Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

192 = жил пајо

Онога дана, када је разумео да је главно за људску срећу облик душе коју прима формалне

узрокј, он је поцрпао мудрост свих мислилаца пре њега. Ироизводни узрок, успеси у друштву, богаство.

власт, не-дају од себе никакву стварност. Вода добија облик суда у који је сипамо, тако је и са ду-

_ тлом, спољашност даје обљик душе. Човек жели

једну ствар за то што је воли, ако у души нема

некога пријатељскога расположења, тежње, полета. за њу, ствар остаје равнодушна. Човек са покваре—

ним стомаком гади се и на најбоље јело, а здраву стомаку и парче хлеба је најслађе. Необравованоме човеку нашто изводити са хором симфонијуг Шта. може какав дебељко осећати за шетњу по пла-

нини2 Зар би скрупулозни човек имао задовољства.

на властиг Зар какав стари закерало осећа природне лепоте и радости здрава живота; „зар он, коме је остарела невеселост продрла у мождину, спарушила лице, и усахнула душу, тако да више ништа није пријатно за њега Све радости се растопе у ту грку страст „као бисер у оцату“ [бшТаште дио _ Маг: Тгапе ае !а Сопугапсеј.

У осталом лудило и хисторија пружају за то доказ а сопгамо, јер лудаци воле најгоре ђубре, а по женским заводима ненормалне девојке прождиру креду.

Како човек да изгуби из вида ту основну истину да спољни узроци задовољства не постоје за нас, ако нисмо у стању да имамо жељу. Зар се заборавља да и сам спољни свет, у коме су скупљене

све наше сензације, јесте релативан у погледу нас“

Кад би наше уво било створено тако да прима

преко тридесет и осам хиљада треперења у секунди..

ми не бисмо чули звуке које чујемо, и ми бисмо видели само шта ради оркестар свирајући Берлиозово Проклешсшво Фаустово. Да су наше очи тако направљене да могу да виде треперења итта-љубичасте боје [нејасно љубичастеј, наш садањи свет боја био би потпуно уништен.

Једна ствар, дакле, која вреди за нашу срећу то:

при ве = ~