Velika Srbija

БРОЈ 727.

СОЛУН, СРЕДА 18. АПРИЛА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 4 50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми.

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уређује О Д Б 0 Р

БРОЈ 15 леп га

ЗНАЧАЈНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ Поводом пута Наследника Престола у Атину

Пре неколико дана био је у Атини, престоници Грчке, Његово Краљевско Височанство Наследник Престола Александар. Њега је тамо водила и одвела синовља љубав према узвишеној личности Њсговог Величанства Краља Петра. Због гогајеЊегов пут у Атину имао и према Грчкој, као и према другимдржавама, сасвим приватан карактер; због тога је Он и путоваоинкогнито.приватне, незванично. Али и поред таквог карактера пута Његовог Краљевског Височанствз, Њсму је, као највишем предетавнику Српског Народа, био

штву слободних народа н без предрасуда пришла извршењу својих обавс зд. Тако јс најпосле и морало бити! У најтежим временима наше исполинеке борбе, кадјесеверни непријатељ, удруштвуса Немачком, и по четврти пут почео да трпи поразе од наших храбрих војника, и кадје, у једпом по непријатеља прилично опасном моменту, издајничка и вероломна Бугарска мучки и с леЈза напала искрвављену и заморену Србију, — онда је Српски Народ упро свој поглед најуг, према својој еавезници Грчкој.

приреЈјен такав дочек у | Али му Грчка, спутана Атини, да се имамо ра-Њаметнутом вољом јешта поносити, што је*дног ту!>инца по осеТанова препороЈзена Грч-јјима, није могла да одка, народна Грчка, са говори онако како је

својим узвишеним младим и уставним Владаоцем, Његовим Величанством Краљем Александром, а не туЈзинска Грчка,

поно-

она желела и оила дужна да одговори. Српски Парод је то разумео и кренуо се без мржње и осудс лреко • Алба-нкје. Он ни онда, као ни во стала, као наш са-)пре тога, као ни доцвезник, у ред држава, јније, није ни за час озкоје се боре за слободу, (биљно посумњао у приправо и част. Почасти, јјатељска осећања и исуказане од лепе грчке! крену жељу Грчког Напрестонице, пријатељ- \ рода да испуни евоје саског грчког народа иј везничке обавезе. Болењеговог потпуно у- - лога је унутрашње стаставног Краља нашем ње у Грчкој, јер је оно

Вршиоцу Краљевске Власти, Носиоцу идејс народног ослобоЈзења и уједињења и Врховном Команданту наше херојске војске, учињене су уједно и целокупном нашем троименомнароду. Оне су нам сведок и гарантија, да је Грчка, свесна своје дужности и својих правих народних интереса, изабрала одговарајуће место у дру-

имало пресудан утицаЈ на њено спољашње држање; али је веровао и живеоу нади.да ће свест и патриотизам Грчког Народа на крају ипак триумфовати. Доцнији догафаји оправдали су веру Српског Народа. Грчка је збацила са себе вео самовоље једног туђинца и пошласвојим историјским путем. За нас је

од велике важности факт, што је Грчка, посгајући поново народна, поставила себи као најважиију дужност: извршењс обавеза савезног уговора. Чак се може казати, да је.утоме знаку и извела значајну промену свог унутрашњег стања. И она је одмах прешла са речи на дела. Њена војска поново је стала поред српских другова по оружју из 1912. и 1913. године. Убефени смо, да се је Грчки Народ обрадовао овомпреокрету у својој класичној отацбини, као што му се обрадовао и Српски Народ. Многе појаве сведоче о томе са пуном искренош ћу. А као један редак доказ елужи и леп дочек нашег Врховног Команданта и Вршиоца дужности Краљевске Власти, Њсговог Краљевског Височанства Наследника Престола А лександра. Тај леп дочек и пријем Српски Народ сматра као значајну манифестацију љубави, пријатељства и ссессплчко пер::ссти ц. ле Грчке, од садашњег њеиог Владаоца па до на»простијег сељака. > њему он гледа једну гарантију више за буду-ће односе, који се данас учврцгћују заједничким проливањемкр ви и подижу на коетима одабраних синова обају народа у циљу обезбефења заједничке лепше будућности.

ПОЈНТМЧНЕ ВЕСГи Берн, 18. — Б уриан и Килман, министри снољних послова А устро-Угарске и Немачке, отпутовили су за Будим-Пешту. Централне силе сада подржавају уступање Б есарабије Украјини , како би изазвале абдикаци-

ју румунског краља Фердчнанда. Цнрих 18. — Пемачке аустрија е странке траже да се образује кабинет искључиво од Немаца. Образоваљс кобинета било би поверенЈ рафу Таронту. У Аустр 'ч све вшие јача пангерма чстичка струја. Атина 18. — Г. Веназелос је дуго разговарао са генералом Бордоим. Одмах нотом сизаан је министарски савет под председништвом г. Венизелоса. Берн, 18. — »Наје Фраје П ресе« доноси састав ма1јарског кабинета: Ссчењи председник владе; Грац министар трговине; Батоки миниетар финансија; Јован Зи: и министар привреде; [Цурмај министар просвете и црквених нослови. СТДЊЕ У БУГДРСНОЈ Предутете мере »сигурности« I нри.), 18. априла Дописнлк Пти Паризијена у Цсриху јавља: Бугарски листови песимисгичкип 'малрају војну ситтацију :едном објављеном цирКумару каже се: да је свака јавна или приватна диекусија о трајању и продужен.у рата строго забрањена и да Ке сви они који не поступе по наредби бити строго кажњени. У другом циркулару ее вели: да сгановништво нема права да се жали иа рћаву каквоћу и малу ко1 личину хлеба коју добија. Немачки командант места у Софији објавио је становништву да су предузете озбиљне мере противу дезертирања. Један бугарски лист доноси, да су немачки ми траљесци смештени у каеарне и саветује војницима и грађанима да се не упућују у гомилама ка војним установама, пошто су

сви протести безуспешни и пошто ће свака манифестација б е з сажалења бити угушена.

ПРЕДВИЂАЊА Карактеристична. инјава бившег канцелара Цирих, 18. априла Бивши царски канцелар Михаелис дао је уреднику Лецте Минхенер Нахритен следећу изјаву: »Ми се морамо припремити да без роптања поднесемо велику беду после рата. Ми ћемо поднети страховите оскудице после закл,ученог мира, Реткост и скупоћа свих ства[)И ће дуго трајати; нарочито оскудица у храни, оделу и обући биће огромпа. Ми ћемо бити приморани на мародну реквизицију. Ако се ми унапред не одлучимо да несело поднесемо све беде, ми не ћемо имати никакву радост и добит од мира који се мора закључиги још у току ове године«. Ову изјаву објавили су сви немачки листови.

ИОЗИ ЗАПЛЕТИ Положај Холандије и Швајцарске Цирих, 18. априла Немачки листови истићу да ће Швајцарска и Холандија кад тад, силом околности, морати ући у рат. ) Ови значајни иаписи и многа друга факта изазвали су велику узнемиреност у Холандији. Званични кругови не крију озбиљност ситуације. Холандски министар спољних послова, одговарајући отоменаједпу интерпелацију у парламенту, рекао је: да не може говорити детаљно о започегим преговорима, али је извесно да они нису повољни и да је он обавезан ; да саопшги парламенту да је иитање врло озбиљно и да су предузете мере за сваку евентуалност.

Ситуација је у толико озбиљнија, што у овом моменту у Немачкој управља милитаристичка странка и што је Килман нападнуг од конзервативно пангермани сгичке странке. Он није могао да употреби свој утицај умереиости. Од почетка овога рата Холандија није запала у тако озбиљну кризу као данас. Немогуће је предвидети да ли ће се Холандија, попуштајући у једном питању, сутра наћи пред захтевима који се не могу сложити са њеном неутралношћу. Берн, 18. априла Према информацијама из сигурног извора, односи између Холандије и Немачке постају све затегнутији. Холандски министар војни предузео је све војне припреме да дочека сваку евен туалност. Према другим извештајима, измећу Холандије и Швајцарске постоји споразум о заједиичкој акцији противу Немачке.

НОВИ ДЕТАЉК Поводом прашких демонстрација Цирих, 18. априла Локал Анцајгер доноси дегаље о ономадашњим антинемачким демонстрацијама у Прагу. Између осталог доноси и ово: Чешки посланик Сокол, говорећи на једном збору, учиниоје атузију на мемоаре киеза Лихновског и жуч го је напао цара Виљема. После оваког говора владин комесар је распустио збор. УзруЈана маса држз (а је нов митинг пред ценралним бироом полицнје и тукла је камењем агенте који су покушавали д& интервенишу. Потомје огромна маса света демонстрирала пред немачким клубом, акламујући Масарима и шефове влада Сила Споразума и певајући патриотске песме.

ОБНОВЉЕЊЕ НАШЕГ СТОЧАРСТВА Једно важно питање

Две су чињенице, из којих, у главном, можемо обновити наше сгочарство: паша домаћа стока, у колико је буде било, и, у погледу коњарства, војна стока наша и наших савезника, у колико је од њих можемо добити. Унапређење сточарства — побољшање раса итд. —има се такођер одмах узети у обзир да би се цела ствар почела рационално и да се не би дангубило, али оно је сада по својој природи подрећено обновљењу сточарства, — јер неколико стотина или хиљада увезених приплодних грла, без обзира хоћемо ли их кади колико моћи да имамо, ни по своме броју ии по својој природи не могу да чине оио од чега наш народ има — у блиској будућности — да опстане: да уради земљу и да се исхрани.

Услед гога ми ћемо се у овом чланку позабавити само са обновљењем сточарства. Мере за ово обновљење имају бити све оне, које служе да се нашастока, колико је будемо имали, очува, у потребној мери заштити и да се створе услови за њен брз и правилан напредак, да се омогући рационално искоришћење њено. У кратко да се из оне количине стоке, коју будемо ималн, извуче највећа корист и за садашњицу и за будућност. Мада су многе од ових мера опште познате, ипак ћемо и њих целине ради навести. 1. Извршити попис све стоке у земљи, што ће вероватно бити заједно с пописом људства. 2. Сву крупну стоку (евент. и овце) ставити формално под заштиту држа-

КАРТЕ ШРБИЈЕ — Код Радосава Перића, рез. капетана 1 класе Допунска Команда П. XX. имају карте из Србије: Мика Балзерина рез. поручник од мајке Марије из Смедерева — писмо. Чедомир Гаје Мариног од мајке Маре из Лозовика. Стеван Стојановић поручник од Паве из Смедерева. Драгомир Јанковић (2) од Наталије и Анђелије из Београда. Никодије Недељковић из Сараорца од Станице. Божин Матовић од Арсенија Матовића заробљеника из Аустрије (место непознато). — Код Данила Крајиноаића, благајника покретне арт. радионице, п. 414 имају карте из Србије! Аврамоввћ Благоје из Ко»ачевца од оца Драгутина.

Гајић Милутин, из Голобока од оца Ивана, мајке Јелене и жене Анке. Ђурковић АлександарМиливојев, рекрут од мајке Станице из Јагњила. Марковић Андреја из Ратара, био у 10. пуку, од сестре Милеве. Миленковић Стеван, из Паланке, од оца Стојче. Николић Душан из Ратара, послед. рекрут, од мајке Стаменије. Николић Радосав, био у санитету у I поз., од жене Јованке из Београда. Тасић Манојло од Мила* на Миланковића из Паланке. — Код Тоше Б. Динића, Француско-Српски депо болесне стоке, Текели п. бр. 999, имају карте из Србије: Илија Недељковић, преће коморџија пекарске чете 2. прекобр. пука, од Милеве Недељковић из Пожаревца. Аранђсл Станковић, пре-

ће каплар у 2—2— IX пука. од Стане А. С.танковићке. Добросав Миловановић, пређе у 2—2—IX пука, од Јована Миловановића из Петровца. Влада С. Протић, чиновник и зет му Александар Лазић, кепет. 1. кл. од Стане из Пожаревца. Милета Костић, пређе коморџија у 9 п. 2. позива, од жене Мене (место непознато). Гвозден Обрадовић, пређе коморџша у 9 пуку првог позива од жене Ружице из Батуше. Сима Николиђ, од жене Јулке и свастичине Десе из Пожаревца. Чеда Митровић, опанчар из Пожаревца, од Насте Петровиђеве из Смедерева. Божа Костиђ, месар из Београда од Ђоке Јовичиђа — Костиђа из Пожаревца. Милан Јовановиђ,и брат му Радован Јовановиђ од (

од Јулке Живана Јованоиића из Пожаревца. Милан Пауновић, колар од жене Катице из Пожаревца. Никола Николић, од жене Мице из села Лучице (Пожаревац). Лалко Јовановић, од жене Марије из Смољинца (Пожаревац). Живота Илић, који је собом повео и сина од девет година, од жене Живке из Смољинца (Пожаревац). Крста Митровић, од жене Кате и Драге Митровића, из Осипаонице (Смедеревске). Пера Марковић, литограф из Београда, од брата НиколеМарковића.цртача гимназије из Пожаревца, који се налази у великој новчаној оскудици, и моли брата Перу да му новац што пре пошаље.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — МиленкоИ. Стакић, профијант комора п. бр. 32. моли г. Андру Николића, књиговођу Летњиковац Пожаревац, да га обавести о његовој породици и кући јер ни до данас никаквог извештаја није о њој добио. — Панта Г. Васиљевић обвезник штаба муниц. колоне п. бр. 315 извештава фамилије у Станиној Реци срез подгорски окр. ваљевсии. ниже именованих војника да су живи и здрави: Гојко В. Живановић, Вељко Борисав и Драго Васиљевићи, Воја и Свегислав Бељићи, Милорад и Петар Јевтићи, Јован М. Лукић, Јеврем, Душан, Станислав, Богољуб, Данило, Матија, Лаза, Војислав, Витомир и Владимир Вуковићи* Лука и Драгојко Бурмази, Драгомир, Владимир и Живо-

рад Тодоровићи, Срећко Милошевић, Петар А Влајковић, Михаило М. Стојковић, Драгомир и Радоица Сакићи, Драгомир Ј. Ђурћевић, Коста, Гвозден, Илија и Драгољуб Степановићи из Суводања. — ВладимирВеличковићиз села Блендија срез сокобањски округ нишки, 1—2 п. 36 извештава мајку Јулку Т. Величковић, да је з д р а в о и добро као и Влаја, Васа, Иикола и Ђорђе, Јоца Павле и Бор ко; Стеван и Виден, Илија и Милија, Ника и Илија, Добривоје и Радомир, Антанаско и Ранђел, Спаса Милановић и Спаса Павковиђ, Лазар, Владимир Милутоновић и Ђорће из Дуго Поље и Добросав Н. Миловановић. — Милорад Т. Секулић, каплар З—о п. 20 јавља породицама доле имевованих да су живи и адрави: из села Гуњака ср. азбуковачки округ подрински и то:

Живојин и Андрија Секулићи, Живојин Јовановић, Чедомир Младеновић, Велимир, Тоша, Теодосије, Милоје и Драгутин Весићи Живорад и Симо Тодорићи, Милоје, Мијодраг и Павле Белићи, Милоје, Милан Милован и Тоша Марковићи, Драгомцр, МилорадМирко, Драгутин, и Тоша Симићи, Никодим Митровић. Велизар Пантић, Драгомир и Милутин Урошевић, Радо, Пантелија и Гаврило Гајићи. Радоје Ђу! >ић, Драгић Вићановић, ^адо Секулић, Милорад Јанковић, Драго и Милован Перићи, Милан, Стојан Василије Ђорђићи, Велизар и Милорад Лукићи, Живојин Ракић.

САОПШТЕБА — Позивају се да се јаве Оделењу Службе Безбедности, улица Краља Петра Број 70. Профе Тасић из Ресна. Рамиз Куртиш из Призрена .