Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЗОВЕН 193

је својство, облик душе, спољни свет је у функцији тога облика. И зато су „ветрогоње“, збуњени и задијани, увек траже нешто што нема, траже рај, вечито су разочарани, траже срећу с поља а она

је у њима. Оно што треба надгледати то је душа.

Нема у апсолутном смислу речи ни лепога ни ружнога, што треба волети или мрзети. Све зависи од тежњи и многих осећања. Пиндар је имао право кад је казао „прави живот је почетак једне велике врлине“.

Главно тиштање.

Ево нас на главном питању. Стање душе је једино најважније у питању среће, — али може ли се утицати на то стање душе, и може ли се оно изменити ако није доброг То је главно питање у васпитању воље па је главно и у нитању васпитања деце и постизања среће. Ви ми обећавате, каже Хјум, да ме учините срећним, а међутим моја срећа зависи од мојега унутрашњега склопа. Ви морате

умети да ме преобразите, ваша правила треба да

ме изнова створе,

Ово што Хјум вели нема смисла. Унутрашњи састав нема смисла. Унутрашњи склоп је израз исто толико неодређен као и реч карактер. Хјум мисли да је карактер једно дело. Карактер је реч, реч згодна али опасна за људе који мисле речима. У основи карактер представља стварно једну гомилу тежња, осећања, идеја, навика што скупа чини психолошки живот. Код групе здраве и уравнотежене деце, налазе се код свакога од њих исти елементи, иста осећања. Ако их ближе човек посматра онда проналази код појединих једну господарећу склоност; не треба при томе заборавити да се у тој деци већ много штошта изменило, јер се деца од две године, неразумним васпитањем, извитопере много, Пре него се, дакле, устврди да је, код овога или онога, то или оно, господарећа склоност, треба видети да то није само рђава навика. -

13

Му