Vojin

185

у век веди, да по књишки никакво се питање решити не може, да бескрашо разнолико решење њихово ваља да излази из самога себе, да на кратко ту ваља да ради творачка снага. ГГрава наука, ко!а се одриче кадупа, напреже сву снагу к развићу те творачке способности, док међу тим војна ђеометрша, привдачећи сву пажњу на ворме и калупе, одбацугући тиме све друго, води иечему противноме, т. I. уби1а творачку снагу, много полаже на правила и калупе, а оне, ко1и се тима само гранидама крећу признаГе за снособне људе — за вештаке у тој струди. 1едини иравичан представљач тога идеалног 601ног реда за све воЈске, кад га већ мора бити, узеће се две линше: у првој возска коГа се бше, ау друго! она, која прву иотпомаже. Ако будемо у стању да тога оптнтег представљача удесимо према разнима околностима, добићемо ваљан боши ред за сваки случај, кош нам се десио буде. Пре него што почнемо о томе говорити, да разјаснимо основну идеју свакога бошога реда, т. ћ да исиитамо главне црте идеалнога бојнога реда. Од сваког бошог реда тражи се: 1) Гипкост, да га никаква прилика не изненади,, Из чога 1е већ јасно, у колико свака у нанауке"? Ко признахе »теоршу во1не вештине" 1 а одбадује »вошу науку'", та1 призна1е, да 1е нужно упознати се са природом и сво1Ствима едемената, са њиховим комбинирањем, уиотребом, та1 ће рећи, да 1е нужна творачка епособност, одушевљење, уметност и решивост, доведена до Наполеонове ^.храбрости око 2 сата посде ио ноћи 8 , т. 1. до способности бити одушевљен свакога тренута