Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 197

неоспорно али и ти што критикујеш ниси лим ти несавршен и непотпунг“

Из много узрока ми не обраћамо пажњу на најглавнију и најплодоноснију науку: науку о духовноме животу. А међутим, и осредња памет може да схвати основне ствари тога живота. Не треба ништа изналазити, доста је да послушају. учитеље душевнога живота, који предају оно мало истина што су их организаторски умови пронашли, који показују како се у себи повећавају душевне моћи и како се тим благом мудро управља.

Животне идеје.

Мало је великих животних идеја у тој науци. Ево их.

Прва јесте првенсшво буховнога · живота. Сваки признаје неоцењену вредност тога живота, али нема храбрости да организује свој живот у томе правцу. Сваки зна, али у њу не верујемо, јер та вера не мења наш живот. „ја сам у себи „сто пута рекао, каже један брамин, да- бих био срећан да сам глуп као моја сусетка, па ипак не бих хтео такву срећу“. Који је тај који би примио да буде глупак само за то да буде задовољан, који би био један задовољан прасац него незадовољни Сократ, али из лењости, слабости, сви живимо као да не знамо да је спиритуални живот нешто што је најбоље.

Друга животна истина: закон узрочности господари нашим умним животом као што влада материјалним светом Ми смо слободни само у колико се покоравамо томе закону. Ми смо слободни, јер смо разумни те можемо нашом вештином, да своју вољу уплетемо у мрежу узрока и Паја Ми смо слободни и кроз детерминизам.

„О дивна и чудновата нуждо, ти намораваш твојим законом сва дејства кратким путем да добију нешто од њихова узрока: Ето, то су чуда!“ вели Леонардо де Винчи, па додаје: „О, дивна правдо, која од тебе дотази. Први покретачу, који не хтеде