Vojin

РАТНА СРЕЋА

221

шавати о завршецима ратних догађа1а. „Што се тиче иредузећа вошичких," вели Монтењ, А ) ; ,сваком 1е познато колико срећа овде утиче.... Ја сам мнења Сулиновог; и кад из ближе погледам на нахславнија дела ратна, 1а видим, чини ми се, да они кот их руководе само се на дохват служе размишљавањем и договарањем, и, да на1већи део предузећа оставља1у срећи; њихно поуздање у њену помоћ велико Ге. У њихова световања са свим случајно утичу некака весеља и чудан гњев, кот их по на1чешће гони да узму друге мере по изгледу незрелше, и уздиже им Гунаштво и уздање изван сваког схватања. Отуда долази да више старих во1вода, да би што вероватншим учинили сво1е дрске савете, и да би их што лакше пренели на сво1е људе, свакад их раздраже ма каквом приликом, ма каким знаком или пророштвом." Не пристати на мнење писца с/,ез Еззагз, значи усвојити мисао писца д/и ТгаИе Ле 1а вадевзе, од кога ми не умемо боље завршити : „Срећа долази с неба, али својевољно иде и придружу1е се смотрености, искуству и хладнокрвности." 2 )

') Глава XXII. књиге 1-ве. Дез Е 8 8 а 1 8. 2 ) Сћаггоп Бе 1а 8 а § е 8 8 е, књига III, глава III, § 33. — Фридрих велики, који драгевоље призна1еутица1 среће,вели: ,Огромна 1е глава (сћарНте) догађага; али прсдвиђење и вештина могу поправити ср е ћу/ .— II Саки, у своме Т г а 1 4 е (1е1а §]оп'е, овлко мисли: „Срећа без врлине никад никог не води слави; али врлина без среће, а често и против ње, донела је више пута велике људе." ■— Пре ових писада, пре истога Харопа, Прокопше писао 1е: ^.С делима људским не располаже воља човечша, воћ величипа божша. ИГго обично сре ћом зовемо, не зна