Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

жил ПАЈО Е

|ена а с (

Трка за разанођењима је наша највећа бела. „Без тога били бисмо у чами, а та чама нас гонн да потражимо неко здравије средство да из ње изађемо“.

Срећу је немогућно наћи изван себе, а тешко је наћи у себи.

Заштог Зашто не тражимо здравије средство да из ње изађемог

Зато што смо расипници. Већина од нас нити боли нити има времена да погледа стварности У очи. Гледај ствара у лице, то је прво правило јунака! Права философија је гледати ствари онакве какве јесу, каже Бифон. „Кад је срце покварено, вели Малбранш у својем Моралу, човек и не може да гледа ред у себи, он са задовољством посматра само уображене односе између њега и ствари, човек презире стварне односе међу стварима“.

Не мора срце бити покварено, расипање је довољно да уништи интелигенцију.

__Кад би млади људи били у стању да посматрају свој живот у целини и кад би знали да своју судбу држе у својим рукама, какву би лепу будућност имали!

Али, у двадесетој години смо сувише бујни да размишљамо. Ми само видимо спољни свет. Ми морамо да стечемо своје место, те нисмо своји.

Поред тога ми трпимо; тешки су први удари са грубошћу, са неправдом, са неразумевањем, са неваљалцима. Ми нисмо способни да загледамо у себе искрено, ми нећемо да видимо у дну наше душе исту ту грубост, исту неправедност, исто неразумевање, исто неваљалство од којега страдамо тек кад постанемо њихова жртва.

Криза у двадесетим годинама јесте криза охолости. Строги смо према другима, а међутим наши јади, наша грамжљивост, наша лењост, непрекидна попуштања и слабости, требало би да нам покажу како смо смешни у нашем младићком жару и песимизму. Човечија природа је несавршена, о томе нема сумње; људско друштво је непотпуно и то је