Velika Srbija

БРОЈ 237.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

СТРАНА 3.

с*и одред предузео је офанзиву, али је нашом ватром Одбијен. У спео је моментално да продре у наше ровове код Млинокве, али су га наше резерве потвсле. У области источно од села Конухи, непријатељ је иапао две наше оретходне јединице. Наши су авнјатичзра издржали тра борбе у области Муче и Млиновке и приморали кепријагеља на бегство Румунски фронт. — Наше и румунске трупе у области Бузеа — повлаче се под притиском не. пријатеља. Као последица овога почело је гшвлаченл трупа које се налазе на реца Јаломници.

ПРЕДЈ103И МИРА Комантари кемачке штампе Канцелар Бетман Холвег изјавио је готовост за отпочињаље преговора о миру. Он је несрећом занемарио да даде бар мвло прецизности о условима Немачке. Принуђени смо дакле да тра жимо у немачкој штампи по датке о томе, какав мар схвата ју Немци. ,.Пост“ пише : *Белгија, подитички, војнички, економски мора остати у нашим рукама. Није у питању, да ли је усвојено решеље повтљно, већ дали оно гарантује нзше интересе." „Келнише Цајтунг“ вели, да није довољно да Белгија остане у војничком и економском погледу у рукама Немачке. Анверс је такође потребан немачком из возу. Посед басена каменогугља у Бријеу потребан је немачкој индустрији.« ,,Берлинер'Гагеблат“ тражи за Немачку право да држа гарнизон у белгијским утврђејкима Мезе. ..Штрасбургер Пост“ пише: >Посед Бријеа и Лонгвеја за нас је економска нужност. За о стале делове франауске тераторије које држимо в оне, које нису у нашој власти као Белфор, Тул, Верден, обала Лј Манша биће војничко пнтањс да ли да их задржимо узмемо ила не.“ ,,КелнишеФолкецајтунг“ пише : »Евакуацнја Белгије био би прави пораз за Немачку. Ан верс ће биги за нас важнији од Хамбурга. Посед басена Брнјеа неопходан је.“ ,.Лајнцигер НајестеНах рихтен“ пише: *Покрајене познате под именом Белгије морају жотпасти под власт Немачке.

..Минхнер Најесте Нахрихтен“ пише: «На истоку, ни Пољска ни Курлалдска ке могу се вратити Русији. На западу, Луксембург мора постати држава у немачком савегу, а Белгија не сме никако сстати вазал западних сила против Немачке. Француска нам мора уступити басен Бријеа, који Нам је потребан.“ „Рајнише ВестФалише Цајтунг“ пише: ‘ПитањеБел гије је регулисано. Треба нам из лаз у Ла Маншу, треба нам Анверс. Ко хоће Белгију, нека дође да нам је силом узме.* ,,Дојче Тагесцајтунг“ вели: *Успостављање Србије је искључено. Србаја се мора по делити између Бугарске и Ау-

стрије- Њено обнављање било г би апсурдност, немогућност.« ,.Германија“ пише, да су Срби изгубили свако право на национални опстанак. < ,,Ј1ајпцигер Алгемајне Цајтунг*' изјављује: „Потреб но је ва опстанак Немачке, да се ни Белгија на Србија не ус поставе « Социјалистичкирева ,,Глоке“ вели, да су 90 од сто социјалиста за анексију- Чак ни они, ко ји су уз Либкнехта неће да се врати на Белгвја, нитн иједна друга територуја. ,,Сндојче Алгемајне Цај тунг" пнше: «(?оцијалисти који се боре на фронту неће нпкада х 1 ети, да се врате територвје освојене крвљу.«

ДНЕВНЕ ВЕСТИ Извештај Обавештајног Споразум н Грчка. ^ељења бр. 3 ј Из Лондонн јазљају да је Сутра, у недељу, изаћи ћетре-;лорд Чечзд азјанио у п-рламен ћи број кзвештаја Обавештајног ј ту, да оавезничко владе внају Одељења, као бесплатан додатак, ј за онасноет која може наступиуз лист »Велика Србија«. \ те, »ко се одуговдача са ста У овоме извештају изнети сујњем у Грчкој и да оу го: ова да извештаји из Србије, као и име- ј подаесу Грчкој нзвеозе задтеве

на оних, чији су извештаји послати за Србвју. Скрећемо лажњу на овај додатак, а нарочито и на то, да је уз овај број „Велвке СрбиЈ'е« сваки продавац дужан дати бесплатно и овај додатак, па га треба тражити, ако га уз лист не би било. Свечаи ручак, Есад паша, приредио је синоћ ручак у част генерала Сараја и његовог штаба. Удткматум грчиој влзди. Пссланици Споразума су прек јуче, у четвртак, у трв часа пре-

кој* ће ркзбиетрити ту сатуа Пију. Лорд Чечил је додао да бдокада грчквх оба.ла не знача да постојв ратно стање азмеђу Гр чке и Снвешика. Бугарски офкцири као пљачкаши. Износила смо како су и највиђеиЕјв бугарсви предетавнвци вдастн у Б*тољу гдобели и н>»ачкал® бвтољоко становнаттво. Али ове превнзалаза оио што јелна госпођа прлча за бугарске ефецире. Та је госиођа била у Бг.тољу л етановала бдизу куде г. Даа

дали атинској влада ултиматум, ј шод> двре8Т0 р ч фр аН ц уС ког преч Е) а је свдржвна још непозната . 1увећа Г р а ђс а е нутова. Њг а са роком од 24 сата. Према , ГОВа Е уђр. била је пуна н ства томе рок је истекао јуче у три| рЕ еу биле врло скуаопене. Оф*сата. Не зна се да ли је вЛ8дај, ( „ р8 лвчво оу дазали сгввра вз одговорила и у ком смислу. Оно: и ЦО оили. Бала је нрава што се коже рећи то је да су : гра 5 & ж и окупоценије еу стваСавезници решени да лвквадирају ј ри један од другог огнмади Једном за свагда атннско питањејОЈО те огвмачине дслазило је које је дуго трајало. д о туче на очаглгд света. За . . нанраћс воема дмгли су све Адмнрал Фурнв бтењвн. , 0ТВар1! па <1ак н биоТЈ ; гђе Из Париза јављају да је на'д анш0место адмирала Дартажа ди Фур-! неа постављен ввце адмврал Гоше МбрбЛ бугарбКв 83ЈСК8. као командант прве навалске ар Један ввђен битољски грађамије. нин био ј’« у затвору подуже

времена, до пред сгму бугарску евакуацију Битоља. Као и многе друге затво! вли су и њега једно због јвегове националне исправностп, а друго да га као вмућнијег човека опељеше. За четври »есеца хапсе исти је ка ситна подмићг-вања потрошио око 3 000 лева, озлоглашеном градоначелнику Бојаџијеву поред фгфкера кој'и му је морао уступати положио је ј'ош и хи љаду лева, а и иследнику је за себно дго 150 лнра, те га је, по погодби, за ту суму пустио. По причању тога трговца за време његовог тамнозања било је у истој хапси још поред много грађанских лица око 80 бугарских војника, осуђених на смрт за бегство испред српске војске и та је казна извршена Пред само повлачеве Бугара сбкупила се била нова партија војнвх бегунаца, н,их 76 на броју, који су такође били на смрг осуђени али казна није извршена, већ су их при одступању 5 прошлог месеца повела са собом у Прилеи. Сви су се они жалкли на ужасво пејство наше артиљерије и неодољивост пешадије, те су у нзјвећем страху морали. веле, побећк. Халшења. А^еити грчке полиције у Со луку ухапсиле су многе личности које су опасне по јавну безбед ност. Ухваћени су н упућенн у гасарну 65 војника који су били побсгли из јединица. Ооорен аероалан. Савезнички ’су авијатичари о борили јуче један немачки аероплзн блвзу Ангксте у области Струме. Буна у Хамбургу. »Дејли Експрес« доноси да је бшла велика буна у Хамбургу пре пет дана. Било је око 20 хиљада манвфестаната од којвх је око хиљаду убајеио и рањено. Последнцв блскаде. Сазнаје се да жато у впедноств од 30 милиона франака, које је грчка народна банка поручила у Амсрица за потребе у старој Грчкој ие може се испослати за Атину услед блокаде. Соба под кирнј/. Једна велика и лепа меблврана соба, у најлспше.ч делу варо ши, кедалеко од Беле Куле, из даје се одмах под кирију, По слуга је српскг. Упитати Ђорђа

Насласа, комасионара у кафанв „Ноуа1 и '. 1-3

ПОСЛЕДЊЕ БЕСТИ Са нашег фронта — Српски звавичан нзвепггај Солун. 3. деиембра 2. децембра обострана артв.ље рвјска ватра без пешадијске акције. Велика активност авијатнке. План краља Иовстаатина Париз, 3. децембра. „>Курнал“ пише : „Савезнвца ће делата без одлагања. Они ће спречвтв краља Константмна да изведе н епријател,ки ллан, који би могао аачетс. (.Радио). Оставка ауетријске владе Ци««х, 3. дец. Јављају из Бсча: Аустрејека ванда подвелн е јуче остдвку, вероватно услеД »еслнгвња одно^но внааијатаве мара« Саствв новог каСнвета иоверен је Шш-цмвдеру. (Рвддг) Ркгент Оољске Цнрпх, 3 дец. За рогента Пољске одређ :н је надвојвоаа Карло Стеван. (Радво). Немачка нота Ловдов, 3. дец. Допасчик »Дејдв Телеграфв« бз Ротерд-ма тврди, «а јо немач^у ноту о мпру са.тапиа сам кајеер а: сде ксвфересвња са баварог.им краљем, Еетианоа Холвегои в Цамермансм. (Радио) Бријанов *епех Париз, 3. децембра. После кзјаве псводом предлога о миру, г. Бријан је добио у парламеву поверење са 314 гласова протвв 165. Н&мци и мир Цврих, 3. децембра. Коментари немачке штампе о предлозкма мгра показуЈ’у, да је канцелар хтео нарочито да взведе маневар код неутралнвх. Листовн пешу: , Ако наш г.реддог буде одбпјен. ми ћемо водити рат свима средствима. Неутрални неће иматп срава да протествују.“ „Крајц цајтунг“ коастату_;е : „Предлог мира од Нсмачке пмаће непозољно дејство. Кад један тргевац' обнввља непрестано сво је понуде продаје, купзц нудл смешну и презриву цену.“ «Наје Минхнер Цајтунг« пише: »Немачка нота циља да учини политичко дејство у Не.мачкој, да би се влаца омогућила да тра жи још велике жртве ед народа и у случају одбијања да може обновити безобзиран сумаренски рат, чак и кад би јој Амерака претила обј’авом рата. (Радио)

1“ Петат) Балет) I в “ теже блиа ЛВК!Ј ’ олужаше * ' ЈГ “ љ • светој ствзрн срелаао н свесно! рез. пеш потпо.ручник ! Рече ма једном »Па нека! нока 13. новембра паде на пољу части!, се и цоеледша каа крви иоодзје! Сахрањен крај цркве у селу Бачу ј Ми ћеио бвта оно што сио, би 14. новембра. јћемо своји у своме домј!« На прагу отвџбике, у освет! Огмепи в 1 теже, увек ппмгтне оадобођења пндоше нноге жрт-! и озбиљне очи твоје гледаху ве. Најдрагоцепије жргво јеоу | чежњиво пргко брдл н долова врца која свеено и преднно љу ^ дому твсме. Твоје лице јо рет<5е своју отаџбнпу. Тапвих ср јко н;ражавапо осмех, јер ти је дчпа беше много а много их је!озбиљна дужност сталпо била преогндо куцати давгаи свој по ! нред очвма у којима се огледа следњи удар за домовину. Ппе ; ла креава нада. Мушка истрајменета српа! Вас јв ивње сва- ност у раду беше ти својство каи данов! Ви позтајете сва јкоје те одржаваше у бодестн, ким даном скупоценија јер још;ј ер С и и слаб н болестлн, увек ваља жртава за осдобођење до ј бно на овом месту, увек напред! мовнне! Још ваља нроливати'увек међу првнма! крв, још ваљн мрети док се крај- ј Дуж , Ј0СТ пр8 свега! 0тар б И ца њн успех постигпо! В.сока чела;^ ^ дужзоотв! н светда ока цашће в пооледша; борац ади домовнна мора бити ј Одмерено, мирно, разукпо и усдободна! ‘век отмено вршао си своју ду-

коотим.ч јунака а дака тв сфпска грудз земље, По пољкма Србиаове дскрви- цсд којом лежиаг на прагу допе сзетдеће са земље свитци у мовнне! Светдо ти »асмеи м»ђу ноћи и својим светлуцаљем ед- одима којм од пас к вза нао гсвараће на треперење звезда. осгаЈЈ! 14 —XI—1916. год.

жност, Дужност ]‘е захтевала од тебе тзој жизот а тв еа га дао, дао са га он&ко као гато си свакодневно дазао делвће од истог свог живота: скромно алн пле менито, не у велихом окршају алн витешвв! Крвави ратови, који нам до нешо много славе, много јаДа, који нам узеше много жртава н дадоше много даворика, даће нам најзад и обвовгену отаџ бину. Али у н>ој неће биги мно гвх која су најоавеенгје, Еајпреданије и нају с рдккЈ‘в радилн *а њу. Већнва ик је већ нод вемљом. Светле њихове уопсмепе дебдеће над мајком: доцовином. Безброј -ћо вас бита, светлога опомена! Душе паднх лебдеће на еебу срнсноме као звезде и, бдаго, тихо трепереће гдедајући на груду крааву на којој је сваки делић обложен

То ће одговаргга душе не*еано умрлвх ва отаџбану. Тај ће нас сзетда разговор мадах са велмкам погсећати на велвке н мале витезе наше који с е борншв за исту ствар, за слободу отаџ ! бино. Ти ћеш, ввтеже Петре, гдедата на иас првјатном еветлошћу твојих, гао иебо, гглавих 0 ' чију — гдедаћеш нас с неба, ади многога од нас неће бчтн да ти друкчаје одговори до светдуцањем свитца у благој зетњој ноћи кад пољаном ЈХрбије »ажути фнтци клае. Петре Бадеру, витеже без страха нв маие! Вечна ги памет

Положај. Др. М П.

САОПШТЕЊА — Мих. "Б. Пиколвћу, поштд 218, да св јави рањени иптпор. Драгомир Цветковаћ. — Владамар Станковић, монополска коатролор. да се одмах Ј’ави Владаним Комесарв.ма. — Жику Рафајдоввћа нар. посланика моде да се јазп, да ди је жив и где се надаги. Јован Стојковић, Гор. Поповић пред. ћумурџвја, Бока Т. Поповић г ост. његови прпјатељн.