Vojin

152 каква 1е тактика. драгомировљева

не, т. 1. тодико, кодико да се вошици ослободе и свикну са паљбом итд., а не арчи сву муницшу, као његови нротивници са измерене даљине, гди во1ници никаквенауве изнети не могу. 1ош лакше обара он други она1 навод. Ту он просто туче своЈе противнике. Он им наводи, да „учевни пешачки батадтон" већ 5 година гради таква учења и нше никакве несреће било, „па на послетку да 1е и било, онда би баш и ишло у рачун и одбрану подобних учења, Гер бп се видило или да вошици не зна1у добро свог посао, и то нахглавнши за 601, или да у правилима има и таквих еволуцша, ко1е су непрактичне." Наводећи им даље добре стране овакових учења, вели, да ће се тиме карактер учења да промени, да ће се обраћати пажња и на спокошо а не само брзо двизање; да ће и дисциплина у многоме да добше, ,Дер ће се увидети, да 1е доиста веома шкодљиво: вошике мучити и гњечити.... Из саме радње увидеће се неопходност, да се закон постави над личности началника и подчињенога". Да би учење нападу, као на1важншем његовом акту борбе, приближио што вшне правом, какав т. ј. у бо1у бива, ауктор предлаже „сквозне атаке"', то 1ест 1урише скроз. Ово он узимље од Суварова и састош се у томе, што пехота 1уриша на пехоту, и пролази 1е скроз; коњица 1уришећи на пехоту, такође 1е пролази скроз. Разуме се да се редови при оваквим 1уришима мора1у размаћи. Заиста овакво учење од велике Је користи. Осим тога што се у њему садрже и потпуно остварају сви они захтеви, во1е смо напред о 1уришу и нападу навели, доби1а