Velika Srbija
ИР. 271.
солјн, н1;д|-::ка «. јангара 191? год.
ГОД. II.
држтплата гвпосж: МаепЕо 3 Аршка, гопемчво 9 ур(Л1жа, ГОДКШ&* 38 фрахак* ГЈЈЕНА ОГДАСИМА : Сктхл оглхох 0.30 Фрш. од П9ТКТИО* рода, аек* огхаох по аогодбх. Новац о* оојкжо држап м хохи. оархма н дапЈохатскхм ааптдамтоама. ЛИСТ И8ЛАЗП С ВАКИ ДАН ПО ПОДНИ Пошту матх нреко Крах., Срп. Гвворал. КохоуЈата у СоЈунг. РУКОГШСИ СВ НК ВРАТаАЈУ Отаи оедажшје Колмбо улхха бр. 33 За1ожЦов
5 ЕИВ 1 Е
Поједмва брајевн оа могу добхти у Солуку мхд хгохцлје „Друаггва трчхв штаххеа улжца Булгарожтох бр. 5, бллу глахмо хоште.
БРОЈ 10 сант.
1
Зређујс ОДВОР
I
БРОЈ 10 сант.
ВЕЛИКИ ЦИ.ВЕВИ III. Плаћање оштете за причињене штете
5 г норсдо и на истом месту са ваопостављањем Србије, у ни.чу циљева рата, етавиле су Силе из Споразума и плакање оштете за причињене штете. Напад на Србију удвојеном снагом двеју великих сила и мучки напад Бугарске с ле-ђа тежили су и били су упуВени, у првом реду, уништењу Србијине самосталности и нсзависности; али су они. V примени својој, довели и до упропаш-ћења многих наших државних и народних гековина. Последице непријатељске инвазије нису само у томе, што су задржале бујни ток нашег младог живота, него још више у рушењу и делом уништењу стогодишњег нашсг рада и несумњивог напретка. Тешко је, за сада, одредити штете Срби јине у току овога рата; али се још сада може тврдити, да су оне стварне и врло озбиљне. Пе упуштајући се у процену вредности изгубљеног ратног материЈала, набављеног пре и за време ратл под притиском сталног спремања и отворених прегња наших нспријателка, ни у утврђивање свију ратних трошкова, наметнутих нам злочиначким нападом. што ће се, свакојако, морати платити, покуша-ћемо представити, ма и у најблеЈјоЈ слици, шта су све Силе из ( поразума имале у виду, кад су, уз васпостављање СрбиЈе, истакле, као један од најважнијих циљева рага, плаћање Србијиоштете за причињенс штете. За стотину година свога живота, скоро без прекида изложеног страховитим сметњама споља, Србија је постигла била огромне успехе и учинила гигантски корак на пољу напретка: и у културном, и у економском, и у привредном, и у сваком другом послу. Она је примала и у свој живог уносила најсавремсније тековине човечанства. И она то није напразно радила. 'Гешко да има државе, да је за тако кратак период дала боље резултате. А сви ти резул-
, тати, или су најездом и ' злочиначким тежњама нсI пријагељским устављени, јили су знатно окрњени, !или су, најзад, потпуно уништени. Нпша привреда цвала јс, тако рећи, најлепшим | полетом развоја. Тртвијна, постављена на солид! ну основу, била јс при; влачна и често служила ;за пример. Индустрија 'е, додуше, била у повоју, јали су и у њсно развиће 'уложени озбиљни капи. тали. Сем тога, Србијаје ,била у свему богато снабјдевена. И кад би сс појкушала процениги вред| ност свију I их гековина и енега онога што је било и што се уложило у поједине г]>ане њених по.треба и захтева, дошло би се до и.шена-ђујуТих и наЈбољих релултата. А шга да кажемо о њеној пољоприврсдм и другим привредним гранама? На том пољу ураЈјсно је можда највишс. Твсдсне су биле свуда, по целој Србији.најсавременијепо: љопривредне справе и машинс; ситна и крупна стока оплсмењавана је најбољим пасминама; живинарство ее подизало, најбољим начинима. Све се развијало и подизало снабдевало и обезое1>ивало по примеру најнапреднијих држава и народа. У Србији, скоро еминентно сељачкој земљи, није било човека без куће и кућишта, без стоке и других потреба. Зато у њој није пролетаријат ни могао да се развија, а о просјачењ}", какво ее види !по другим државама, какво ми. Срби, видимо овде на сваком кораку, није било ни говора. За Србију, као ретко за коју другу земљу, могло се је слободно казати, да је, после стотину година смишљеног и истрајног ])ада, на земљишту Бо' гом благословеном, била земља правог благостања. I Дивљачком најездомсвирепих непријатеља многа је тековина уништсна или упропашћена, нешто услед ратне неизбежности, а много вишс услед њихове грабљивости. Познато је, из ухваћених
наредаоа, да је генерал Макензсн, кад је његов напад на Београд наишао на несаломљив отпор, обеФ.ао своји.ч трупама, да ■ће им, кад извршс први евој задатак, дозволити пљачку по вољи. II онје то обе-ћање одиста и испунио. А што сс радило у Београду, радило се и по осталој Србији. Познато нам је, а то је познато и осталом свету, да су паши непријатељи покупили и одисли из Србије јчак и бакрачс, наЦеие по јприватним кућама. Једна|ко су сс држали и Бугај ри. Они су, на при.мер, Јпокупилп по Србији, под њиховом администрацијом, све пол.опривреднс справе и машине и однели Бугарску. 'Гако су радили и са осталим сгва!рима од ма какве вредноути: са музејима, библијотекама, црквеним утварама и реликвијама, ссљачким подвозним средI ствима и свима другим потребама, с којима је Србија била богато снабдевена. Штетау пропалој стоци огромна је. Исто тако и житу, воћу и другим продуктима и потребама. А 1све те штете почињене ‘су ратом, наметнутим Србији од злочиначких нспријатеља. Они су напа‘ли Србију, да би јој }чшштили самосталност и не1 јзависност; они су јс нај пали, да би сс користили ј њеним богаством и ње■ ним тсковинама: они су јје опљачкали ииз ње изнели све што им је запало за око; они су то чинили верујући у свој}’ силу и своју нобеду. Али је та сила ве1т малаксала, а побсда им је још раније окренула леђа. Наши велики пријате-! љи и заштитници, свесни своје снаге и свога права, убеђени у коначну победу’своје ствари, азнајући при том. шта је све њихова јуначка и верна савезннца Србија препатила, иставили су на првом месту, у низу циљева рата, пла-ћање Србији оштсте за причињене штете. Без тога, као ни без васпостављања Србије, они не пристају на мир с непријатељима, ма да ови за њим толико много чезну. Наши пријатељи траже то за нас у име правде и морала; они то траже зато, што је Србија,
иеправсдно нападнута и оштећсна, остала до краја на бранику права и слободе, шго је и до сада од своје стране много допринела. да се спречи потпуна и коначна несрећа, спремана од Нсмачке. Аустријс. Турскс и Бугарске не само њој, него и цслом човечанству.
НЕМАЧКИ УСЛОВИ или млаћење празне сламе Лозана, 8. јануара ‘Газет де Ј1оаан“ публикује следећу инфориацвју: Према извештајвма, — кало једна де::еша из Цвриха тврдп из врло свгурног Езвора, друга нота Централних Сила Споразуму нлбр.ја прецизне услове Главни би услови билв: 1. Ктакуација Белгије за белгијски Коиго. 2 Квакуација Сеаерне Француске у замену за немачке ко лоније које је Споразум посео. 3. Сгвара 1 ве Краљеввне Пол. ске у границама велвче Варшавске војводине, нзузимајући област Сугалки. 4 Ствараше ЛитВанске крал>евине, састављене из старих области Вилне, Ковна, Гродва в Суаатки н Курландије која би са чувала своју локалну аутономију. 5. Усгуоаље Русији источне Галвције до Сана.
ЧЕШКА 0 П 03 ИЦИЈА Мере противу Чеха ГЈредседник аустрвјске Господске Куце принц Виндишгре . објавио је у часспису »Најесте Рајх> један врло интересантан чланак, у коме се каже, да је у почетку децембра граф Клам Мартвнсц предложио взвршком од бору чешких велеаоселника јед ну резолуодју, у којој се осу ђивала издаја Че.ха према држа ви. Ала је већина одбацила овај предлог. Винаишгрец идј-вл.ује да цреллог Мартинецов показује права пут преставницима чешког народа. Сав утгцај чешког народа и аеговнх представника, повереље у јавном мишљењу које овај тако развијек народ има, дошло 5и у питан.е, ако п,еговп прег.стаЕ нкци не би па вреие изговорили ослободилачку реч коју сав сает очекује и чиме би посведочилн свој „аусгриски“ латриОтвзам. Раани знаци показују да отказ чешких странака већ доноси своје плодове које Ввндвшгрен наговештава. Сваки се дан јавља за прнгмсак »оји влада вршв над Чесвма, чији стпор парализује свака акт влвдвн. После растурања удружења чешких .елез нвца, после изјаве ца завештање Коново, намењеио подазању Универзитета у Моравској, не вредн, сад се јавља за растурање чешког друштва у Бечу ‘Славаја 1- ' и це финитивно укадање места чешког министра у кабвнету.
Б Лазаревић Са српсног Фронта — Иа мојих бележакл —
Коморџије По камењару — Чукама, на десној обали Црне, као слепи мишевн, припвле се разне јединице. Више нас, горе, по калењару непријатељ бије у теме. Бију с*е: од предњих најистакнутијвх дело*а до резерве, ко море, превијалишта... Положај не може бити гори. Дан ноћ на путу кретале су се коморе. Чим би непријатељ отпочео да туче, коморфвје су се растурали с*уда, претрчавала просторе, лежалв.устајали... Она су »ршили омај исти маневар као пешаднја прв напвду...
И ту је било доста жртава у људима и коаима. Видио сам кад је јевна граната пала кспод мазге. Срећа је што није експлодирала и коа> и чо*ек били ба разнешени. На о*ом месту ја бих могао да нарочито истакнем херојске подвиге два капетвна: аудитора
Трзка и комавдвра пртљага Чеде у моменту, кад јс граната распалвла по сред џакова са лебом.
Коморција. Мнлан Милић, редов, иначе врло угледан грађанин неготинскв, пошао је са осталим 25. окт , да изнесе муницију на Положаје. Један шрапнел расорскао се над колоном. Кошуљица од шрацнела погодила је Мшлана у трбух — просула и покидала црева. После 7 сах. он је издануо. Сутрадан, коморџија, ку*ар Пжт*ре*вћ из Вуковче, окр крајинског, носио је ручак војницима. Баш кад је почео да дели, непрвјатељско зрно убило га је на месту. Тога истог дана погинуо је и његов брат, а једнои другом коморџвји извадио је Др. Коста куршум из главе. Рањен је доле у биваку коморе.. На А 1212 вршен је 3. нов.