Vojin

588

ВЕР01ЕТНЕ 11Р0МЕНЕ У ТАКТИЦИ

хасне ствари, но, као што ћемо одмах видети, баш на штету. Сад се по правилима испрекиданога обдика бошога реда. боГ не чини више диниГама, као што се чинило за Фридриха Великога, но се распада на неколико појединих бошћа, кот се бију око важних места положа1евих. Во1ска се на тим тачкама удара лидем о лице, на осталима држи се у претећем положају, но по даље, да би се избегао некорисни губитак од ватре, дакле равњање би само увећало губитак. При том, навика на строго равњање у мирно доба по „управитељнои части" узрок је те у ратноме нема предузимљивости у начелницима одељења, 1ер, навикнути да се згледају на део равњања, они ће кат кад пропустити згодне прилике, у котма би могли тући непршатеља непосредно иди кот т на прохивној страни, — а то с чега ? Због равњања... Ако т неразумно захтевање да се стрелци у расутоме строху равњају, то ће се у толико мање моћи оправдати жудња. да се точно равња1у међу собом батаљони па и чете, кот су кат кад тдна од друге по сто корака удаљене. Из свага овога што смо до сад рекли, лако се могу но1мити закључења: почем одељења треба само да у главноме сдажу своха кретања и радње, захтевање строгога од њих равњања не само не правда се никаким ботим начелима, но га са свим одбацу1у. Може ко рећи, да се таким начином са свим одбацут знача1 дела за управљење („управителна част") и да се не могу избећи растурања и судари у линит. Прво, растурања и кидања 10-20