Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 271.

апад Бго сам на осиатрачаиди бркске батерије... Од једном брза артвљер. канонада. Пројектнли су брзо, један за другим, фвјукали преко наших глава. Кад смо се окренули ми смо видели шјл> ове брзе кввонаде. Пза нас, са ввса, спуштала се нскаква коморска кола Мспријател, је то опазио п осуо гранатама. У кслони читав лом. Бегало се на ске стране. Мазге без всђа. Коаоводди без мвзге. Једна мазта црни се иа путу убијена. Две друге натоварене, без вођа, мирно пасу у оред праскан.а од граната. Котбоводмк падају, дижу се. Бегају лево у једну јаругу. Артвљерија коси лево за 1 вима. Па 10-15 мвнута пало је око 8(3—100 граната... Пзвештен сам, да је један коморцчја погинуо, раљено двоје. Једна мазга је погинула и неколвко рашеиих... Једне ноћи сишли смо са А 1212 у праБпу Рапеша. Коморе вЈкујне оста.е су у једној јорузи тде силази пут. Пзјутра непријател.ске гранате и шрапнели о басуле су пут и јаругу. Тројпца су рлн.епа, ме!ју којвма и наш •прослввл.еви^ кувар — ‘Дрндар«. То је било 18. нов. Другог деаембра, непријател, је отворио урагапску ватру на нашу позадану — коморе тсод села Р... За пиглс иола сах. избачено је преко ЗООграната.

На Кајиакчалану, 4. окт. преко дана хладан вегар. У чутурица мрзне вода. Под ногама шкрипи смрзнута земља п травЈ. Преко ноК снежна вејаваца засиаа ша торе. Покривен са два ћебета, ја се, исаод шатора, грчпм од знме. Навлачзм ћебе преко главе. Дувам да б-их се загрејао. Тврдо тле па се непрестано окрећеи. Сваки час будан Хајде. Вуле, Макензен, Азва лар, Ботату — све надамца спрсмајте мазге. Попесите џакове, конопце. Ветар фијуче, а мени се кожа јежи. Помишљам на оке који са да, на пол.е, на овсш мразу, на мештају самаре, дреше смрзнуте конопце. Кроз снег, вејавипу, завејане путове, она се крећу правцем Чеганскнх коса ка профвјанту... Са свију страна, из свију једпница, крећу се коморе у профијант или слагалншга за храну и муницију. Вбљз поћв ноћу да

би се на време стнгло. Треба прећи откривене путове под заштитом мрака. То бивасвакеноћи. Била киша, снег, вејавица, ,мрачно. мисечина — мора се , ићи. Где има пута, Боже помози, добро је. Али има врлети, каме шара, козије стазе. Ту се н прв највећој помрчини мора поћи... . Пде се у свима прзвцима. Ка положајима, да однесу храну за стомак и оружје у рову, онима на предстражи. У позадину ка ] донесу шта треба за сугра... — Сврнгаће се —

нув се као бранвлгц угнетенгх народа, особвто тах је према у говорима чувар слобода фчког народа! 1 ’ ',.*Л -• -

Вечни закон еволуције не може чинити изуаетак због оних у деслотату. Прв.миче се ч-»с казне! (Број 211.). Пол Луј . - *'.-г.а^'_г,жгш4«иав»

СА РАТНИХ ФРОНТОВА

ГРЧКА ЈЛТАМПА ,.Неа Алитија". Оотрво Цвтера првгало је накој На родној Влади а збацазо краљ« Бовстантина. То је прва крај од оних гато се налазе под а твнским деопотатом која долвјз да појћча народни покрет после иредаје с&везначког ул тзмагума онима у Атави, у коме јс ултиматуму и* *реком сгајадо да Спорпзум нрциа обавв *у да не допуста ва (уву вла па мору ширење влаети Иародне Владе над зев.љама воје стоје под вдашћу Атвнаке држкве. Па впак је Цитера иришла, а протест Атдпе код носланика Саоразума осгао је беа лејства, јер, као што је правилао одговорено господи из десаотата, „Споразум не може принудит* станознИке онога острпа да прц ме вааст коју одбацују« 11 тако данас Цитера даје иајјаеннји цока* о нствва коју смо па овом месту изразпди оутрадан но предаја ултиматума у Агвни. „Народпз покрет — пгсали смо — дело јс пародво душе, и оп ће незндржапо вћ« сзојим путсм. Савезничке војне мрра неће мска спречгти аегово ши рење. Ове св мере могу нрелу јвмр.ги на гранацв, може се спречатв део нароцне војске да продре у Теоал»ју. Алн какау ће оалу внатн опе мер; када се нзродпа дугпа влркз* са овом снагом у Тесалвјз, у Цубеји и другде, као шго се взразвла и Езражнва свакодне8но по острвима н по нодонејаиа снољног ЕлапстваУ. Шта су дакле помогла овкма у Атена обећаша дата у ултиматуму о спречавзљу нарадног покрета да се шври по десаотату?! II може лв Споразум да сухој| форми жртвује суштипу лпберал ! нпх начела, радп којих се упу - I стила у цннозски овај рат, встак-

Са сулунског зронта — француски комипвке Солун, 8. јануара У току јуцершшкег дк«а нонрајател,ск !1 в срлопа артдлг-рија удајамио с у боЈгб&рделнле разле подсжаје. Протпрошле нгћа и ЈЈче ва атадијанеком секгору било је ј*ко пушкараше. Пеирвјвтељ је на вдше моста употребво ро воескв топове. На фраоцуском сектору ј»че пушкараае вего обичао.

Фраадуски комининс Париз, 8. јануара У току претпрошле ноћи јака арти.љереска борба у облаши Плесвд коа. У Аргони су французи имали малог усаеха на сектору Ролвнта. На осталом фронту ноћ је прешла ва мвру. У области северно и јужно од Ласваи, бпла је врло јака артиљеријска борба у току јучерашшег дана. Немца су взвршила један пренад на наше положије који је пропао. Северо западно од Соасона, Французи су успела у једном препаду »а заробе војнике. У Елзасу сукоб патрола на ссктору Бунхаупта. Једна јака извидница која је покушала аа се приближи фран- | во ј вика цускии лииијама у области јуI о запздно од Алткирха била је одбијена нашом ватром. На осгалом фронту обична канонада. Енглески команике Лондон, 8. јан Паше су трупе извршвле један срећан напад претпрошле ноћа источно од Сент Ело а. На нашој

који су претрпели велике губитке од руске артиљервје. Борбе се настављају. На осталом фронту од Дорне до Црног Мора пешачко пушкара»е и слаба артмљериска ватра. Руеки коминнк* Петрофад, 8. јапуара На аанадном фронту пушка раше и акција извпдница. На румунском фронту у обласги Бара са, непријатељ је ирешао у сфан зиву али је одбачен. Непријатељ је такође прешао у офанзиву југо источно од Рокочаје алв Оез успсха. У овој је операцији не првјатељ употребио експлозивне куршуме. Италијански коминино Рпм, 8. јанухра. На нталијанском фронту нвјеј бвло догађаја од важносги. На горшем е средњем току Соче јака актгвност кепријатељске артиље рије и дејствз машина за баца ње бомби Наша је артиљерија успешно одговарала. На Красу неоријатељ је с вре мена на време тукао артиљеријом наше положаје. Наше су батерије нореметиле покрет кеаријатељских трупа у околини Ран цнано и у Еуктел де Тоа. Наше су иавиднице заробвле неколако

Операције у АФрици Накнадне вести које су ститле о напредовању генерала Бевеса у правцу ка Руфиџа (река која се улива у море од прилике на 100 мвља јужно од Дар ес Сала он а) казују да су британске трупе напустмле Квахомбду, да су за 7 и по чассва прешле 10

лингји, севсрно од Соме, бала је миља ка југу и да су се улого

целог дана велвка обострана артиљериска активност. Румунски коминике Јаш, 8. јавуара На западној граница Молдавије непрајатељ је напао у долинв Бистре Воде али је био сдбијен.

рвле на обалв реке Њикбуша. У једној депешв генерала Смата која је дошаа јуче у подое каже се. »Непрвјатељ се повукао из Бехобехо; ви немате времсна па губљење.* Једна пзввдначка колона наставпла је напредовг* ае а друге три упутиле су се

Између Каспве и Сушвце, вашс. кроз једну прастару шуму ради трупе стзлно нападају неприја нреноса топоиатељ» и поред рђчвог дремена. У! Озе су колоне прешле 3 миље обласш Наисети на ушћу реке за 22 часа кроз један диваљ преРпмнвкул—Серег — непрзјатељ део нун преирека в стигле су на је извршио ваше јаквх папада реку. 3. јануара (ао н). Трупе|

Ф Е Љ Т О Н + МИЛИЈА П. ЛАЗИЋ пешвдвјск* ПОТПОРЈЧПВК

У бојном вр.лету па мрскг.гпе пр«]атеља, 10 новсмбра 1916 годзне, ш* десвој оСали Црне Рове, на Васу Грунишком, врчсћа себ* пјт ка мивој Отац банв, паде, ногођсн вуршумом, Мнлвја П. ЛнјиФ, псшадиски погПСручВИК ЈСДЕОГ ОД ННШИХ Хр* брвх пукона. паде, драга Милијч, не сачекавшв да низ.» ш сдоболну Веавку Србвју, ооЈобођсне роиства родвтеље, браћу и сестре својо, које те у мору сува че кају. Мрски дуншаивн плсмена сриског уоудмо се да ти одугме млађдш жпвот, пун иЈеалв, и угаси »вегду твоју воја се бв шс ток пој*вида ва хорнонгу.

Сгдба је хтелд да твјјо ојвђспо тело покр?в* грудн слободее сраокв *сил.о, и дв твој гроб ие буте уеамљ р п, јер Црна Река јот ол 1912 годвнч течв сбо'јена херојском крвљу иалих Ср ба, и иа њецвм обазима, норед тебе, леже млогк надн »а лете клеје Цона Гека, под чијвм се окркљем ннлвки тпоје вигешко то до. причаће ноколсњама дерој ски дела твсја и твојих другова, која починдсте на њеним о бадама *а спао своје Откцбдне, к учићо лх гако треба мрета *а Слободу и Срнчтво. А оведоци њ ној вричи биће маоге хТмве Шкдих бораца, међу којима оиро

мно место Зћувкма и твоја. Твојим родвтгљнм«, брлћи и сестрама рећ* ћ«мо да не туже *а тобом, јер са сво; мдјдв живот жртвовао лн нх ропства спасега в I оцогпеш ствврању Веллке Србије. Ожалошћека браћа твоја продужују борбу са истлм олушевљењем да те ао-тојно осввте. Покојнч Милија рођен је 1893. године у селу Узићима, округ Ужвчки. Свршио је тргозачку в по својој жељи отишао у нодофирску школу, где га је затекао турски рат 1912. године. Милија се као јушк бсрио на Ристовцу, Бујановцу, Кумаиову, Бабуне, Бакарном Гумну, Бвтољу в на Сккдру у турском рату; затим на Брегалници и Говедарнику у рату с Бугарсг пм; на Шапау и у Срему, м» Ц* . на

Косиају и Београду, на Власиии, Лесковцу и КосОву у овоме рату; тад је на Косову примио чету и превео је преко Албаније. На овом фронту ступио је у борбу на Кајмакчалану, Бвтољу, Паанскгм Косамн. У сасма т*м бор бама својвм рукама кидао је бодљикаае жице и себи крчио нут при наступању.. Погинуо је славно, с пушком у руци, на Грунвшту, поред најбољсг српскОг јунака Вука Поповића Милија се одтпвкопао у свима р»то*ама као јунак. 11»егова смрт долазв у дане ст*арања Велике Србзје, којој би за аеи културни развнтак био в доцније од корвстг. Бог да га проств и лака му сртска фуда аекље, аа чвје је дпбросвој млади жквот ноложво. Другови.

су реку прешле и улогорипе су се на другој обали 7- ујутру кад је поднео рапорт, генералу Беаесу су честитали нлтвој лздржљивости4. генерал Бевес се упустиоу борбу са неирвјатељем који је хтеО да му спречи прслаз преко реке и заробио је белце и ззве сан број урођеника, који су носили мунппију и комору. Ова је оаерацаја појачала прц. тисак који је вршила братада генерала Схепарда. Непријатељ је бво приморан да се поау. че на југ, у једну неродну а пусту обтаст.

Спремност противу сваке инвазије Из .Чондона јавд.ају: Швајцарско посланство у овој вароши нијс још примило званичнс информације о јављеној концентрацији немачких трупа близу Базела и Костанца. Извесно је да Швајцарска не1»е ни у ком случају допустити непријате.нску инвазију. Врло је тешко предвидети разлоге које би Немачка могла навести, да се оправда због напада на швајцарску територију, јср се је Швајцарска најлојалније држала у овом рату према ратујуКим странама. Једино разлог војне потребе нападач би могао употребити као оправдање.

ћ итал»Ј!'НСном фронту — Природне теренске тешкоће Цврвх, 8. јануара. Генергл Евен Бек, говорећв о карактеру борбе на фронту !,ог Краса, опнсује у 'Цајтушу* огромне тешкоће које нталијакске труае имају да издрже абог азанвнског терена који је врло зго дан непријатељу као одбраиа Он говори о лвжној диверсији » каже да заузеће встакнутог мо ста ксд Гор»це нмје окрњело главну аустргјску линију источво од вароши, али признаЈе да се положаји развгјају на јежној го тово I равој лвиија без нс 1 акн>' тих мсста. 'Ова је линаЈа — ка же он — била на ввше м ста

1- ВИДОЈЕ ЧИВОВИ поднаредник И ти св драги мој Чивовићу нри заузећу ПЈумовите чуке кое »Пуловог Камена,* којп беше кључ свих Пожарсквх коса- II1» са својом младећскоа крвгу оросио пра! миле отацбине п сасво' јим ииеном стао у ргд оких. ко јп падоше за славу в слоболу своје ота .гонне. Твоји ће се дру гови тебе увек сећаги, а н с»да немл дана а да се о теби не го вори, јер си бво друг и као вој вик увек мећу прввм, а свагдв са предњачио првмером, и 1 То св и својвм животом посведочио. Ја немам реча нв себе да утешим, а још мање твоје родмгеље. Но, зато ће пм тшој брвт пр« датш ва утеху, а осгалвма за