трамааја. или проиуклии гласом неког задмцне о> пијанице. Ушао сан у В.«нер кафе и з« ражио кафу. Келнер ип је цонео

пеку врсту бућкуришз, у коме се ка(ја готово нмје ни осећала Овде у Бремену појео сам први немачки сандвич, танак као картон, а премазач неком чудном машћу, која треба да будс бутер Како сам, једући га, начнпио гримасу гађења, два стара тссподина п једна дебела дама погле даше ме бгсно. Погодили су да сам странац. Нагађали су моје мвсли. Држао сам, да ће ме обгсути увредаиа. Сутрадан, око 10 часова пре ппдн , пошто сам за две иарке до учковао тако рећи ништа, упутио ам се кач>веном бременскои пристаиишту на левој обали

Везера. Пре рата оно је било јеДан од главних центара немачке взвозне трговвнс. Данас је само симбол св.је моралне и материјалне пропасти. НекгД се у овом прис анашту дизаху хил>аде и хиљаде кубних метара дрва, индустријске и гем љорадинчке машине, као н млса пајразноврснијих артикала из Немачке или Швед:ке, који очекиваху свој ред транспортован>а за обе А.мерике илина другу страну. Све то вишс не постоји. Прксгапиште Брем»наје пусто и празно. Па, ипак, има нечега!. Ту је око 30 трговачкнх бродова, разне пе лвчине. којн блистају ново обојенн. Маса убогвх ђавола у до колици је мало довела у ред ове бродове који су некад ордо пловили Оксаним са Кајзеровом застгв м. У трг< вачком п глелу Бреме Је мртав, потиуно мртав.

Његове улице су обамрле, ста нопници у пе сом летаргичном ста њу, које ће тЈтајати спгурно до краја рата, а можда и после.. Хамбург, септ. 191(1. Ако рапије нис 1 м никад био у Бремсиу, Хаубург је за мене бго старо по.шапство. Улазећи у нега сио сам начвсто с тиме, да улазим у варош, којој је рат за д о озбаљнс, ако пе смртозосие рапе. Главиа станипа, у старој вароши. између Ауссп-Алстера и Бинен-Алстера пружала је бедиу слику. Где је ишчезао нггдач њи бурнп саобраћај ? НГа је са мпогобројшш трговцима берлни скнм, рајнсквм, вестфалским, саксонским в другим који изјутра ргно стижу у Хамбург, да би га п > свршетку својих посло а уве че н»пустили Хамбург је нрестао бити варош хиљада дневн х по-

словз, он је сад трад беспосличара.. Басени, који се ггроствру дуж Елбе све до м< ра дзтас су потпупо празни. Негад су блли препунн најратиоврсиијом робом. Поред кафе, дизаху се ту огромне количвне шећера, памука, намир« ница н других артпКзла. Бећ одавно, лишено овога теЈ ета пристаииште Хамбурга ггрсдстивља сад једну пространу пусгару. Шта је рат нанео овоме фаду, који <е пре њега убрајао у ред најбогатијих и иајцБепшјих варошн н I свету, кој‘и је претендова • да једн« га д на постане такмац Лондону и Њујорку, да заузме прво м сто у светској тргов>н«. Тај леп сан Хамбурга, прошао је за навек! 11а впак, при свем том, иако је 1 рговина Хамбурга умрла, у њему се осећа изве! на радљиност. У извесним квартовнма вароши