Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

УН Милош ТРИВУНАН

"већ постојале и биле познате, што је употребио := у то време веома познату шевајцарску нсторију“ јоханеса Милера, коме је подигао споменик у првог сцени петога чина, и што је и његов главни извор, швајцарски хроничар шеснаестога века Егидиус“ · Чуди, такође био познат и популаран.

По себи се разуме да толики успех не може бити проста случајност. И одиста, „Тел“ има читав. низ особина које му дају ранг књижевног дела од. трајне вредности, и које су га одавно извукле изуског оквира немачке књижевности и увеле у светску књижевност.

Пре свега, личности у „Телу“ говоре по правилу својим језиком, језиком који им је својствен према: њиховој улози и њиховој карактеристици, а у глав= номе и делају тако да сваки њихов поступак остаје у складу са њихсвим основним карактером; женски типови су до душе мање успели од мушких == то је код Шилера правило — али жене, ни Штауфахерова ни Телова, немају у осталом пресудних улога у комаду. У Шилеровим Швајцарцима познали су праве Швајцарце сви који их ближе знају, а познали су се, што је још важније, и они сами; свакоме је међутим могућно да, поред тога, позна у њима још и људе од крви и меса, људе са општечовечанским особинама. Та тачност географског и историског колорита удружена са широком општечовечанском позадином можда је једна од: главних врлина комада. (на заслужује помена тим више што је грама у стиховима; јер стихови врло: лако нивелишу личности, јер код њих постоји многовећа опасност да појединци чине једнообразан утисак но код прозе, која даје више могућности за њихово ниансирање. И поред стихова, ми јасно осетимо малога Швајцарца кад Гела пита његов синчић Валтер: „Мма ли, оче, земаља у којима нема: брда 2"; осетимо одрг слог Швајцарца кад Мелхтаљ довикује Улрику фон Руденц да је сељачки сталеж старији од а а ти да мишица која савлађује и оплођава тврду земљу може да заштити