Vojin

454

РУСКА В01НЛ СНАГА

ни1е ништа друго остадо, него се обратитн народу. Тако 1е чињено увек до сада. Тако Ге бидо 1807, 1812 и 1855, па тако би било и 1863, да 1е до рата дошло. Без народње војске (ополченше) не може да прође ни 1едан рат; искуством Ге доказано, да Је она неопходна. С друге стране Руси1а располаже и ако у другом виду земаљском снагом онако исто као и Швахцарска, Америка и Прусша, а то 1е огромно не оцењиво преимућство, коге се не сме никако из вида губити, јер одрицати се тога, значило би одрицати се половине земаљске снаге. За времеропског стања „ополчење" могло 1е бити само случагност, коју су изазивале тешке прилике; у слободно! Руси1и пак оно може и треба да буде основна стална снага, ко1у ни какав непршатељ победити не може. Устро1ено онолчење народа од 80 милмуна не ограђу1е државу само од могућности иораза у нападно1 воши, него и од сви1у последица тога пораза. У држави, ко1а 1е у стању, да подигне оружану земаљску снагу, не треба тражити никаквих других извора за унутрашњу вокку у ратно доба. Образовати резервенску в01ску, ко1а никадне може на време да стигне, кад има у народу готова снага, ко1а се може у 1еданпут да дигне и то онолико, колико 1е потребно, значило би „на извору састављати химшскиводу." У мирно доба стубљина де1ству1уће во1Ске може да нослужи за све потребе, ко1е би држам имала. У ратно доба народња вокка може да замени сва остала осим боших и оних оделења, ко1а обучаобуча1у рекруте. Држава као Русша, ко1а у ратно доба мора да чува огромну просторшу од архангелска до касписког