Vojin

184

Б01НИ РЕДОВИ

тати, као што га многи љубитељи ђеометри1е (а оваквих има доста међу во1ним теоричарима) склапаГу из самих пруга и углова. У оваквом случаху, при решавању ма каквога питања или читања ма кога дела, место да се по могућности упознате потпуно са главном иделом, место да вам се она што дубље у душу усише, добићете на 1едан пут као некакву играчку, али не невину, какве су ове обично, већ јако шкодљиву. Ако примените та1 ироцес на решавање и других питања у науци, конл је главни задатак, да људима управља и у нашритичнишм приликама, добићете нашосле скуп многих граФичних играчака, ко1е личе 1една на другу, а и на науку, али онакву, како 1е неки по1има1у, с тога само, што ако у њо1 и ни1е све добро, ал 1е тек полозкно. Сад покушаЈте устати против таквих ворама и изреците, да нема сталних правила, нема привилегованих калупа у вошичко1 ствари, па ће с места ти љубитељи положних правила и разних ђеометршских слика најенерђичнше потврђивати, да ту нема никакве науке, 1ер нема пичега положнога. А међу тим то и 1есте права и истинита вота наука, или 10шт боље, здрава теори1а во1не вештине, *) коЈа

*) У строгоме погледу »воше науке* и нема, већ само »теорте воше вештине®. Можда ће ко рећи, да о томе и не треба спора водити: 1ер речи нису деда. Звали ви какав предмет овако или онако, он ништа од своје вредности изгубити не ће. Али то нше баш тако. Ко призна1е вошу науку, та1 ће већ лако признати до некога стуиња могућност и законитост правила, система и начина, та1 Је већ вољан да призна и да се покори аукторитету некотих војпик научника, какви беху Билов, Вајротер и Фулеј. Зар би се ови и кад могли користовати таквим аукторитетом и тако великим ал штетнин утида1ем на људе, ко1и се поклонише, и безсловно повероваше аихово! учемости, да ови луди не признаваху суштаствовање Ј,во1не