Veliki Petar ruski car i njegovo doba

15

млади владалац нерадо гледао игру у ратовању са Турцима.

Преко својих приврженика, ђенерала. Лефорта и Патрика Гордона, који су били у рату сазнао је право стање, и гњевно предусрете кнеза Голицина, који баше обасут обличјама владаркиним, тиме, што га нехтеде пустити преда се. Голицин и Софија, беху јако увређени и требаше само још мала закачка па да се сасвим раскине пријатељство. За то се деси прилика при свечаности једној Јуна 1689., где је била и царска породица. Петар, коме беше тада 17. година, реши, да Софија ту буде као велика кнегиња, а не како је она хтела као независна владарка. Кад се то њој недопадне, уклони се и сам и оде у Преображенск знајући добро да је учинио одважан корак и да се нема чему добром надати од владарке. И доиста тако и би. Софи:а се реши, да се ослободи опаснога противника док још није отео мах, и то на тај начин да потуче сву породицу. И сад беху оруђе стрелци, којима. се пуњаше глава како Петар уводи стране обичаје, како ружи веру и води у ад драгоцене синове отаџбинске. Заповедник Отрелаца ШШтчегловитој радо пристаде на све, али Петру јавише за раније пријатељи те побеже у Троички манастир, где га опколише пријатељи и војска, већином немци и старнци.

Млади цар се особито обрадова кад виде ту и свога пријатеља ђенерала Гордона. Он му је пре рекао да се узда у њега, ма да је