Vojin

КАЕВА 1Е ТАКТИКА ДРАГОМИРОВЉЕВА 151 поштовања, а она због честог бесцелног употребљавања, честог дупања добоша.... изгледа у очима сви1у више као какав шенлук. Из истог узрока ауктор савету1е, да коњица при обичним престроЈавањима сабље не вади, но само при хуригау; 1ер и то често вађење сабље и играње с њоме у руци не удева војницима поштовања према њој и самом вађењу са- " бље. Оно готово тако изидази: ко вади сабљу кад не треба, он 1е обично враћа у корице такође вад ве треба и како не треба. (Јабља треба у век во1ника да опомиње на сечу, зато и вађење сабље и дедање њоме треба да су бдизу, не говорећи о том што ће подобним начином боље да се руши морална страна непршатеља. По досадањем, што о учењу говорасмо, ауктор се Јавља као човек са зредим и практичним погдедом, а у следећем, гато ћемо о учењу да говоримо, он се 1авља и као неки реФорматор. Тако он има у СВ0101 тактиции „з^чење са бо1евим фишецима". Лако можемо да погодимо какву 1е уку и буку произвела ова његова, новост у вошичко1 СФери. Готово сви гракнуше на њега, но без иваквих темељних доказа и навода против његовог учења, 1ер сви они у гдавноме своде се у овом: што су учења са бо1евим Фишецима скупа; што ће вошици да се изране и 1едан другог могу да убшу. Први навод ауктор обара паметним разређењем и употребдењем истог бро1а, Фишека, кош се да1у вошицима нреко године за гађање у пишан, но само хоће да се 3 / 4 тих Фишека троше на гађање у нишан са неопредељене даљине и на „учење с боГевим фишецима", а само 4 / 4 на гађање са измерене даљи-