Vojin

ВЕР01ЕТНЕ ПРОМЕНЕ У ТАЕТИЦИ

587

гога равњања од дедова, што састављаху дини1у, 1ер равњање има важности за људе из 1еднога одељења у густоме стро1у, ад не у скупу више дедова. За једно одељење у густоме стро1у равњање 1е потребно с тога, што 1е оно одређено да удара што више укупно, т. 1. 1еднодушно и у исти мах. Но и у 1едноме деду само Суваров захтеваше равњање не на десно иди дево, већ по средњима; код њега се нше равњадо ио ономе, што стош на извесно1 точди стро1а, већ по ономе, кош 1е на1даље отишао нааред: ето, то 1е 1едино равњање досто1но бо1а. 1ош с већим основом треба одобрити ово начело равњања, кад се ствар тиче некодико делова укун. 1едновременост јуриша некодико делова, не може се тако разумети као 1едновременост 1уриша људи из истога одељеаа, већ и с тога, што неколико батадијуна заузимљу више места: по1амно 1е, ако се дедови, што сто1е 1едан од другога рецимо за 300 корака (натближе на 150 корака) крену за 1уриш к положа1у десет секунада ранше иди каснше 1едан од другога, 1уриш ће и опет бити 1еднодушан и у исти мах. *) Десет секунада преведени на даљину чине 20 корака! Треба приметити, да не ће ни ко1е одељење из линше остати 20 корака, а на мирним учењима броји се као погрешка и пет корака неравњања. И после свега овога, зар нше 1асно, да тражење идеаднога равњања; у нридици, К01у расправљамо, значи стешњавати вокку не само без

*) Та1 1уриш само онда не би био 1едновремен , кад би неира1атељска војска могда тако хитро помоћи до себе нанаднуто одељење и вратити се на траг да дочека 1уриш од одељења, што десет секуната доцнше долазе; ал то је очевидно, немогуће.