Vojin

572

вер01етне промене у тактиди

3

гледишта код саперских одељења ствар врдо и врдо узгредиа) учинио приметан корак напред. Заношење око строших упражњења, као што смо слушади, долази у неких одељења до тога, да за чисто саперске радње врло мало времена остаге. Понављамо: ми смо то само слушали; ал ако смо погрешно чули ми смо први готови да овим иоздравимо саперска 0д6љ6ње. XI Према ономе што смо рекли о изменама самих правила упитахмо се сада, да ли се шта и колико има да измени у маневровању, т. 1. у примени правила на боше цели ? Ко 1е појмио, да суштина свију речених измена стош у томе, да се што 1е могуће више стресе штетни притисак, коги сада осећа1у самосто1не старешине, и кош уништава ону велику силу и залогу за успех у бо1у, — та1 ће лако и сам увидити, да и у карактеру мирнога маневровања треба гледати да се иста цел достигне, т. 1. да се 1едном осдободе старешине од туђе одговорности, да се павикну на личну самостошост, да иочну увиђати сво1е досто1аиство и да се стану сами иоштовати. То већ претпоставља не само 1едино усавршање облика, но и измену карактера у захтевима. Аустршанци су показали, да облик може бити врдо добар, ал дух у њему опет да 1е дош. Шта треба радити, на да се он не убша, но баш на против, развша у утврђу1е ? Нужно 1е 1едно: треба пошмати, е и потчињени старешина ваља да има свога мнења, и критику1ући му распореде пе само не треба грмети и севати,