Vojin

РУСЕА В01НА СНАГА ±0 ° де1ству1ућу, ко1а се мора у масама искупити на воГИШТу. Русији треба у ратно доба привремене браничне в01ске одпридике 400000 до 480000. Створити у један пут и из ничега 480000 редовне во1ске, ствар 1е веома тешка. То би било као оно „да будет св1ет„ само не из божишх уста. Еад се рат огласи, онда Н0 је довољно само устрохити вогску више или мање покретну; треба у исто време скупљати и обучавати стотинама хиљада рекрута, 1ер без ових во1Ска се у 1едном само походу може сасвим да распадне; треба учетворити матершални део итд. Потреба у оФицирима не само добрим него и у ма каквима, кош су иоле способни, да носе та1 чин, осећа се тада велика, а међу тим њих нема довољно ни за де1ству1ућу В01ску. Свуда у Гевропи, па и у Француској, где 1е устро1ство во1ске тако савршено, прелаз из мирнога у ратно стање скопчан 1е са великим тешкоћама, са огромним трошковима и губитком у времену. 1едина Прусша чини то без велике муке. Опредељив 10ш унапред место сваком човеку — офиЦИру — прОСВеТНОМ ВОШИКу, у св0101 Нар0ДН01 в01сци без икакве забуне позива Једно за дугим резерву и Л.андвере разних нозива, не зато, да нопуни празнине, већ да преухитри потребу. У Русиш пред и у почетку рата увек су образовали резерве чисто вошим начином додава1ући пешачким пуковима 1едан по Један баталшун. Баталшуни образовани су врло споро, а међу тим догађаш су врло брзо ишли, и тако су Руси увек изоста1али наамање за пола године; кримски рат сваки шш добро памти. Па и при свом толиком усиљавању резерве нису биле довољне. Онда