Vojin

РУСКА В01НА СНАГА

451

међу тима обалама има и таквих, које нису Руске и ако припадају Русши: Финска, Самогитша, Кавказ ; на ^едној од тих обала и престолница Ге. Очевидно задатак та1 може се решити само тако, ако се на сваком приморском месту постави по већа во1ска, ко1а ће за време војне престо1ати без и каква дектва. Тим начином ваља заузети обале беломорске, балтшске, и црноморске, осим тога 14 тврђава првога реда, и неколико мањих дуж западне и јужне границе од Свеаборга до Керча, четири варопш, као Петроград, Ригу, Варшаву и Одесу, и нашосле држати у шкрипу опет великом вокком Пољску, западне губернше (свега 14), и Кавказ (7 Губернша не рачунећи Ставроповску;) толико 1е ето мртве снаге Русши нужно, те да де1ству1ућа вотка радити може! Тако колосалне ста1аће во1ске, ко1а би задовољила све те потребе, нше било ни у Џингисхана ни у Наполеона у време, кад 1е 1европи заповедао и — ни у кога. За овако велику во1ску стубљина у мирно доба била би огромна, и буџет 1е не би могао издржати. У ову мртву половину државних сила иду и делови, кот непосредно припада1у ста1аћо1 вокци, као што су резерве, ко1е спрема1у рекруте (што Французи зову полкови депо,) котх мора бити како у ратно тако и у мирно доба. Осим тога на откривеним местима на граници, ко1а су изложена нападу, мора бити опрезне воЈске бар у неко1 известно1 размерици. Али онет нше потребе, као што и шпе могуће, да су сва одедења, ко1а заузш<шу обале, тврђаве, сумњиве пределе и унутрашње страже, од боље во1СКе. Чисто бранична во1на као што 1е била источна *