Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 727

ве, да би се рационалније и правилније могла искоришћавати како за рад и приплод, тако и за исхрану л.уди. У колако она не би била реквирисана непосредно од државе и била фиксирана на појединим местама ради задатка, који јој се додељује, саобра^ћај с њом — куповина и продаја — остао би слободан, само се не би смела клаши ни убијати без одобрења државе. 3. У вези с горњом мером клање крупне стоке (евентуално и оваца и крмача) има да регулише држава, имају-ки при том у виду потребе за рад и приплод. Услед тога шго ке количина меса од наше стоке бити недовол.на за исхрану народа бике потребно да држава регулише цене и продају меса и млека, како би се сви слојеви народа могли овим користиги. Јер, не може се избећи од предвикања да ке без ове мере богати нудити високе цене или ке се употребл.аваги већи ауторитет ради потпуиог задовољавања потребном количином меса на штету сиротнијих класа, који за ово немају могућности. На овај начин много ће грло биги очувано за рад и приплод. Може нам се цриметити да би регулисавање цена и мешање у продају смањило рентабилитет сточарства и убијало његов полет. Ова бојазан отпада, јер ке сточарство поред свих ових мера бити довољно ренгабилио, да ће према закону понуде и тражње, имати сзој неокрњени аодстрек ка напредовању и полету свом, само с том ра-зликом што ће се бенефиције његове разливати правилније и правичније на све. Ова је мера, као год што је и т. зв. »рационизирање« т. ј. званично утвркивање дневне количине меса у сви.ча главним ратујућим државама, неопходна, правична и социјална, коју ће нам диктовати сам рат, односно његове последице, и она ке, поред осталог благотворног дејства, имати да послужи и као заш тита, под којом ке се наше сточарство брзо опоравл.а ти и подићи. У колико се ово буде опорављало наве дене ће се мере постепено ублажавати и оставиће се опет да слобода рада и при

ватни интереси и овде као и на другом привредном пољу играју своју улогу уравнотежавања и подстрека за развитак. Изложене мисли вероватно ће врло непријатно дирнути многе од нас, који се надамо да одмах после рата завладају нормалне прилике и да ма мах ишчезне све оно што би нам и даље у миру спуставало слободу делања и задовољавањз погреба наших. Али ми се не можемо одрећи захтева разума и осећаја правде, да стање створено ратом тражи неизбежно своју /огичну и правилну лвквидацију, при чему сваки од нас мора поднгти извесне личне жртве и ограничења. 4. Одмах по уласку уземљу извршити селекцију и откуп потребног броја бикова, овиова и вепрова и учинити с њима распоред у земљи сходно приликама и потребама појединих крајева. 5. Откупити у земљи потребан број приплодних кобила и пастува и створити од њих нове ергелске заводе. — Највећи део ових грла налази се на ратишту и још сада би се могли покунити подаци о њима. 6. Наћи згодан начин да се спречи одлажење ждребади и омади ван земље у туће руке — као што бива сада услед отежаног и скупог чувања у командама. Крвна и полукрвна ждребад у сваком случају требала би да буду за наше коњарство очувана. Не емемо никако смесги сума колико је наш коњски материјал драгоцен и колика је штета лишавати се њега. Јер сн је прилагоћеи нашим приликама има већ њихов печат, веома је издржљив и лепо конформисан, да ми у главном не делимо' мишљење неких сувише строгих критачара у погледу унапрећења коњарства. (Наетнвиће се)

БОРБЕ НА ЗАПАДУ Кошентари и појединости Лоидон, 18. — Допасник енглеске телеграфије без жчцт јавља: Од како су Немци успели да заузму брдо Кемел, без прекида бацају у борбу јединицу за јјединицом. Њихови главни објекги зашгићени су сектором Арас—Амијен.Главни је њихов циљ нафронгу Лисе да погисну Савезнике еа главног еектора и да загрозе пристанашгима на Ла Маншу. Али се савезнички генералштаб добро чува да падне у замку. Од пада Кемела непријатељ је пошто пото хтео да одсече истакнуте положаје код Ипра. Претрпљени крвави пораз код Вглгијанаца, јужно од Бланкара, јасно показује непријагељску намеру. Љегово болно искустко северно од Ипра претворило се у разочарење нашим успехом јузкно од гога места. Издржљивост англо-француских трупа доказује да су Савезници увек способни да доб^ју толико времена колико је потребно. У колико се борба наставља, немачки су губитци све већи и већи. Маоге су дивизије потпуно неспособне да поново учествују у борби. Лондон, 18. — Јављају да је заробљени немачки официр пре неколико дана изјавио: да је Амијен по сваки цену требао бити узет првог априла. Рим, 18. — Војни критичар 'Грибуне пише: да су немачки планови на западном фронту еасвим и-

зиграни.

СА РДТНИХ ФРОКГОВА

Са солун. фронта Францускн коминике Солун, 18. априла Слаба пушчана и митраљеска активност на неколико места вардар ског фронга. Обична узаја м н а а ртиљериј ска ватра. На фронту Струме осредња активност наших патрола.

Франц коиинине Париз, 18. априла Доста јака артиљеријскаборба северноијужно од Авре, на сектору Ноајона и на јужној обали Оазе. Француске су патроле биле активне на целом том сектору и заробиле 15 војника. На десној обали Мезеи у Горњем Алзасу заробљсно је војника. Доцније. — У току

јучерашњег дана јако бомбардовање у области Ангара. Немци су извршили напад на сектору Ноајон, али су одбијени. Сукоби патрола на левој обали Оазе. Бнглеска коминиде Лондон, 18. априла Француске су трупе извршиле прекјуче после поднс врло успешне против нападе убли зини Локре и повратиле сав изгубљени тсрен пре подне. Заробиле су известан број војника. Цело се счут налази у рукама наших савезника. После претрлљеног пораза нечријатељ није покушав: напад у току ноћи. Проширили смо у тот но ћи нашу линију ислочно од Вилер-Бретоне. Доцније. — У току успешних против напада, претпрошле ноћи, Французи су заробили 94 војника. Локалнеборбе на разним тачкама (()ронта. Нови извешгаји потврђују да су немачки губитци огромниу току прекјучерашњих узалудних напада. Нашс су п атролеЗа роб ил с ј ужно од Соме неколико вој ника. На осталом фронту обична узајамна а]тгилеријска борба. Месопотамија. После подуже припреме нсиае су колоне напредовале северно од Багдадч главџим друмом који преко Кифри-а и Киркука е <ди за Мосул. Ми смо з< елџ 14 априла Кифри ( заробили 40 војника. Турци, изнена1,ени нашим нападом, човукли су се ка Киркуку. Наиш је коњица напала непријатељску колону. Убијено је и рањено више од 100 Турака и заробљено 638 војника. Заплењен је велики рашни материјал. Наша је коњица 15 стрила прокрчила прелаз на рецн Аксу ју го-западно од Тускурматлиа. ћстог дана главне енаге наше војске приспеле су до обале реке. Сутра дан 10. априла нсиие су трупе заузеле варош Тускур матли, заробиле 300 војника и заплениле пет топова. Заробили смо такође сву комору. Го-

њење се непријатеља неетавл,а ка северу. Италиј. ковшниив Рим, 18. еприла На платоу Азијаго наша се је пагрола сукобила са јаким непријатељским оделењима у близини села Стокарето. После јаке борбе непријател> је побегао претрпевши велике губигке. Енглсске патроле источ но од Канове и наше у долини Орника заробиле су нсколико војника. Од бијена је непријагељска патрола источно од Азијага. На осталбМ фронту узајамна артилеријска борба.

ВАЖНЕ ВЕСТИ Париз. - Анархија је поново почела да јача у разним варошима Русије. У Петрограду се дешавају крвави догаћаји. Цирих. — Немачки лисгови, по наговору војних кругова, наговештавају читаоцима скоро повлачењс Хертлинга, износећи као разлог њ е г о в о слабо здравље. Петроград. — Званично се објављује: да су минисгар марине Дибенко и г-ћа Калонтај нестали. Лењин је наредио да се пронаћу и доведу у Москву.

Д Н Е В Н Е В Е С Т К

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА Из каицеларије Ванредног Архијерејског Намесника у Солуну издат је овај распоред богослужења Велике Недеље и Ускршњих Празника у цркви Светог Саве у Солуну: 1) . Велики Четартак: Литургија у 8 часова и 80 минута; Велико Бденије у 19 часова. 2) . В слики Петак : Царски часови у 8 часова; Вечерње и изношење плашганице у 14 часова. 3) . Велика Субота: Опело Христово у 3 часа, а за тим Литургија. 4) . Васкрсење Христово: Првог дана ју грење и литургија у пола ноћи; Вечерње са читањем Еванћеља на разним језицима у 10 часова. 5) . Другог и Трећег дана Литургија у 8 часова и 30 минута. ГШИЦИЈСКА ХРОНИКА Прекјуче су у околини Солуна непознаги лопови опљачкали на путу представнике Стандард и Комп. и отели им 35.000 драхми. Ухваћени су лопови, који су ономадне отели уз руку 14.000 драхми једном овдашњем мењачу. Дело су признали. Зову се: Атанас Храњогис и Јован Храњотис, беспосличари солунски. Јуче је ухваћено још 9 лопова који су вршили разне пљачке по Солуну и периферији. СРПСКО ТРГ0ВАЧКО ДРУШТВО Обавља све банкарске послове. Врши размену нов ца по најповољнијим дневним курсевима.

I Прима новац на штедњу и чување. Канцеларија се налази у улици Александра Великог бр. 7, у згради хотела »Кавала«, преко пута бив. грчке централне поште.

Вашингтон, 18. Влада Сједињених Америчких Држава решила је да мобилише и све стране поданике у Сједињеним Државама, који нису испунили тражене услове. Берн, 18. — Берлинер Тагеблат објављује кајзерово писмо баварском краљу. Писмо се завршава: да ће ипак Немачка победити својом истрајношћу; али се измећу редова види гњев казјеров због неуспеха његових планова. Цирих, 18. — Аустријски 135. пук, који је састављен од Југословена, штрајковао је у Кракову. Због тога је спроведен у нарочити немачки логор, где је стрељан велики број војника. Петроград, 18. Комесар за спољне послове Чичерин упутио је немачкој влади радиограм изјављујући да руски протесг противу немачког надирања у Русију није имао успеха, па због тога да је руска влада приморана да мобилише по т р е б н е снаге ради обезбедења слободе и незавизности угрожене руске републике. На крају телегра-

ма Чичерин тражи да Немачка обустави даље надирање и да објави сво 1 е нове захтеве. Берн, 18. — />угарски лист Мар, коментаришући војну ситуацију изазвану грчком мобилизацијом, вели ово: »Бугарска мора брзо предузсти потребне мере, јер Грчка учествује у рату противу нас са целом сиагом«. Берн, 18. — Немачка је штампа узела претеће д р ж а њ е п рем а Швајцарској, тражећи од ње да царевиии учини економске концесије. Цирих, 18.— Штутгартер Цајтунг јавља: Владе конфедеративне Немачке почеле су претресати питање о будућности Алзас и Лорена. Изгледа даје у принципу решено да се подела тих области изврши између Пруске и Баварске. Цирих. 18. — Из Беча јављају, дасу аустријске надвојводе решили на последњем конгресу да збаце цара Карла с престола. Лондон, 18. — Одвоси између Немачке, Холандије иШвајцарскесу и даље веома затегнути. Меродавни фактори Холандије и Швајцарске раде на изравнању заоштрености, у колико је могуће без повреда животних ингереса ових двеју земаља. Цирих, 18. — У целој Швајцарској влада велико узбуђење због претњи Немачке. Нико не мисли, да ће Швајцарска, под притиском тих претњи, примити захтеве Немачке и одрећи се своје независности, нити се огрешити о најстрожију неутралност. Швајцарска ће увек бити спремна да се одупре сваком насиљу. Са нашег фронта Срнски званнчан извештај Солун, 18. априла 17. априла јача обострана ватрена активност. Жозеф Бохар из Приштине. Беџет Мусовић, Џемал Идризовић и Хусејин Хасановић из Кучишга. Муса Бличак и Џемаил Мефтар из Кашанека. Гојко Трифковић, практикант нач. окр. пријепољског с позивом на бр. 1605 Стеван Јанкоцић, тргов. члан фирме »Савчић и Џиколић« из Београда, с позивом на бр. 1575. Атина Христановић, улица Аја Софија бр. 78. са позивом на бр. 1424. Јован Самарџић, тргов. из Водена сада у Солуну. — Индустријска Комора Краљевине Србијемоли све индустријалце, да пошаљу Коморц имена са тачним адресама индустријалаца, фабричког особља и мајстора и њихових породица које се налазе у беди и невољи у Србији, а које се обраћају за помоћ и којима би исту требало послати. Адреса Коморе је: Сћатћге с1‘ ЈпбивШе би Коуаите Је 5егћ)е, 128 Вои1еу»гс! с1ц МоШратазбе, Раг1з.

СРПСКА КЊИЖАРА ш . рнстоЈЕвт Код Беле Куле | Препоручује поред оста’лих књига: Роман »Хању« (др. 3. »Српску Драму« др. ј4. »Енглескињу у српској јвојсци« др. З'о0. Доживљаји Наредника Миладина са додатком слика из српског повлачења кроз Албанију др. 3. »Југославију« др. 2*50 »Изгнаник свете жртве« др. 2. »На Капији Будућности« превод од Анатона Франса др. Ј‘50. »На Рекама Маћедонским« др, 1-50, »На Помолу« др. Г50. »Под Тућим Кровом« др. Г50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др. 0'40. Учитељ енглеског језикаод Ђ. Петровића у меком повезу др. 3‘50 у тврдом др. 5. Уџбеник француског језика од Алкалаја др. 4 — од Плеца др. 2-50. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др. Венеричне болести др. 2. Нови Завјет у фином повезу др. Г50. Тајна Организација др. 5. Дописне беле карте по нвјнижој цени.

Н О В О: Малн уепни речник који садржи 46 страна најпотреб нијих разговора Српско Француских, Тзлијансках и Енглеских пнсаво српскв др. Г20 Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. Речнике од Стевовића српско-Француске и Француско-српске комад 6 50 драхми. Књижара моли пошто ване муштерије са фронта да поруџбину врше преко курира пошто јој немогуке слати робу преко поцгте.

ОСССОСООССОСССССО \ КАФАНА ,,ВАЉЕВ0“ \ д Нгњатијеоа улаца бр. ЗЛ) Д б Препоручује своје Ње- б ^ гошко вино, које ће ® р га продавати само за о / ускршње празнике, као б / ц остала природна пи- /. 6 'ћа. Поред кафане пре- (Ј ® поручује и своју добро о О урфну српску кујну. п 0 2 а посету моле 6 / Драгић и Теша / ј 2—3 Ваљевци % ооооор ООООО 000090

о о о СООСО о о о ооооо о о о 8 Д-р АЛЕКСА НДРИДЕС ?> () Спецчјалиста за интерне О б 6 олеепт и 9 Директор Болнице за V

« заразне болести « (ј Прима евлкога дана од о О 11 и по до 12 и по часа у п () француској апотеци, ул. () б Франк бр. 35, а од 3—4 код б о куће, у улици Престоло- о 2 насл. Ђор-ђа бр. 35. д НЗ. Инјекција салварзана О р) и галила нрппшо сифилиса. у <Ј 15 I 0 О О ОСООО О О О ОССОО 0 О О СРПСКИ МАГАЦИН ДУШАНА СТОЈАНОВИЋА Навахија Лимбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Париза ка II окривеној Чаршији прва улица десно у непосредној близини Бурмали џамије Има на стоварипггу разне сорте гарантираио чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацинје обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 20 -30

о & & ^ ПРАКТИЧНИ УЏБЕНИК ј* Јј Француске конверзацпје ^ а у вези са граматиком уде- ^ шен и за самоуке и ’ саставио Др. Д. Алкалај ј, из Београда ^ Може се добити у сви- ^ $ ма бољим књижарама ^ 4 ] и у Путничком Базару р ♦1 у Солуну преко пута Н ♦1 жележ. станице. Цена К драх. 4. 5—10 Н ♦I 1 Н ОТТ ТТТТ х ТТТТГТ О ШТ АМПАР 1 ЈА „ВЕЈШКА СРБИЈА" Штаипарија »Ввлике Србије« снабдевена је свим потребним материјалом и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига. формулара, плаката, огласа и т. д. и то осим српског и на свима Савезничким језицима. Послови се прџмају у штампарији »Велике Србије«, ул. краља Петра бр. 70 (прва трамвајска

станица од Камаре, идући ка жељ.станици) Израда брза, тачна и солидна. Ценеврло умерене.

од,о.±.о*одооЈ:ол.оЈгоЈ;о о о +| 78, Булевар Краља Ђ°Р$ а (ф ^ МАЛИ ЛУВР ^ ® Приспели су енгле- ® ^ ски и француски што- о ♦1 фови од чисте вуне за р о одело: за људе и децу. о 2 Готово одело за децу. 4 ) Разноврсни галанте- Н 2 ријски и парфимериј- ® ски артикли. Радња из- ^ ■Ч раћује цивилно ивојно К 2 одело. Цене умерене. ® Ј ј Продаја ангро и на Ј 4| парче. 7—10 |$ о О ОТОТОТОТООТОТОТОТО

СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним успехом директор болнице венеричних болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улав из ул. Методио 15. 16-30

ооо&ео соссо сс !

ПДЖН>А

ООО г

Пивница и Гостаоница „БЕОГРАД‘ (. улица Краља Ђорђа бр. 74 / Ј мало подаље од Официр- Ј ског Дома огворила је своју лепу летљу башту покрај

I 8 л летњу оашту покраЈ л самог мора, заштиће- п ну од солунске пра- / ^ шине. Са баште јелеп У о изглед на море и це- о О ло солунско приста- 9 У иигпте. 9 о ?Ј

ниште. Целогданаточи се — у чашама — свеже солунско пиво.

Ко жели да проведе 2 / угодно време; доруч- 0 У кује, руча и вечера % о чиста српска јела и р р разне друте закуске / / нека посети пивницу У {{ »БЕОГРАД«. . С о Препоручује се ® 9 Ћира К. Васић / У трговац Београћвнин / \ 9-10 б осоесо о«аооо окхм«

Штампарија »Велика Србија«