Vojin

0 користи јоебова

137

све већма и противства расти; што 1е више тих, више Ге и узрова да се оруапе иоквари и да се неможе више њиме служити. Ако су жлебови удешеии по дужини увртке од 2- ш 0 до 2-' л 50, зрно ће у своме путу толико се пута обрнути , колико се пути 2* т 0 или 2' т 50 у целој дужини пута садржи; такво Ге двизање зрна кроз цео пут његов; па с тога се и назвало то обртање нормадном ротацтом. — Но ово нте баш точно, због ова два противства: 1 в0 Променљивог напредног двизања, и 2 Г0 обртне (ротационске) брзине К01а више или мање зависи од пречника зрна. Зрно може с 1едног или другог узрока скренути с пута , и обртање по увртци већ се више не продужава. Обртање по увртци не би ни онда могло бити, кад би зрно — потиснуто великом барутном масом или ма каким другим узроком — летело изнад жлебова, 1ер у том случа1у, оно би поднело исте промене, ко1е исто зрно бачено из глатке цеви, где обртање зависи од положа1а, кот оно има у цеви на хитцј г барутном. Даље, обртање зависи од поменутог његовог удара при изласку из цеви, 1ер му ово да1е обртање на ниже или на више; т. 1. кад 1е зрно последњим одскоком у цеви ударило о горњу површину , обртање 1е оздо на више , или озго на ниже ако 1е последњи пут ударило о дон>у страну. Ако зрно удари о десну сграну цеви, обрће се с лева у десно, а ако удари о леву онда с десна у дево. То су у главном узроци неправилном гађању из