Vojin

РУСКА В01НА СНАГА 121 то 1е, што-но реч, 1Јче бидо, да непреврћемо дистове старих времена; а имамо примера шш и на1новшег: КатастроФу АустриЈанаца код Краљеградца кои нам такође може, у овом обзиру не мадо од поуке бити. (Наставиће се.)

Руска воша снага. (Наставак.) III. Од'в времена Петра Ведиког до данас, Русша једина у цедом свету нше имада сво1е сопствене иа живота нсцрнљене вошичке системе, и само 1е подражавада. Истина и тамо воше установе нису биде са свим вољне, него су зависиде и то доста тесно од местних усдова, на придику од ропскога стања, но утицах ових усдова показивао се само као одречан, тим што су они стешњавади круг радње вохничког администрацши, нису 101 дади, да се сдободно развша. Подожнога утицаха усдови ови нису имади. Па где 1е вошичка управа и имада потпуну слободу у радњи, нше обраћала пажњу на суштаствене црте народње личности. Стална во1Ска, која 1е нод Катарининим ђенералима била руска ио духу ако и не по установама, на ново 1е почела шкрбити и ту страну свог ириродног карактера. Идеали руских организатора од ватада су туђи, поза1мљени, и то узети 10ш из сумњивих извора, на прилику из старога пруског; отуда се увукла у руску вокку Фридрихова школа, ко1а се толико година борила, да од руских вошика начини — шта ? Прусе 1енског иохода, те су се тако и угдедади не на нове већ