Vojin

194:

СТРАТИГША

мену и одеудном тренутку; затим у кварењу комуникацша иепршатељских, а да то не штети наше еопствене, ко1е умедосмо сачувати; и не обзируКи се ни на какво политичко призрење, рат 1е од почетка па до свршетка — борба кретања. Железњаци, што олакшаваГу кретање вошке и што брзо превлаче потребан матершал, имаће све веће и веће важности у операцшама ратним. У Инглеско1 од прилике на 12,000 миља простиру се жедезњаци, у целом осталоме свету тек преко 118,000 миља дужине. На ваљан железњак, а кош има две стазе, рачуна Тапар да се Једна пољска батерша може увући за 45 минута; за овај маневар ваља 1едан трен од шесторо кола, 20 тронкса и брек-вонса, и 57 вагона за штале свега 88 кола. За коњичку регименту од 400 коња и 500 људи, требало би 135 вагона за штале и 25 других кола, а могла би се увести по сноду удешеном за 4 трена. Еорпус, састављен из две бригаде, са по две пешачке регименте, 1едном коњичком региментом и 1едном пољском батершом, —сместио би се у 16 трена. Капетан Тамар иодсећа нас на подобне операцше у последњем Талтанском рату 1859, и примећава, колику услугу принеше Французима железњаци од Александрше к Версацву, Новари и Милану, за време оног славнога крилног кретања, ко!е матершално принуди ђенерала Ђула1а да промени сво! план битке. Да 1е пак он за времена мислио на ово движење, могао би као гром на Французе пасти,