Vojin

КАКВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА 137 то и ималу већина преступлења у овом случаЈу карактер субординацшони. После овога ауктор обучава своје вошике знааима. Тако н. пр. обучава их гимнастици, но не спрема их за циркус, но само да очврсну те да дакше могу у ратно време подносити тешкоће и савлађивати препоне, кохе би им се поставиле, т. ћ учи их вошичког гимнастици. Даље веџба их гађању у нишан, но не тражи од њих да у ГаЈе погађаху, не, он се задовољава, ако сви са сваке даљине не излазе из простора величине обична човека. Учи их од ока оцењивати даљину и не бави се много са гађањем у нишан са познате и напред опредељене даљине, но највише са иепознате и од ока оцењене. УпознаЈе их са орулпем темељно и са другим знањима, и то све по могућству примером и делом, а не заврћухе им мозак некорисним теоршима као н. пр. што 1е о прузи зрна кроз ваздух и даже кроз безваздушни простор! Учи их фехтовању, но не да постану Фехт -маЈстори, већ да се толико извеште, да добшу у себе поуздања, па кад пођу у скупу на 1уриш, да вееело подазе, кад ножем душмана боду, да бод иде од срца а не да га боцкају и пецкају, као шго 1е то обича1 код изучених Фехташа. Еоњаника између осталога учи, да се добро дрзки на коњу и да преграде лако са коњем прелази, па не мари ништа, ако се мало богме и погрбави у седлу, и не представља умилну и грацшозну Фигуру. Учи га да сваким свохим оружјем, што га носи, уме добро да ради а не да изгледа само као какав магацин оружја, да је до зуба наоружан а ни једним не