Veliki Petar ruski car i njegovo doba, str. 117

105

"И кабинетски министар Иван Антоновић Черкасов имао је да благодари цару за свој високи положај. Он беше прост писар. Александар Романцов служио је као прост војник у преображенској гарди, али беше личан и постаде царев љубимац. Доцније га је пратио на путу и путовао са Толстојем у Беч и Напуљ. О њему има овака прича: „Примећаваше у двору да Петар пази младића и сви беху упрли очи у њега. Неко му нуђаше ћерку са миразом од 1000 сељака, и Романцов сиромах једва дочека. Одреди. се дан за венчање. Он замоли цара да му то одобри, али га цар запита, је ли видио младу: „Нисам — одговори овај — али по гласовима мора бити ерасна.“ — „Слушај, — рече му цар — дозвољавам ти да идеш на весеље, али венчање протегни те да се могу ја уверити каква је млада. Дође вече и искупише се на весеље сви сродници. Цар се доцније привуче крадом у дворану где се играло, па полако рече: „Нема од тог ништа“ — и уклони се. Гостионичар и младожења видише шта ће бити. —

„Пријатељу — рече цар Романцову у јутру — -није за тебе прилика, не могу ти одобрити. Али нећеш тиме ништа изгубити, ја ЕЈ ти наћи другу, само дођи довече к мени.“

у вече одвезе се цар са Романцовом К грофу Матвејеву и рече му: „Тиимашу кући удавачу. Ево ти зета,“ Матвејев се збуни, јер му не беше по вољи. — „Ти знаш — настави Петар — да ми је драг Романцов и