Velika Srbija

С7ГАНА 1.

СОЛУН, УТОРАК 14 МАРТА 1917. ГОЛ.

БРШ 336.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНБ

ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Мссечно 3 франка, тромесечно 9 фри кака, годишње 36 фраиака ОГЛАСИ СЕ ПРИЈМАЈУ ПО ПОГОДБИ

ЕН 6КШБЕ 8ЕКВ1Е

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Сган уредништва у.таца Колопбо 33 Солун. БРОЈ 10 сант.

Д0ГАМЈИ_У РУСИЈИ Пегрсгрзд, 14. марта Неколико су делегацнја из уиутрашњости приспеле |*вде да положе заклетву на вериост новој влади. Г. Роианне их је одушгвљеио примно и изјзвк.ј: Као и Фран|цуска, наша влада нма за девизу »Слободу, Једнакост к Братство.« Петроерзд, 14. мзрта Св Синвд Је изјавио да је револуција Божјс дело. Он |је позвзо в рне да испуие своју хрнпгћанску и гра%анску | дужност. Р>:м, 14. л^арт? У италијанском парламенту, посланик Туати је са по1х«алоЈи м одушевљек.ем говорио о новсј Русији и о гвалуцијк која је наступнла у друштвеним руским институ| цијамг. Г. Бозели, председник мннистарског савета пожелео Iје учвршћивање новог режима и слободе Петроград, 14. марта Саобра^ај кола отпочео је нормално. Не крстзве ули«лиа блннднрвки аутомобдли нити патроле. Влада је нарсдила да се поставе одреди од седан војнвка пред послакствима, да би се осигурала безбедност страних представнмка. Петроград, 14. марта Сазнало се сад« да је бивши миикстар унутрашњих дела, г. Протопопов, интерниран у једиој тврђави са члановима претходног кабнкета, инсталирао у р 8ним квартовима Петрограда и на сакривеним местима око хмљаду митраљеза, намењених за фронт, са жандармима, муницијом и са великом количином хране која ]'е потребна за внше даиа руковаоцима тога ору*>а. У току револуције ови су митраљези отворили паклену ватру на пролазнике н револуционарне трупе које су ишле улицама престоннце. Жртве бк биле још веће да г. Протоиопов, када је ухаишен, није био силом нагнан да тачно означи где су митраљези сакривени.

них Немаца врши се са- блата“ учинила јете се они китетсхим возовима, з Бу- у Софији почеше трезиигара теретним и иа голим ти и, по своме урођеном даскама, док Немац има кукавичлуку, чак и извиудобну постељу. Снабде- њавати. „Народни Права"

вање се првенствено Немцима врши, па тек Бугарима. По командама ме-

донео Је уводни чланак, величајући моћ и душу гер.манског народа а„Мир“

ста, Бугарин ]е ту форме орган бивших русофила,

Бугарско-немачки односи

Од скора се у Софији много говори о бугаро-немачким односима. Последњи су их тако притегли да се Бугари већ ие осећају као у сзојој кући. Радославов изззван другим питањима држао је читаво прсдавање у Собрању о овим односима. То је дало повода да се је дотадање шапутање претворило ! гласнију дискусију и да ИЗ Собрања пређе на упицу. Између ових савезника није све потаман. То сами Бугари признају. НемЦи по својпј урођеној наДутости с висине гледају на Бугаре, које сматрају много нижим од себе. То с е да на сваксм кораку осетити. То није само између сфицира и чиновника. већ и између самих војника. Нггде се не може наћи гостионкца или менажа у кОјОј би се офи-

!цири немачки и бугарски јхранили заједно. Чак ка:фану коју посећују бугарски гф^цири, Немци врло пажљиво избегавају и обратно, а о заједничком стачовању у једној згради, ' не може бити ни речи. Од јкаквог узајамног гостовања или заједничког весеЛха, нема ни помена. Немачки војници не осећају ни трунке колегиалности према бугарским; на против, ове малтретирају. Није реткост видети претовзрена бугарског војчика, који носи ствари немачкнх г.одофицира па чак и простих војника. Немац—војник, ако му претекне хлеб или дуван, никад неће, не да поклони, већ, да прода бугзрском војнику. Ако је покрет војске, Бугарин пешачи, а Немац се превози или возом или аутомобилима. Пренос рање-

ради старешина, али обичан капетан немачки старији је од бугарског пуковнмка. По штабовима је исти случај. То је дало повода да Бутари ропћу, али не смеју ништа. Тим постулком Немци су за навек убили сваку снмпати]у бугарских војника и официра. Нико их не измири више. Последњи, са стиснутом песнииом изјављују негодовање неустежући се да то пред грађанима иЗјављују. Немци пзк јазно су гозорили: „Бугаре смо сматрзли за јунаке, али смо се преварили. Њих задржавају наши митраљези и топови, иначе би као обичне кукавице стругнули.“ Ова је изјава учинила те је био двобој у Букову (близу Битоља) између једног бугарског и једног немачког официра, у кодде је други платио животом. Немцима се не могу лако опростити она силна бешчашћења која су над женскињем по Маћедонији и Бугарској извршили. Тај дивљи нагон ко]и се не одваја од немачког војника, силно је огорчење код маћедонског етановништва изазвао. Није мањи случај ки са крађама које је та „културна“ во]ска извршила. Нигде, само ако им се прилика указала, нису пропустили а да не ошвачка]у било кућу или дућан а у згоднбм случају и поједине грађане ако их насзмо нађу. Народ у Маћедонији упорсђуја ове модерне пљачкаше са некадањим дебарским Ариаутима, које је предводио чувени зликовац Исљам Гаран, исдАеје се њиховој култури, са К050М се они галантно размећу. Све се, дакле, ово до сада шапутало само, али кад је „прешладарамеру", изашло се на чистнну и ортаци у пљачкању -и безакоњу отпочеше да се обрачунавају. У Ссфији се данас са највећим задовољством Немци оговара-

у свему му ]е секундирао, па чак у хвалисању Немаца и претекао. Бугарски министар председник и њихова Врховна Командапослали су поверљиве расписе у којима препоручују, да се са оговарањем г рестане и да се свако изазивање Немаца избегава, па макар то намерно Немци чинили. Тешко да ће ово постићи жељено дејство. Ето такво ]е стање између удружених разбојника. Бугарска ропска душа л*сра све подкосити. Они су то заслужили. „Дављеннк се за сламку хвата“ те и ови измећари германизма морају вршити све оно што им госе буду наређивале, јер су у неваљалству толико огрезли, да им нема места међу поштеним и културним народима. Ћ.

Грчка штампа »Фос« Поздрав Државног Друштвг војсци. Грчко Држбвк* Друштво упут«ло је преко лтинистра војног народној војсци следеКн поздрав: »Храбрим официри^а и војници.ма, којима је раса поверила освету части и спар Отаџбине, Грчко Државно Друштво отваргјуЈти свој први скуп шгље срдачан братски поздрав. Одабрана децо кародна, кроз кратко време затрубиће труба ссвете, и грчки карод ндта непоколебљнво уверење дг нећете оповрћи ни предачку историју, ни наде које је у вас положие; д». ћете опет, поред славних воф сака силних заштитнИка нашег нгрода, као бујице појурите на вгша обична поља части, да би сте опет нагомилали пирзмиде трофеја и да бисте узабрали опег нове ловоре слаЕе. Постоља Грчке Отаџбине, када са неупоредљквом вашом дисциплином и грчким хероизмом будете кидали бодљикаве жице, пробијали линије, прескакали неприступне бедеме, пазите! ту пред собом спазићете раскопане гробове и кости растурене: ју, али само једна Добра|биће гробови и свете мошти вазврчкз „Берликер Таге-[ше браће сабораца са Кукуша

] и Џулшје, и тражиће од вас ос| *ету. Скините тада капе, пскриј[ те гробове дивљим цвећем, и за! куните се да ћете нх осветити јсатирући и оскврнитеље њихо! вих гробова и рушитеље њихо: вог дела. Наћи ћете такође на свом пу'ту одсечене главе и Ископане очи, покријте их лаком земљсм то су глзве и очи мученика за Народну Ице^у. Чућете крике очајања и стида бешчашћевих грчких девојака и клане деце, која вековима чекају пол^оћ од вас. Спасите част девојака, осветите част Елинства. Браћо и другови, када летећи Нз победе у славу будете ужурбано хитали ка Софнји, Мар.чци и Јонији да бисте положили поуздане гемеље Грчкој Народне Борбе, — Грчко Државно Друштвс, обрађујући зел!л >1 ште нацртаће и оно темеље кинеског зида, који ће заштитити вгше дело. И када вас као триумфаторе ваше мгјке, ваша деца к ваше жене понссна чела и са сузама радости буду грлили и цвећем засбпали, иопетту близу будно ђе стајати „Грчко Држа«но Друштво», готово да вам помогне и да му ви помогнете у подизању сигурнсг бедема, коме никаква теократска олуја неће внше моћи нгхудити, како би под његовом заштнтом Велика Отаџбика, коју ћете сутра ствврити својом крвљу и својим хероизмсм, безбрижно у будуће ишла својнм цивилизаторским путем, и како би опет постала слгвиа и поштована пријатељица и саеезница о коју се отимају. Грчка која блиста и којг опет засењује. Живела Грчка Отаџбина Живела Народна Војска. (Дословно из броја 1010.). Пол Луј.

Битољски фронт — Ток операција од 2 до 1* марта. —

(Званичан извештај) Немачки коминикеи похушали су да сјвјне успехе наше Источне Војске на Битољском фровту претворе у »ништавке ударце.« Када призчају, да смо ви 2 и 5 марта постигли ргзне добити сев. зап. од Битољз, они веле, да су кх борбе два следећа двна повратиле на почетне положаје. Лако је утврдити факта. Од 6 новембра 1916, хада смо ушли у Битољ, Бугари се беху ушанчили на плвтоу, којв доминира вароши са северозапада. Њихсва прва линија почињала је од долине Драгора 1 км. ист. од села Братиндола